fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

dobrinja - 103701 - 10.08.2019 : Nomad Srbija - best (0)

Hajde Fejsale ispričaj!


Hajde Fejso ispričaj ovde na slavić-net (ako imaš tri čiste) onu priču što si meni pre neki dan pričao!

Da te podjsetim, radi se o onoj priči kada si u Beču u nekoj zgradi na stepenicama sreo babu od 92 godine. Baba bila gatara, a ti joj dao paklo cigareta. Hajde napiši da se siti ismejemo svi, a posebno navedi šta ti je baba gatara rekla kada si joj dao da ti gleda u dlan.

Hajde "jaro" napiši, budi hrabar kao što se hvališ da jesi, hajde učini mi, valjda si ti pa neki "gazija", a ne tamo neka Razija...
dobrinja - 103700 - 10.08.2019 : Nomad Srbija - best (0)

Primio se Fejso


Znao sam, da će se Fejso primiti na zabačeni mamac. Evo, krenuću redom, ali da napišem kako sam podstakao Fejsu (bauštelca) da zagrize mamac koji sam bacio pred njega i da sam bio uveren da će on "zagristi" taj mamac i javiti se (opet)na slavić-net.

Gledao sam film u kojem je snimljeno kako Bušmani u Africi pronalaze vodu u predelima koje ne poznaju. U drvetu izdube rupu koja je promerom dovoljna da izuzetno radoznali majmuni koji prate šta Bušmani rade gurnu šaku. U izdubljenu rupu postave neke plodove i pošto su ti majmuni izuzetno radoznali odmah dođu do te izdubljene rupe u drvetu i gurnu šaku da vide šta je to Bušman u toj rupi ostavio. Ali, avaj, ta prekomerna radoznalost čini to da majmun uzme plod u rupi i kada skupi šaku onda više ne može da je izvuče. Majmun bi šaku izvukao iz te izdubljene rupe u drvetu kada bi ispustio plod koji je zgrabio, ali plod neće da ispusti iz šake, te tako postaje žrtva svoje radoznalosti. Bušman prilazi majmunu i hvata ga, te mu gura so u usta. Majmun ožedni, Bušman ga pušta i prati, a majmun ga vodi ka najbližem izvoru vode, zahvaljujući preteranoj radoznalosti i pohlepi majmunovoj.

Krećem redom: G-đa Snežana Novaković Džipa navodi da je Fejso bio iz ugledne porodice što ne povezujem sa bilo kakvim predznakom da onda i on "mora" da bude nekakav moralni čistunac. Jasno navodi da su psovali Srpkinju, jasno navodi g-đa Novaković Džipa da je Fejso bio preke naravi...

Zbog svojih svetonazora slažem se sa "Sasrbin" da treba "progutati veliku žabu" i udati se za nekog ko ima takvo ime i prezime kao taj F. Džipa, jer svesno-nesvesno žigosala je sebe i njega, a ponajviše to njihovo dete za koje navodi g-đa Novaković Džipa da su i ona i dete imale velikih problema u životu, ali g-đo Novaković Džipa o tome ste trebali-morali razmišljati glavom, a ne nečim drugim, znajući sudbinu ostalih mešovitih brakova koji su pucali kao ledenice i pre rata, a rat devedesetih je samo razotkrio krhkost takvih veza. Primera za to znam baš podosta.

To što g-đa Novaković Džipa navodi da je vojni policajac Fejso bio "mangup" njoj je verovatno imponovalo, ali mangupi u našem društvu uvek su važili za problematične likove, a nikako nisu nosili epitet džentlmena već po bosanski rečeno kavgadžija, ukratko više problematični tipovi nego nešto pozitivno, kako to opisuje g-đa Novaković Džipa, a koliko se da zaključiti taj "mangup" je ispalio za ceo njen život, a šta li sada ona misli kakvi su "mangupi".

Što se ratnih dešavanja i vojničkih "podviga" tiče i sam Fejso navodi da je vršio pretres srpskih stanova, odvođenjem ženske nejači u podrume, na kraju krajeva i sam Fejso navodi da je bio optužen i ispitivan o zločinima u ratu od strane više službi i organa pravosuđa, pa sam tako naveo i broj optužnice u ICTY (International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia) u kojoj se jasno navodi ime F. Džipa kao neko ko je bio predmet istrage, i gde se ta istraga povezuje sa izjavama svedoka (Srba) u kakvim je sve radnjama učestvovao F. Džipa, a valjda je poprilično validno kada su se strani istražni organi interesovali za te zločine i nedela, zajedno sa "SIPA" onda tu nešto sigurno ima, što kažu gde ima dima ima i vatre. Inače ICTY sud kod nas je poznatiji kao Haški tribunal. Reče i Fejso da je bilo više istraga, pa g-đo Novaković Džipa, prođite malo sajtom ICTY pa pogledajte kako su i zbog čega istražitelji Haškog tribunala pominjali ime Vašeg (bivšeg) mangupa...

Navodite da imate žensko dete, a optužnice o Vašem (bivšem) suprugu, kako Vi navodite "mangupu" upravo su vezane za zlostavljanje i podvođenje ženske dece i mladih devojaka, naravno srpske nacionalnosti, ko je su po Fejsalovom aršinu ugrožavale ustavni poredak BiH, pa su onda morale da budu hapšene i odvođene u privatne bordele, pa zar Vam i sama pomisao da je F. Džipa bio pod takvim optužnicama bosanskih i evropskih tužilaca ne diže kosu na glavi. Ej, bre ženo, i ti si majka ženskog deteta, pa sam "mangup" Fejso navodi u postovima na slavić-netu da su protiv njega vođeni postupci za zločine koji su opisani kao zlostavljanje civila (naravno Srba), podvođenje žena i devojaka itd... to što su dokazi sklanjani neposredno pre nego bi tužilaštvo izlazilo na teren ne dokazuje nevinost F. Džipe, pa i sama SIPA (Državna agencija za istrage i zaštitu (osnovana 2002. godine)... Evo šta na SIPA sajtu navode kao svoj cilj delovanja:Državna agencija za istrage i zaštitu (SIPA) osnovana je 2002. godine, usvajanjem Zakona o Agenciji za informacije i zaštitu, kojim je ova agencija definisana kao samostalna institucija BiH, odgovorna za prikupljanje i obradu podataka od interesa za provođenje međunarodnih i krivičnih zakona BiH.

Ovim zakonom SIPA je definisana kao upravna organizacija Ministarstva sigurnosti BiH sa operativnom samostalnošću, čije su nadležnosti sprečavanje, otkrivanje i istraga krivičnih dela iz nadležnosti Suda BiH, a posebno organiziranog kriminala, terorizma, ratnih zločina, trgovine ljudima i drugih krivičnih dela protiv čovečnosti i vrednosti zaštićenih međunarodnim pravom. Akcije SIPA-e na hapšenju osoba osumnjičenih za ratne zločine, uspešno provedene istrage krivičnih dela pranja novca, organiziranog kriminala, terorizma, neovlaštenog prometa opojnim drogama, neovlaštenog prometa oružjem, trgovine ljudima i ostalih krivičnih dela, kao i pružanje podrške i zaštite svedocima, formiranje specijalne jedinice, samo su neke od činjenica koje govore o uspešnosti SIPA-e od osnivanja do danas.

Eto to piše na zvaničnom sajtu čime se bavi SIPA, a taj Vaš "mangup" je bio predmet njihove istrage g-đo Novaković Džipa, pa nisu ga ispitivali zbog saobraćajnog prekršaja, već su ga ispitivali o zlodelima sa kojim se povezuje njegovo ime, a prvo je ICTY povezao F. Džipu sa zlodelima koje su naveli brojni svedoci. To što nije zvanično osuđen, ne znači da nije kriv, i onaj krvolok Orić, je bez zvanične presude ICTY i BiH suda, pa svi znamo da je krvavih ruku do ramena...

Ne kapiram zašto ga tako grčevito branite i 2019. godine, verujte ne kapiram.

Ne kapiram kako Vi g-đo Novaković Džipa ne zaključite sami da li je moguće da toliko svedoka opisuje razna zlodela i iz čiste zlobe navode ime Vašeg "mangupa" Fejsala? Ej bre, čemu to, ponavljam ne kapiram i ne odobravam Vaš grčevito odbrambeni stav o optužbama protiv njega, a niste ni bili u Sarajevu za vreme rata.

Opišite ko je to ucenjivao F. Džipu i zašto, i šta je Fejso morao da odradi da bi dobio fotografije deteta?

A, sada da pojsnim "mamac" i priču o preterano radoznalom majmunu. Probao sam da nađem neke poznanike borce VRS, konkretno su ratovali u aerodromskom naselju u Sarajevu, ali saznadoh da su preminuli, i tako ne dođoh do nekih navoda o Fejsi. Međutim kontaktiram samog F. Džipu lično, isti se primi na bačeni mamac, kaže nema kontakt sa bivšom suprugom Snežanom Novaković Džipa, niti sa njihovom ćerkom, jedva se prisetio o kome ga pitam, mada o Snežani ima reči hvale i kako sam kaže mnogo su toga prošli zajedno, za optužbe kaže da jesu bile i da je ispitivan, ali grčevito navodi da ga sud nije osudio (kadija te tuži, kadija te sudi, tako to ide u BiH) poprilično je kočoperan, ali to mu je samo fasada, o navodima svedoka kaže da su to gluposti, kaže i da je njegovo pisanje po bosanskim forumima bilo glupo i nepotrebno (njegov "nick" koji sam navodio ranije djes_ba) a i da je glupost sa njegove strane i oglašavanje na slavić-net, poslao sam mu link ICTY gde se pominje njegovo ime, a Fejso kaže da su i to sve gluposti, i da se nepotrebno oglašavao na ovom forumu.

Poslao mi je neke fotografije u radnom odelu molera i burno je reagovao na pomen mistrije i gleterice, bauštelac običan koji glumi mangupa g-đo Novaković Džipa. Daleko je Fejso od mangupa, verujte mi jeftin izgled odaje, mada shvatam da ste pod pojmom mangup smatrali da je frajer, e pa nije već je osoba koja je ispitivana o ratnim zločinima nad civilima (ženama) a i vi ste žena, i majka, pa se Vi tu pronađite i pokušavajte da odbranite ono što se odbraniti ne može, jer nijedan konkretan primer Fejsine nevinosti nemate... Ali kome ja to pišem? Tako da se vidi iz nedavnog javljanja F. Džipe na ovom forumu da je progutao bačeni mamac za koji sam znao da će ga uzbuniti i da će se javiti ovde na slavić-net, a ti Fejso reci "jaro" da li je tako bilo kao što ja pišem, a znao sam "jaro" da nećeš izdurati dugo da se opet ne oglasiš i pokušaš da se opereš, ali tragovi ti smrde "jaro"... Rekoh ti pre neki dan "geknućeš o zemlju, kad-tad, a tada će da te boli Fejsale Džipa!!!
dobrinja - 103638 - 11.07.2019 : Nomad Srbija - best (0)

Netačni podaci u vezi Snežane Đipa


Za Ex-ponto:
Izvesna gospođa Snežana se na ovom portalu predsatavila kao Snežana Novaković-Beograd, međutim podaci ukazuju da tu ima netačnoti.
G-đa Snežana Novaković Džipa netačno navodi lokaciju Beograd, a tačno je da se ona nalazi 54 kilometara nizvodno (rekom Dunav) od Beograda.

Tačan je podatak da je povezana (poslom) za muziku.

Tačno je i to da još koristi prezime Džipa, doduše kao dodato na prezime Novaković.

Mogao bih dopuniti priču sa još podataka koji nisu tačni koje je dostavila g-đa Novaković Džipa, ali čekaću još da vidim dokle će trajati taj njen "istinit" opis vojnog policajca Fejsala.

Nije baš najjasniji "tajming" njenog posta na ovom forumu, ali postoje indicije da ga g-đa Snežana nije pisala sama, a još manje slučajno na ovom forumu (slavić-net).

Pratiću dalji razvoj događaja, ako se opet ovde oglasi gđa Novaković Džipa.

Pozdrav, Nomad.

RE: Netačni podaci



od prvog trenutka, kada sam objavio ovaj post, koji je navodno napisala Snežana Đipa, ja iskreno sumnjam da je ona uopšte autor tog članka. Nisam to htio do sada da komentarišem, ali me je ovaj komentar naveo da I ja kažem svoje mišljenje.
dobrinja - 103637 - 11.07.2019 : Nomad Srbija - best (0)

Svedočenje žrtava


U svedočenju Zorana Jovanovića piše i ime Keme Dautovića iz Buća potoka:

  • "Tukli su svi odreda u svako doba dana i noći, tukli su i silovali i žene i muškarce, čak su i staricu od 60 godina silovali pred nama".

    U sudskim spisima zabeležen je i ovakav podatak:

  • "Edin Mehić je sa Fejsalom Džipom nasilno odvodio maloljetne djevojke i djevočice srpske nacionalnosti i primoravao ih da za novac, cigarete i alkohol seksualno opšte sa "unproforcima" iz arapskih zemalja. Sedamnaestogodišnju Natašu, čiji su roditelji poginuli u masakru u Miskinovoj ulici, na silu su odvozili u kasarnu "Maršal Tito" i tu su je držali. Među onima koji su silovali ovu djevočicu bio je i muslimanski oficir veze izvjesni Tolj".

    I izveštaj UN od 18. decembra 1992. godine, koji nosi signaturu S-24991, jasno se govori da su silovali srpske žene muslimanski i hrvatski vojnici, uključujući i postojanje javnih kuća gde su dovođene srpske devojke. Ovaj izveštaj je dugo bio sakriven od očiju svetske javnosti. U jednom drugom izveštaju komisije UN, koja je ispitivala područja koja su kontrolisali Srbi, doslovno piše: "Svi pokušaji da se lociraju i utvrde određena mesta gdje su žene navodno držane u zatvoru i navodno silovane bili su neuspešni. U nekim slučajevima navodni logori za silovanje bili su potpuno prazni kad su ih posetile delegacije komisije".
    Inače taj Fejsal Džipa se dobrano glasa i na nekim drugim forumima(klix. ba/dobrinja) šturo opisujući ratne situacije u Sarajevu inače potpisuje se sa nik-om (nick) djes_ba.

    Za sda toliko, potegnuću neke kontakte da bih došao do nekih informacija o F. Džipa, ako uspem postaviću ovde.

  • rogatica - 103573 - 05.07.2019 : Nomad Srbija - best (0)

    Ljudi greše, ali ovo je previše!


    Bojan Glišić (38), pravoslavni sveštenik Dabrobosanske mitropolije, uhapšen je u okviru policijske akcije "Lotika" zbog sumnje da je trgovao eksplozivom i oružjem. U pretresima objekata koje je koristio, policija je pronašla i zaplenila oko dva kilograma različitog eksploziva, kao i druga eksplozivna sredstva.

    Glišić je na primopredaju poveo svoju decu, koju je koristio kao paravan za nelegalne poslove. Inače, Glišić je oženjen i ima troje dece.

  • Istražioci su određeno vreme pratili sveštenika, jer su imali informacije da se bavi nedozvoljenom trgovinom oružjem i eksplozivom, koje je uglavnom prodavao na području Federacije BiH. Razlog tome verovatno leži u činjenici da je dugo službovao u Zenici, pre nego što je prebačen u crkvu u Borikama kod Rogatice - kaže izvor blizak istrazi.

    Mimo činjenice da je svešteno lice švercovalo eksplozivom istražioce je još više šokiralo to što je Glišić na primopredaju došao sa decom, koju je vozio u istom automobilu sa smrtonosnim napravama.

    Tokom akcije "Lotika" policija je pretresla, kako prenose mediji, Glišićev automobil i parohijski dom u Borikama, gde je prebačen da radi pre nekoliko meseci. Pripadnici MUP pregledali su navodno i kuću njegovih roditelja u Višegradu.

    Ljudi smo, svako greši, ali neke granice bi trebalo poštovati, a sada vidim da je došlo zadnje doba. Posrnuli smo duboko!
  • kraljevina_yu - 103412 - 22.05.2019 : Nomad Srbija - best (0)

    Aleksandar


    Biti izuzetan, to znači biti prestupnik! - reči su Fridriha Ničea.

    Piše: Vuk Drašković 22. maja 2019.

    Srbi su se odrekli jednog takvog prestupnika, najvećeg u svojoj istoriji. Sve njegovo prepušteno je anatemisanju i zaboravu. Ratne pobede, državnička mudrost koja danas zvuči kao proroštvo.

  • "Razbijemo li Jugoslaviju, oči ćemo jedni drugima vaditi!"

    Aleksandar, tada regent, ovo kaže knezu Pavlu, početkom 1921, u Parizu. Plašio se da neće preživeti tešku operaciju koja ga je čekala, pa je zavet očuvanja tek stvorene države, koju su minirali sa raznih strana, bila njegova testamentalna volja.

  • "Jugoslavija će opstati samo kao balkanska Amerika. Budemo li ovu državu federalizovali po nacionalnim ili plemenskim granicama, jednoga dana ona će po tim granicama i eksplodirati. "

    Kralj Aleksandar, tvorac Jugoslavije, zbog ovog tvrdog stava okreće protiv sebe mnoge, a najžešće političke vođe Hrvata.

  • "Za moga života, neću priznati boljševičku Rusiju: to nije država nego konclogor", često ponavlja crtajući na svom čelu metu za komunističke atentatore.

  • "Aleksandre, bio si u Velikom ratu srpski Napoleon, a sada si Garibaldi Jugoslovena", kaže mu, u Versaju, američki predsednik Vudro Vilson.

    Pred put u Marselj, sa koga se neće vratiti, Aleksandar u Zagrebu šokira vajara Ivana Meštrovića. Nisu - kaže on - najopasniji protivnici opstanka Jugoslavije ni Hrvatske ustaše, ni katolički kler, ni bečki i peštanski sanjari obnove Austrougarske, ni bugarski teroristi, ni komunisti... Svi su oni paučina. Njihova propaganda da je Jugoslavija projekat velikosprske hegemonije i grobnica za sve druge narode u njoj, invalidna je zbog toga što je satkana od neistina, mržnje i besa poraženih u Velikom ratu. Najveći protivnici Jugoslavije su u Beogradu!

    Zazirao je Aleksandar od zavere i bune u najbrojnijem jugoslovenskom narodu, koji ga je i rodio. Žigosan je, neprestano, i javno i tajno, a najbučnije po pijanim mehanama Sterijinih "rodoljubaca", da je samovoljnik i tiranin koji je u jamu zvanu Jugoslavija bacio i Kraljevinu Srbiju i Kraljevinu Crnu Goru.

    Da je sahranio veliku priliku za stvaranje Velike Srbije, čija bi se zapadna granica protezala od Bjelovara, Virovitice, Karlovca i Ogulina, sve do iznad Šibenika! Da je ujedinio pravoslavne sa katolicima i muslimanima, poražene ratne neprijatelje proizveo u pobednike, oprostio im i zločine i ratnu odštetu!

    Nikakvim argumentima Aleksandar nije mogao da brani svoju ideju Jugoslavije, kao jedino razumnu i spasonosnu za sve u njoj, jer je mitomanski i pobedom u Velikom ratu opijeni Beograd, slavski Beograd, bio i slep i gluv za istinu, za činjenice, za život i budućnost. Ondašnji tabloidi Aleksandra prikazuju ne samo kao nacionalnog izdajnika, nego i kao lopova, a njegovu suprugu, kraljicu Mariju, kao nimfomanku i dvorsku prostitutku.
    Čak je i zidanje velelepnih građevina po projektima Nikolaja Krasnova, slavnog arhitekte Romanovih, preobražaj prestonice, koja je bila turska palanka, u evropsku metropolu, predstavljano kao rušenje i ruženje Beograda.

    Od tog jada i čemera, od prostačkih urlika ispod prozora Dvora, Aleksandar je pobegao na rub sami dedinjskog brega, a sve češće je boravio na Bledu, pred smrt i u Zagrebu.

    Jednoga dana, u tajnosti je otišao u zgradu srpske patrijaršije, da privoli patrijarha i vladike da prihvate kalendar akademika Milutina Milankovića, profesora Nebeske mehanike. Tim pre što je upravo Srpska crkva taj kalendar predstavila na Vaseljenskom pravoslavnom saboru u Carigradu i što ga je Sabor i usvojio kao "Srpski kalendar", i što su gotovo sve pravoslavne crkve prešle na to novo, Milankovićevo, računanje vremena. Kalendar rimskog imperatora Julija Cezara, paganina koji je živeo pre Hristovog rođenja, je pogrešan, objašnjavao je Aleksandar, kao da je teolog, a ne kralj.

    Pravoslavne i katolike u Jugoslaviji zbližilo bi zajedničko slavljenje hrišćanskih praznika, rekao je patrijarhu i vladikama. Zanemeo je pred njihovim odgovorom. Milankovićev kalendar se poklapa sa gregorijanskim kalendarom zapadnih jeretika, i zato će se Srpska crkva držati Julija Cezara. Ako Ruska crkva prihvati Milankovića, onda će i Srpska! Aleksandar je otišao bez pozdrava.

    Uskoro će otići i iz života, a mitomanski Beograd će, 27. marta 1941, otvoriti kapije najveće i nacionalne i državne tragedije. Francuska je bila okupirana, Engleska pod Hitlerovim bombama, Staljinov Sovjetski Savez u savezu sa Hitlerom, Amerika neutralna i predaleko, svuda oko Jugoslavije vijorile su se zastave sa kukastim krstom.

    Srpski oficiri ne prihvataju stvarnost, nego ruše kneza Pavla i njegov sporazum sa vođom Rajha o vojnoj neutralnosti države. "Bolje rat nego pakt" i "Bolje grob nego rob", prolama se ulicama i trgovima Beograda, a patrijarh, ushićeno, pozdravlja kosovsko opredeljenje za pogibiju.

    Ustaški genocid nad Srbima, komunistički pogromi po obnovi Jugoslavije i njeno ubistvo na kraju prošlog veka. Na topolskom bregu, u kripti zadužbene crkve Karađorđevića, Aleksandar je, i dalje, pod anatemom slavskog i mitomanskog Beograda, koji neće ni da čuje, ni da vidi, ni da prihvati bolnu stvarnost, niti svoju krivicu, nego nastavlja da bunca o Velikoj Srbiji, o Majci Rusiji, o jeretičkom Zapadu i njegovoj antisrpskoj zaveri, o Lazarevoj kosovskoj kletvi i zavetu za smrt i carstvo nebesko.

    Svako povlađivanje ovoj pameti ili uzmicanje pred njom, vodi samo u nove nacionalne i državne provalije.
  • srebrenica_zrtve - 103263 - 14.03.2019 : Nomad Srbija - best (0)

    Šiptarka-Balinkura - monstrum


    Tužilaštvo BiH: krivica Elfete Veseli je dokazana-

    Na kraju suđenja Albanki za koju se veruje da je ubila dečaka Slobodana Stojanovića, tužilac Miroslav Janjić je ocenio da je ovo jedan od retkih slučajeva ratnog zločina gde se iskazi svedoka i veštaka potpuno poklapaju.

    Autor: D. Stanišić, četvrtak, 14. 03. 2019.

    Sarajevo U završnici jednoipogodišnjeg suđenja Elfeti Veseli, optuženoj za ubistvo dvanaestogodišnjeg dečaka Slobodana Stojanovića 1992. godine u naselju Bajrići kod Zvornika, tužilac Tužilaštva BiH Miroslav Janjić naveo je da je dokazano da je optužena počinila taj monstruozni zločin. Dokazana je, kazao je on, i krivica Sakiba Halilovića, komandanta Diverzantskog voda združenih jedinica muslimanske vojske u čijim redovima je bila i Albanka Elfeta Veseli, "žena monstrum", "žena zver", kako su je zvali njeni saborci.

  • "Smatramo da je tužilaštvo tokom postupka van svake razumne sumnje dokazalo krivicu Halilovića i Veselijeve. Nijedna činjenica iz optužnice nije ostala, a da nije potkrepljena svedočenjima i dokazima koje odbrana nije mogla da ospori", rekao je Janjić u završnoj reči u sudnici Suda BiH.

    Podsećajući na izjave svedoka, Janjić je pomenuo, između ostalih, i svedoka S1 koji je, kao očevidac, jezivi zločin nad dečakom gledao s nekoliko metara udaljenosti.

  • "Elfeta je stajala sa dečakove leve strane. Držala ga je za kosu. Izvadila je nož sa crnim koricama. Podigla mu je glavu i povukla nož ispod vrata. Dete je počelo da krklja... Kad ju je neko od prisutnih vojnika pitao "šta to radiš", ona je izvadila pištolj, duga devetka, prislonila mu na glavu i pucala, jednom ili dva puta, ne znam. Nakon toga mu je telo zamotano u plavi mantilić. Okrenuo sam glavu, nisam više mogao to da gledam", ispričao je svedok S1, inače muslimanski vojnik, na jednom od ročišta.

    Njegove navode, prema rečima tužioca Janjića, potvrdio je nalaz obdukcije i iskazi ostalih svedoka, te članovi dečakove porodice prilikom identifikacije.

  • "Ovo je jedan od retkih predmeta ratnog zločina gde su iskaz svedoka i nalaz veštaka saglasni. Može li biti slučajnost da svedok vidi četiri materijalne činjenice, a da to u nalazu potvrdi veštak, a da nije bilo teoretske šanse da se njih dvojica sretnu", kazao je Janjić.

    Optuženi Sakib Halilović, koji je znao za ubistvo srpskog dečaka, a prema nekim svedočenjima i video kad ga je njegova potčinjena počinila, nije ništa preduzeo da ona bude kažnjena. To je, ocenio je tužilac, dokazano tokom postupka, kao i to da je dete od dolaska do poslednjeg dana života boravilo s pripadnicima Halilovićeve jedinice.

  • "Halilović nije preduzeo niti jednu radnju da istraži šta se desilo s tim detetom. Nije nikog izvestio da je dete u jedinici, da je maltretirano i da se priča da ga je ubila Veselijeva. U najmanju ruku je morao znati da o ubistvu deteta mora nekoga obavestiti", naglasio je u završnoj reči tužilac Janjić.

    Slađana Crkvenjaš, sestra malog Slobodana, ispričala je tokom svedočenja u Sudu BiH, da su ona i brat zajedno s roditeljima u julu 1992. godine iz bezbednosnih razloga otišli iz mesta u kome su živeli i da se Slobodan vratio po svog psa Lesija, koji je ostao u njihovoj kući na teritoriji pod muslimanskom kontrolom.

  • "Posle nekoliko dana čuli smo da je ubijen. Svi su govorili da ga je ubila Albanka iz Vlasenice Elfeta Veseli", navela je ona.

    Nakon rata Veselijeva se skrivala, otkrivena je i na zahtev Tužilaštva BiH uhapšena u septembru prošle godine u Švajcarskoj i vrlo brzo izručena BiH.

    Iznošenje završnih reći odbrane zakazano je za 29. mart.
  • prepiska - 103259 - 13.03.2019 : Nomad Srbija - best (1)

    Ako Boga znate


    zepa - 103184 - 13.02.2019 : Nomad Srbija - best (0)

    Presretnuti razgovori (4)


    Republika Bosna i Hercegovina ODBRANA REPUBLIKE
    ARMIJA RBiH VOJNA TAJNA
    285. IBlbr Žepa STROGO POVJERLJIVO
    Str. pov. broj:08-22. 509/95
    Žepa, 26. 07. '95. g.
    oper. vrij. : 22. 25 h

    URGENT
    PREDSJEDNIK PREDSJEDNIŠTVA
    GOSPODIN ALIJA IZETBEGOVIĆ

    Gospodine Predsjedniče, oko 21 čas završeni su pregovori u rejonu Bokšanice (Rogatica) kojem su prisustvovali general Smit, Torlak Hamdija predsjednik IO Žepa i ratni zločinac Ratko Mladić. Na te pregovore kako me je obavjestio danas general Šuvalić trebao je da se donese ugovor o razmjeni "svi za sve" prihvaćen i od naše strane. Tim pregovorima je trebao da prisustvuje ministar Muratović ali nije zbog toga što mu nije garantovana bezbjednost. To me je isto obavjestio general Šuvalić. Na pregovorima general Smit je izjavio da naša strana nije prihvatila ugovor o razmjeni "svi za sve" i da naša strana traži neke dodatne ustupke. Na mjestu pregovora Bokšanica ostao je Hamdija Torlak kome je rečeno da ako smo spremni na razmjenu "svi za sve" da se u toku noći odnosno ujutro do 08:00 sati izvjesti general Smit kako bi se pravio plan helikopterske evakuacije.

    Predsjedniče, ja vas u ime moje brigade molim, koja je na ivici nervnog sloma, da poduzmete sve da naša strana prihvati ugovor i da konačno i nas riješite muka. Mi ne možemo da vjerujemo da ovaj problem izgleda nećete Vi da riješite. Ovaj problem ako se ne riješi u toku sutrašnjeg dana moram se odlučiti sutra naveče na proboj prema Vama sa 2000 ljudi i sa 10000 metaka pa ko prođe, a imate sliku Srebrenice I prikupljene obavještajne podatke da smo sa svih strana blokirani i da nam nema spasa bez obzira što ćemo krenuti u proboj.

    Sutra će se završiti evakuacija civila i odmah se povlači UNPROFOR tako da ćemo vjerovatno sutra ostati prepušteni sami sebi. Gospodine predsjedniče ja vas molim u ime boraca koji su se zadnjih petnaest dana lavovski borili, molim Vas u ime poginulih boraca a u mojim redovima imam sinove ili roditelje tih poginulih, molim Vas u ime evakuisanih porodica i djece koja jedva čekaju da se sretnu sa svojim očevima koji su ostavljeni na Žepskoj planini da budu poklani ili na drugi način uništeni, molim Vas opet u ime mojih boraca da nam omogućite da na nekim BiH ratištima branimo Bosnu, da je oslobađamo i da ginemo kao ljudi. Nemojte dozvoliti da umiremo od gladi, od najobičnije bolesti jer nemamo ni jednog doktora a već ima bolesnih koji ne mogu ako krenemo u proboj preći na slobodnu teritoriju te Vas molim nemojte dozvoliti da ubijam svoje borce jer ih ja ne mogu ostaviti žive četnicima, a ne mogu ih ni ubiti jer sam sa njima ratovao tri godine, oni su tri godine branili Žepu i Bosnu i Hercegovinu i zasluŽili da umru časno ili časno poginu na nekim od ratišta širom BiH.

    Molim Vas još jednom poduzmite sve što je u vašoj moći da se izvrši helikopterska evakuacija vojnika i u toku noći nas izvjestite jer me sutra u 09 čekaju vojnici postrojeni da ih obavjestim šta ste uradili. Poslije večerašnjeg Vašeg odgovora u slučaju da bude negativan vjerovatno se više nećemo čuti a isto tako nećete čuti niti imati od koga saznati kako su mi završili borci. Ja u svojim redovima imam još oko dvadeset ranjenika koji nisu smjeli sjesti da se evakuišu kopnom, ostali su nadajući se helikopterskoj evakuaciji, među njima je i moj Načelnik štaba koji je 80% invalid iz helikopterskog udesa u Žepi. Mogao je juče otići sa ranjenicima ali nije htio ostaviti svoje saborce htio je znati do kraja kakva će im biti sudbina i podjeliti sa njima istu. Čekaću Vaš ogovor nadajući se da ćete ovaj problem uspješno riješiti.

    KOMANDANT
    pukovnik
    Avdo Palić
    zepa - 103183 - 13.02.2019 : Nomad Srbija - best (0)

    Presretnuti razgovori (3)


    RUP-12 kan. 406 U: KONAK-1, -3, BAGAT, GALIJA, IRAC, PIROT, MAKS,
    LEGENDA, BADEM, REKS, KOREJA, SSARAC,
    KONAK-1 zis
    KONAK-3 top
    GALIJA artiljerija

    Napomena: Ove jedinice su 08. 07. 95. god. zauzele punkt UN-a
    FQ: 153. 775 U:CHICHIN, JEZZ, ORAO, SOKO, (artiljerija)
    KAN. 305 , KAN. 210 U:LUTALICA, BORAC-1, POSKOK, KOSOVO,
    MALINA, MEKENZI

    Mekenzi - starješina (pretpostavljeni mu kap. Dasić) BORAC lično je moguće da je kap. Dasić

    FQ:149. 750 U:MOSTAR, CEZAR, VUK
    KAN. 213 U:VAREŠ, KOSOVO
    RAZGOVOR R. CARDAKOVIĆ - GEN. SULJEVIĆ

    Ovdje general Suljević upućujem selame i možemo razgovarati. Prijem ovdje Ramo NSS. u 19:00 h počeo je do sada najači artiljisko-pješadiski napad na Žepu sa svih strana imamo informacije da se oko 18:00h u Žepu uputio zamjenik gen. Smita i oficir iz Ukrajinskog bataljona radi pregovora, mi smo odbili da idemo na pregovore na Bokšanicu tražimo da pomenuti oficiri dođu u Žepu da li će doći do tog susreta ne znamo. Tražimo od vas da upoznate gen. Delića i prjesednika Izetbegovića o ovim zbivanjima te daoni traže obustavu vatre i pregovore na državnom nivou. Tražimo da poduzmu sve ovo su nam najteži trenuci. Ne znamo da li su nam linije pomjerene. PRIJEM Što se tiče četničkih dejstava čudno je da su u večernjim časovima preduzeli te napade, vjerovatno radi psihološkog pritiska radi primoravanja na pregovore. Vi ste konkretne zadatke oko pregovora dobili ranije ja ih sada neću ponavljat. Izvijestit ću komandanta Delića o situaciji kod vas, a pregovore ne može Unprofor izvoditi bez naše strane. Mislim da ste pravilno postupili što na pregovore niste išli van Žepe. Četnicima i Unproforu nikad ne treba vjerovati. Ja vam mogu reći da izdržite. Preduzimamo razne mjere da vam olakšamo stanje Naše jedinice uspešno izvode ofanzivna dejstva na južnom djelu ratišta, u dolini r. Prača a i prema vama se pripremaju razni oblici neposrednih kontakata. Prijem Sve sam razumio ali bojim se onog najgoreg za sada toliko o novim informacijama izvjestiću vas. Selam i čujemo se! I ja vas Selamim i sutra je 21. jul četnici nisu ostvarili svoj plan prema kojem su bili zacrtali da osvoje Žepu jer navodno međunarodna zajednica im je do tog vremena dala prećutno odobrenje. Svi smo uz vas i želim vam uspešnu odbranu. Alahimanet. Prijem.

  • Hoćete li nam reći šta za nas znači 21. jul i hoće li nam od sutra imalo biti lakše??? Prijem.

    Sutra je sastanak u Ženevi Kontakt grupe i sastanak Islamskih zemalja ocjenjujemo da će to biti jedan preloman događaj u odnosu svijeta prema Bosni a posebno prema zaštićenim zonama. U jednoj informaciji iz OUN preko četničkih medija govori se navodno da Karadžić može raditi do 21. jula a kasnije ne. Prijem.

    Daj Bože da tako bude selam i prijem.

    Selam i vama, selam za operatora i čujemo se hvala i čujemo se!

    Pored mene je gen. Suljević
    PRIJEM: Ovde je N SS, gospodine generale našim RI otkrili smo da četnici ujutro u 05:00 h treba da izvrše opšti napad na Žepu sa izričitom naredbom ulaska u Žepu. Večeras smo dobili podatak od komandira UKRAJINSKE čete Andreja koji je u Žepi sa vojskom da sutra presjednik Izetbegović i general Smit imaju dogovor oko konačnog raspleta o Žepi. Saznali smo da je predsjednik u Kaknju možete li nam provjeriti tačnost ove informacije: PRIJEM.

    General Suljević: Ne znam gdje je trenutno predsjednik Izetbegović, ali mi je poznato da su sve vaše depeše naslovljenje njemu dospjele do njega. Jučer je imao sastanak sa Turskim predsjednikom Demirelom u Zenici. Sigurno je da je na tom sastanku dogovoren zajednički stav po pitanju zaštićenih zona i ulogi Islamskih zemalja u Ženevi na razrješavanju ove naše krize zauzeti su povoljni stavovi.

    Što se tiče napada četnika danas u 05:00 časova na Žepu sve je moguće, ali da li je jasno Ukrajinskoj četi šta će biti s njom u tom slučaju PRIJEM.

    UKRAJINSKOJ četi je jasno šta će biti sa njima isto ko što je i nama jasno. Saznali smo iz kabineta predsjednika da se on nalazi u Kaknju (Crni labudovi) PRIJEM.

    Gen. Suljević: Šta vama treba predsjednik u ovom trenutku, bilo gdje da se nalazi on prima podatke o stanju u Žepi. PRIJEM:

    Kad ne znate gdje se nalazi ne vjerujem da prima podatke o Žepi, a on nam je trebao da nam kaže je li bio u kontaktu sa generalom Smitom to sam na početku testa već rekao. Selam i čujemo se.

    Gen. Suljević: Ja ću tražiti podatak da provjerim da li je kontaktirao predsjednik sa gen. Smitom jučer pa ću vam javiti. Javiću vam i ostalim podacima bitnim za Žepu. Četnici su razvili ogromnu propagandu zastrašivanja građana i boraca Žepe. Čak su u stranim medijima već nekoliko dana izjavili da su Žepu osvojili, da su se Žepljani predali i slično. Ja vas puno selamim i nemojte se mnogo plašiti njihovih prijetnji. Dok su Ukrajinci pod vašom komandom četnici imaju strah od intervencije NATO, jer im više ne može pomoći Akaši pošto su sada udari NATA direktni bez posredstva komandanta umprofora. Da li imate još nešto da mi kažete? PRIJEM:

    Četnici nas ne plaše nit nas mogu zastrašiti ali problem je u tome što više ni jedan naš borac neima više od 30 metaka, zato smo ovih dana a to nam je i obaveza redovno Vas izvještavali o svemu pa i u kasne sate. Za sada toliko prijem.

    Gen. Suljević: Ovo zadnje je problem, ali izdržite, preduzimaju se mjere da vam se pomogne. Nadam se da ćete i vi iznaći neko riješenje da dođete do povoljnijeg odnosa sa municijom. Ja vam želim uspješnu odbranu i vjerujte mi smo stalno sa vama. Selam. Kraj.

    Kad se možemo nadati informaciji od predsjednika Izet. prijem.

    Čim bude došla bit še vam odmah prenesena. PRIJEM:

    Ja Vas molim da nam dostavite ove informacije što prije. Kraj.

    REPUBLIKA BOSNA I HERCEGOVINA ODBRANA REPUBLIKE
    SKUPŠTINA OPŠTINE ŽEPA VOJNA TAJNA
    RATNO PREDSJEDNIŠTVO STROGO POVJERLJIVO
    Broj:01-124/95
    Žepa:21. 07. 1995. g. VRLO HITNO
    PREDSJEDNISSTVO URGENT Žepa VRLO HITNO <
    oper. vrij. :23:50
    2. KORPUS TUZLA
    n/r NAČELNIKA ŠTABA

    Molim Vas da nam u najkraccem roku a najkasnije do sutra u 10:00 h dostavite sljedeće podatke putem fajla:

    1. Liniju rasporeda naših snaga prema ulazu u Kladanj iz našeg pravca
    2. Liniju rasporeda četničkih snaga prema ulazu u Kladanj iz našeg pravca
    3. Moguće varijante prolaza kroz četničku liniju iz našeg pravca u pravcu Kladnja
    4. Ugrubo skicirati ako je moguće na fajlu približnu liniju prolaza
    5. Naglasiti koja je varijanta po Vama bolja prema podacima kojima raspolaže 1. muslimanska podrinjska brigada
    6. Naglasiti da li je kanjon Jezernice još uvijek prohodan ili nije ili se mora ići lijevo od njega iz našeg pravca
    7. Dostaviću Vam tačne frekvencije motorole na kojoj bi neko iz Prve muslimanske brigade trebao da dežura kako bi u slučaju potrebe diverzantska grupa mogla izaći u susret (iskoristite ljude koji su već tamo i koji znaju prolaz).

    OVO SHVATITE OZBILJNO JER VEĆ POSTOJE USLOVI DA DIO LJUDSTVA KOJI NE SMIJE PASTI U ČETNIČKE RUKE KRENE U PRAVCU KLADNJA I DA IM SE POKUŠA POMOĆI. Vjerovatno ste obavješteni da sa PMCV Konjuh imamo ugovorenu fonijsku vezu na RMR 52a i da oni već vrše 24-oro satnu dežuru. Molim da neko iz Prve muslimanske dežura na frekvencijama motorole koje ću Vam dostaviti.

    Do konačne pobjede!! NAČELNIK ŠTABA
    RCH/HJ Ramo Čardaković



    ARMIJA REPUBLIKE BOSNE I HERCEGOVINE ODBRANA REPUBLIKE
    KOMANDA 2. KORPUSA VOJNA TAJNA
    Str. pov. br. 02/8-01-1598 STROGO POVJERLJIVO
    Tuzla, 24. 07. 95. god.

    Dostava RI podataka
    Dostavlja: Komanda 285. brigade
    n/r obavještajnom organu

    Na osnovu detalja iznesenih u razgovoru NN učesnika koji je vođen u 08:55 saznajemo sljedeće: -desno krilo je uspjelo da probije našu l/o (glavna odbrana Žepe na desnom krilu: Brezova ravan, Vratar i zaseok Vratarac)
    -proboj su izvršile jedinice iz sastava 1. romanijske br. (pod komandom NSS 1. romanijske br. ppuk. Milan Savčić) i spec. brigade MUP -u toku napada u pozadinu nasih jedinica, četnici su ubacili IDG koje su vršile navođenje artiljerije po našim l/o -24. 07. će se nastaviti napad na Ljubomišlje.

    ARMIJA REPUBLIKE BOSNE I HERCEGOVINE ODBRANA REPUBLIKE
    KOMANDA 2. KORPUSA VOJNA TAJNA
    Str. pov. br. 02/8-01-1610 STROGO POVJERLJIVO
    POVJERLJIVO
    Tuzla, 24. 07. 95. god.
    H I T N O !!

    Dostava RI podataka
    dostavlja: Komanda 285. brigade
    n/r obavještajnom organu

    U 22:25 puk Obrad Vikić je primio informaciju od puk. Cerovića sa IKM DK da će naše jedinice iz Žepe pokušati da se u toku noći izvuku kroz obruč i krenu prema slobodnoj teritoriji. Naređeno je da se pojačaju linije i da se cijeli prostor zatvori. Ista informacija je odmah proslijeđena u OC 1. podrinjske br. u Rogatici i naređeno je pojačavanje linije kao i da se po dubini teritorije preduzmu mjere (postavljanje zasjeda, ojačavanje seoskih straža i aktiviranje CZ po selima na potezu od Žepe do Goražda i od Žepe prema Kutima gdje je vec od ranije MUP trebao da postavlja zasjede u slučaju da borci i civili iz Žepe krenu prema Kladnju.

    OOP PK za ObP 2. korpusa
    dr Esad Hadžić


    OOP Obavještajni odjel
  • zepa - 103181 - 13.02.2019 : Nomad Srbija - best (0)

    Presretnuti razgovori (2)


    Republika Bosna i Hercegovina ODBRANA REPUBLIKE
    GENERALŠTAB ARMIJE VOJNA TAJNA
    STAB ARMIJE STROGO POVJERLjIVO
    Broj: 1-1/126-1
    Kakanj, 18. 01. 1993. godine

    1. Z. bbr.
    n/r puk. Palić Avde

    Naređenje dostavlja

    Odmah obezbjedite prihvat helikoptera na dogovorenom mjestu
    (loženje vatre, obezbjeđenje šireg rejona heliodroma). Ova naznačena pošiljka će se dovući helikopterom u dvije ture a rasporediti po sljedećem:

    --SrebrenicaŽepa
    1. metak 7,62×39 127400. kom 100.000 27400
    2. metak 7,62x 54 19360. kom 15 000 4360
    3. tromboloni (KRTM) 46. kom 35 11
    4. trenutna tromblonska mina 50. kom 35 11
    5. bomba ručna 100. kom 80 20
    6. RPG-7, laser sa optikom 5. kom 4 1
    7. raketa RPG-7 60. kom 44 16
    8. lanser 107 mm 2. kom 1 1
    9. mina sa RB 60. kom 44 16
    10. Lanser TF-8 "Crv. Strijela" 1. kom 1 kom
    11. raketa za lanser 107mm 40. kom 28 12
    12. upaljač za rakete 107mm 40. kom 28 12
    13. raketa sa TF-8 8. kom 8 kom
    14. snajperka puška 12,7 sa opt. 1. kom 1 -
    15. 12,7mm metak za snajper 550. kom 400 150
    16. RV Motorola GP-300V (komp.) 15. kom 15 -
    17. RV Motorola GP-300U (komp.)15. kom 15 -
    18. rez. baterija za GP-300 30. kom 30 -
    19. grupni punjač za GP-300 2. kom 2 -
    20. Aspirator 1. kom - 1
    21. Abdominalni set 1. kom - 1
    22. Traumatološki set 1 kom 1
    23. Doboši veliki 4 kom 4
    24. Mantili hirurški 4 kom 4
    25. Komprese za grariranje
    26. Soli 300 200 100
    27. Cigareta 10. kart 7 kar. 3. kar
    28. NGM-nitro. glic. metra 100. kom 100


    Sve je spremno. Ako se ovo ne realizuje noćas čekajte do daljnjeg ili dok vam se ne javim. Čuvajte tajnost od svih, a posebno od UNPROFOR-a. Frekvencija na kojoj će raditi pilot i oficir za navođenje je Kanal 6S, a ovom turom u povratku pošaljite V/O (vojne obveznike) koje smo naveli u aktu za obuku u NC Bjelave, ODMAH MI POTVRDI SPREMNOST ZA OVO, ČEKAM.


    AN/SF NAČELNIK ŠTABA brigadni general Enver Hadžihasanović

    REPUBLIKA BOSNA I HERCEGOVINA ODBRANA REPUBLIKE
    ARMIJA REPUBLIKE BOSNE I HERCEGOVINE VOJNA TAJNA
    1. ŽEPSKA LAKA BRIGADA STROGO POVJERLjIVO
    Broj: 08-20-44/95
    Žepa, 18. 01. 1995. g.

    URGENT

    GENERALŠTAB ARMIJE
    ŠTAB ARMIJE KAKANj
    n/r brigadni general Enver Hadžihasanović

    Veza vas broj: 1-1/126-1 od 18. 01. 1995. g.

    Sve je spremno, od 21:00 sati noćas biće upaljene vatre.

    KOMANDANT pukovnik Avdo Palić


    ARMIJA REPUBLIKE BiH ODBRANA REPUBLIKE
    KOMANDA 28. DIVIZIJE VOJNA TAJNA
    Str. pov. broj:01-150/95 STROGO POVJERLJIVO
    Srebrenica, 29. 06. 1995. godine
    Obavještenje, dostavlja. - KOMANDI 2. KORPUSA TUZLA
    T U Z L A
    KOMANDI 285. IBLbr. ŽEPA
    Ž E P A
    Borbenim izvještajem Komande 285. IBLbr. str. pov. broj:08-21-244/95 od 28. 06. 1995. godine, adresiran na Komandu 2. korpusa A R BiH i 28. divizije KoV, obavješteni smo o borbenim rezultatima diverzantskih akcija snaga 28. divizije KoV izvedenih u rejonima kako je to pomenutim izvještajem rečeno.

    Komanda 28. divizije KoV nije zadovoljna načinom pisanja predmetnog borbenog izvještaja iz razloga što je napisan tako da se može izvesti osnovan zaključak da su diverzantske akcije izvedene isključivo od strane pripadnika 285. IBLbr. Smatramo da je ovakav način izvještavanja viših Komandi nekorektan i neobjektivan i da izaziva opravdano nezadovoljstvo Komande 28. divizije i ostalog njenog vojničkog sastava a pogotovo jedinica i pripadnika koji su u tim akcijama učestvovali sa pripadnicima 285. IBLbr. Naime, predmetna diverzantske akcije izvedene su na agresorske ciljeve po Naredbi zastupnika k-danta 28. Divizije KoV str. pov. broj: 01-127/95 od 20. 06. 1995. godine u cilju odvraćanja četnika od Sarajevskog ratišta i vezivanja dijela njegovih snaga za z/o 28. divizije KoV. Radi što kvalitetnijeg planiranja i uspješnog izvođenja diverzija u Komadni 285. IBLbr. uputio sam PK za obavjesstajne poslove 28. Divizije i komandante 280. i 281. IBLbr. Istom Naredbom određen je sastav DIG naših snaga a njega su ccinili cjelokupni izvidjaccko-diverzantski
    vodovi 280. IBLbr. , 281. IBLbe. , 284. IBLbr. , izvidjačko-diverzantska desetina 28. BB i desetina iz DICC-e-prisstabska jedinica. Istina je da je iz sastava 285. IBLbr. u ovim akcijama uccestvovala grupa vojnika jačine od jedne LPCC. Od pripadnika pomenutih taktičkih jedinica formirane su manje DIG i
    upućene u više pravaca na PZT radi izvođenja prepadnih borbenih dejstava na agresorske ciljeve cciju su Vam rezulatati poznati. CCini nam se da je Komanda 285. IBLbr. svoj borbeni izvjesstaj namjerno konceptirala tako da se kod predpostavljene Komande stekne dojam da je sam njen vojnički sastav izvodio ova borbena dejstva radi pripisi-vanja zasluga isključivo toj brigadi. Prema ovakvvom načinu pisanja izvještaja mi smo naprijed izrazili svoj stav ostajući pri konstataciji da to nije pošteno ponajprije prema vojnicima koji su iz sastava drugih jedinica a učestvovali su u akcijama. O prednjem Vas obavjesstavamo radi objektivnog informisanja nadajući se da će Komanda 285. IBLbr. iz predmetnog izvući odgovarajuće pouke i ubuduće se ponaćati u skladu sa duhom Armije R BiH i svoje izvještaje pisati fer i korektno ne umanjujući ničije zasluge.
    AM/SSZ
    Zastupa k-danta
    Načelnik štabaž
    m a j o r
    Ramiz Bećirović

    ARMIJA REPUBLIKE BiH ODBRANA REPUBLIKE
    KOMANDA 2. KORPUSA VOJNA TAJNA
    Str. pov. br. 02/8-01-1142 STROGO POVJERLJIVO
    Tuzla, 10. 07. 95. god.
    U R G E N T
    Podaci dobijeni RI ,
    dostavlja. - KOMANDA 28. divizije
    n/r obavještajnom organu
    PK za bezbjednost u GSS tzv. VRS je upoznao gen. Nikolaja sa svojim primljenim izvještajem o nepostojanju konflikata između predstvnika UNPROFOR-a, tzv. VRS i muslimanskog civilnog stanovnisstva. Prema lažnim podacima gen. Tolimira koje servira gen. Nikolaju, tzv. VRS ima problema na jugu enklave sa A RBiH koja želi da spoji Žepu i Srebrenicu zbog čega je preduzela ofanzivne akcije u tom pogledu a koje je navodno tzv. VRS spriječila. Isti optužuje n/s da koriste teško naoružanje koje nisu u potpunosti predale kao i da koristi 6 oklopnih transportera koje su oduzeli od pripadnika UNPROFOR-a.

    Izvjesni Mekenzi agresorski starješina koji učestvuje u ofanzivi na Srebrenicu je u 17:50 otišao na drugu lokaciju po naredjenju kap. Dašića. Četnici smatraju da postoji mogućnost da naši mediji puštaju snimke od 1993. god. Pravac napada dolinom Jadra prema četničkim podacima ide dobro a cilj je da izađu "gore desno uz Jadar" da bi pomjerile n/s koliko mogu prema gradu. Navodno trenutni cilj nije ulazak u Srebrenicu a ukoliko se ukaže prilika mogu i to. Četnički podaci govore da Srebrenica nema veze sa Tuzlom sem radio-veze koje agresorski PEB ometa. ROmSt agresorskog PEB-a se žali da se RSt iz Žepe uopšte ne javljaju. U akciji zauzimanja punkta UN-a učestvovala je i jedinica "VUKOVI sa DRINE" pod vodstvom kap. Legende.
    Registrovane RMr agresora u opsegu 30-70 MHz i 130-170 MHz u z/o 28. dKoV:

    RUP-12 kan. 406 U: KONAK-1, -3, BAGAT, GALIJA, IRAC, PIROT, MAKS, LEGENDA, BADEM, REKS, KOREJA, ŠARAC,
    KONAK-1 zis
    KONAK-3 top
    GALIJA artiljerija

    Napomena: Ove jedinice su 08. 07. 95. god. zauzele punkt UN-a
    FQ: 153. 775 U:ČIČIN, JEŽ, ORAO, SOKO, (artiljerija)
    KAN. 305 , KAN. 210 U: LUTALICA, BORAC-1, POSKOK, KOSOVO,
    MALINA, MEKENZI
    Mekenzi Š- starješina (pretpostavljeni mu kap. Dašić) BORAC lično je moguće da je kap. Dašić

    FQ:149. 750 U:MOSTAR, CEZAR, VUK
    KAN. 213 U:VAREŠ, KOSOVO

    OOP
    PK za ObP 2. korpusa
    dr Esad Hadžić
    zepa - 103173 - 08.02.2019 : Nomad Srbija - best (1)

    Presretnuti razgovori tkz. ABiH


    Presretnuti razgovori Srebrenica-Žepa

    Republika Bosna i Hercegovina ODBRANA REPUBLIKE
    Stab vrhovne komande OS R BiH VOJNA TAJNA
    KM Kakanj STROGO POVERLjIVO
    Str. pov. broj: 02-1/1504-1
    Kakanj, 28. 11. 1994. godine

    Odgovor na dopis broj:
    130-01-SP/94 od 27. 11. 1994.

    (na ruke Nasera Orića brigadira)
    preko KM 1. žepačke brigade

    Vama je vrlo dobro poznato da je ovo prvi put da smo uvezali bilo kakve konce i da želimo vojnički stvarati preduslove za uspješnu deblokadu Srebrenice i Žepe. Izvršili smo razmjenu podataka o ciljevima i načinu realizacije operacije i to je jako dobro. Istinu za volju, vrijeme nam ne ide na ruku ali snalazit ćemo se. Iz predloženog plana vašeg odgovora o mogućnosti realizacije istog potrebno je uraditi i naći rješenje za prostore Cerske i Kamenice (Prva i Druga borbena grupa) što na terenu praktično radimo ja, K-dant 2. K (komandant Drugog korpusa), K-dant Og-6 (komandant Operativne grupe 6) i K-dant 1. podrinjske muslimanske br. Ja i danas u vezi sa tim idem na teren. Tvoja osnovna zamisao je u potpunosti prihvatljiva zajedno sa K. dantom ž1. žepačke brigade i u vezi sa tim vršite pripreme. Lično sam i životno zainteresovan da učinim i činiću i dalje sve što mogu za ovu čim na terenu uvezemo ostale detalje. Kale i Ziko ne smiju odlagati stvari pa ako se slažeš da njihove dogovore rješavamo naređenjima pa da znamo ko izvršava precizno. Vrlo dobro znate za sva dešavanja u Bihaću i za taj prostor se vrlo intezivno radilo ovih dana. Upotreba helikoptera je potpuno sada rizična. Cjenim da ćemo provaliti u ovom momentu sami sebe ako to sad učinimo. I ako učinimo, lokacija mora biti van slobodnih prostora Žepe i Srebrenice o čemu ćemo vam javiti. Uvažite i to da će vremenski uslovi diktirati ovaj zadatak. Što se tiče humanitarne pomoći vidite da se što češće oglašavaju ljudi iz politike i organa vlasti na radiju i televiziji. Situacija sa UNPROFOR-om se u potpunosti usložila i ovi su nemoćni da izvršavaju humanitarne zadatke. Čim se vratim sa terena i ako mi uslovi dozvole javit ću se odmah i sa terena i dati slijedeće informacije i upute. Molio bih kada pišete ako je moguće razdvojite u informacijama vojničke od drugih stvari. Maksuz selam i čujemo se akobogda brzo i slijede detaljniji podaci oko zajedničkog zadatka.

    Zamjenik komandanta ujedno načelnik SVK
    brigadni general Enver Hadžihasanović


    Republika Bosna i Hercegovina ODBRANA REPUBLIKE
    Štab vrhovne komande OS R BiH VOJNA TAJNA
    KM KAKANj STROGO POVJERLjIVO
    Str. pov. broj: 02-1/1514-1
    Kakanj, 01. 12. 1994. godine

    Odgovor
    1. žepačka brigada (n/r Palica A. )
    (n/r Orića N. )

    Veza: Vas akt broj: 130-01-SL/94 od 27. 11. 1994. godine

    - Vas prijedlog se usvaja.

    Dana 02. 12. do 15:00 časova čeka ko prije dođe. Od momenta dolaska vrijeme čekanja je 24 sata.
    - uputiti 40 ljudi koji će preuzeti sredstva. Pored toga pošaljite još bar 30 ljudi koji će se sa našom ekipom vratiti kod nas i opremiti, a nazad i oni mogu ponijeti dosta TMS. Realizaciji zadatka pristupiti krajnje ozbiljno sa svih aspekata, a posebno bezbjednosti i zaštiti života ljudi. Po drugim pitanjima bićete naknadno obavješteni.

    - ODZIV: LED
    - LOZINKA: LEMEĆ

    ADZ/AK Zamjenik komandanta ujedno načelnik SVK
    brigadni general Enver Hadžihasanović

    3.

    REPUBLIKA BOSNA I HERCEGOVINA ODBRANA REPUBLIKE
    ARMIJA REPUBLIKE BOSNE I HERCEGOVINE VOJNA TAJNA
    1. ŽEPSKA LAKA BRIGADA STROGO POVJERLjIVO
    BROJ 180-73/94
    DATUM, 12. 12. 1994.

    SVK KAKANj NAČELNIKU ŠTABA BRIGADNI GENERAL ENVER HADžIHASANOVIĆ

    VECERAS OKO 20. 00 SATI POČEO JE ŽESTOK ARTILjERIJSKI NAPAD NA ŽEPU. NAPAD I DALjE TRAJE. SELA PURTIĆI I ČAVČIĆI SU NAPUSTILI SVOJE KUĆE ZBOG JAKOG GRANATIRANjA. DOSAD JE PALO OKO 500 (PESTO) GRANATA. UNPROFOR NIŠTA NE PREDUZIMA.

    KOMANDANT pukovnik AVDO PALIĆ

    REPUBLIKA BOSNA I HERCEGOVINA ODBRANA REPUBLIKE
    ARMIJA REPUBLIKE BOSNE I HERCEGOVINE VOJNA TAJNA
    1. ŽEPSKA LAHKA BRIGADA STROGO POVJERLjIVO
    BROJ: 180-78/94
    DATUM, 13. 12. 1994.

    URGENT

    SVK OS R BiH
    KM KAKANj
    n/o zamjeniku k-danta ujedno nacelniku SVK
    brigadni general ENVER HADžIHASANOVIĆ

    k-di 8-OG SREBRENICA
    n/r komandanta
    brigadir NASER ORIĆ

    Pješadijske četničke snage držimo pod stalnim nadzorom, duž čitave zone odgovornosti. Vatreni položaj Vrtače - Stoborani - Ruišta mogu kratko osujetiti ubačenim diverzantskim grupama. Cijeneći sve napore SVK Armije R BiH o planiranim dejstvima što konkretno možete predložiti ako bi nasilno uzeli predato oružje UNPROFOR-u i krenuli u odsudnu bitku. Ako neće biti tih aktivnosti od vas ja moram koristiti svaku šansu da bi sa manjim ubačenim grupama nanosio što jači udar posebno u pravcu Sokolca i Han-Pijeska. UNPROFOR odnosno ukrajinska četa jos metka nije ispalila u cilju odbrane civilnog stanovništva Žepe. Njen komandir ništa konkretno ne preduzima već samo slijepo izvršava naredbe komandanta ukrajinskog bataljona iz Sarajeva. Da li čekati dalje aktivnosti posmatrača UN i da li raspolažete sa kakvim informacijama u vezi sa nastalom situacijom i tražim kraće upute.

    KOMANDANT pukovnik Avdo Palić

    Republika Bosna i Hercegovina ODBRANA REPUBLIKE
    Štab vrhovne komande OS R BiH VOJNA TAJNA
    KM KAKANj STROGO POVJERLjIVO
    Str. pov. broj: 02-1/1597-1
    Kakanj, 13. 12. 1994. godine

    Orgаnizacija preventivnih mjera odbrane, naređenje
    1. žepačka brigada


    Pozitivni i negativni primjeri ratovanja na BH prostorima uče nas da moramo biti svjesni činjenice "ko želi da se brani" - odbranće se. Vi ste to na najbolji način potvrdili na vašem primjeru odbrane. Taktika i jeste vještina ratovanja. Ima lošijih i boljih rješenja, ali nema bezizlazne situacije. U vezi s tim, a u cilju pronalaženja u novonastaloj situaciji najpovoljnijeg rješenja odbrane stanovništva i slobodne teritorije.

    N a r e đ u j e m

    1. Procjeniti novonastalu situaciju što realnije, izraziti težište odbrane rejona i pravaca i precizirati zadatke za svaki pravac ili objekat posebno.

    2. Posebno se angažovati na organizaciji višekatnog sistema vatre, sistema zaprečavanja i utvrđivanja, u skladu sa raspoloživim snagama i sredstvima. VP (vatrene položaje) artiljerije i drugih sredstava utvrditi u stepenu koji posluži-borcu garantuje potpunu sigurnost od dejstva sa zemlje i granatiranja bilo koje vrste.

    3. Sve pravce moguće upotrebe tehnike zapriječiti priručnim sredstvima i pripremiti više mjesta za rušenje objekata. Zaprečavanje jednog pravca vršiti po dubini na više mjesta. U sistemu zaprečavanja uključiti i moguća mjesta za spuštanje helikopterskih desanata.

    4. Na izabrane pravce odbrane izvršiti razmjestaj - eseoniranje rezervi hrane i lijekova i obezbjediti potrebne uslove za čuvanje istih.

    5. Moguće osjeke za forsiranje rijeke Drine (jezera) zapriječiti MES, a u nedostatku istih priručnim sredstvima.

    6. Za svaku odbranu pravca ili objekta imati i rezervnu varijantu ili po potrebi i više varijanti.

    7. U slučaju napada na stanovništvo i naseljena mjesta predvidjeti mjesta za sklanjanje građana i upoznati ih u vezi s tim, a ista zaštititi priručnim sredstvima od dejstva projektila manjih kalibara i gelera granata.

    8. Jedinici UNPROFOR-a dati zadatak da u slučaju NAPADA MORA da Vas brani. Izlazak-napuštanje Žepe od strane UN snaga NE SMIJETE dozvoliti. Sva sredstva za odbranu moraju Vam biti na raspolaganju.

    9. Radimo na načinu ubacivanja UBS u čemu ćete biti naknadno obavješteni.

    Zaštitite centar veze i ne dozvolite ulaz nepozvanim licima, kao i dokumenta koja dobijate paket vezom. Radio veze što manje upotrebljavajte. Tim putem vam otiče najviše podataka. Kako vas slušaju četnici tako i mi čujemo. Koristite razgovornike i često ih mjenjajte jer se isti brzo provale.

    Selam.

    ADZ/AK ZAMJENIK KOMANDANTA UJEDNO NAČELNIK SVK
    brigadni general Enver Hadžihasanović



    REPUBLIKA BOSNA I HERCEGOVINA ODBRANA REPUBLIKE
    1. ŽEPSKA LAHKA BRIGADA VOJNA TAJNA
    BROJ: 180-93/94 STROGO POVERLjIVO
    15. 12. 1994. g.

    SVK KM KAKANj
    n/r brig. gen.
    ENVERA HADžIHASANOVIĆA

    Veza Vaš broj str. pov. 02-1/169-1 od 13. 12. 1994. g.

    Na osnovu Vašeg telegrama str. pov. gore navedeni broj, izvještavamo
    Vas o slijedećem:
    1) Izvedene su dvije diverzantske akcije u rejonu Laze-Mislovo. Akcije su izvedene 12. 12. 1994. g.

    2) Nismo imali gubitaka niti bilo kakvih povreda u ovim diverzijama. Na strani cetnika bilo je 5 poginulih, od toga jedan oficir.

    AP/AG KOMANDANT pukovnik AVDO PALIĆ

    politika_srebrenica - 103171 - 08.02.2019 : Nomad Srbija - best (0)

    Formirana međunarodna komisija za Srebrenicu


    Imenovanje nove Komisije za Srebrenicu ¿ tresla se gora, rodio se miš

    Sa popriličnim zakašnjenjem, koje se meri mesecima, Vlada Republike Srpske najzad je objavila sastav novih komisija koje će se baviti utvrđivanjem činjenica o Srebrenici i Sarajevu tokom rata 1992-1995. i - moglo bi se ponadati - ispravkom nakaradnog, odbačenog izveštaja o Srebrenici Čavićeve komisije iz 2004. godine.

    Imenovanjem komisije za Srebrenicu, po rečima ministra pravde RS Antuna Kasipovića, "realizuje se zaključak Narodne Skupštine, a u vezi sa stradanjem svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992- 1995."

    Otpočinjanje sa radom ovih komisija, posebno one koja se odnosi na Srebrenicu, u principu je dobra stvar, makar i da je usledilo posle gotovo šestomesečnih natezanja i brojnih pompeznih medijskih najava posle kojih se po pravilu nije događalo ništa. Ali to ipak ne znači da preko činjenice da se najzad krenulo sa mrtve tačke treba preći bez postavljanja kritičkih pitanja. Koliko će od rada ovih komisija biti koristi zavisi u prvom redu od prirode zadataka koji će im biti postavljeni.

    I već odmah tu nastaje prvi problem. Najava da će se komisija za Srebrenicu baviti "stradanjem svih naroda u srebreničkoj regiji, "od jednog iskusnog političara kao ministar Kasipović, deluje odviše naivno. Pre svega, ko su ti "svi narodi"? Na području Srebrenice jedva da je bilo Hrvata. Zabeleženo je da je tokom sukoba jedan Hrvat stradao u srpskim, a jedan u bošnjačkim redovima. Time se celokupno stradanje praktično svodi na pravoslavne i muslimane.

    Ipak, lako je preći preko ministrovog kilavog pokušaja da deluje politički korektno. Bitno je nešto drugo. Srebrenica je odavno prerasla okvire pukog "stradanja" ove ili one zajednice. Danas se to pitanje razmatra na jednoj neuporedivo višoj i po interese naroda Republike Srpske značajnijoj ravni. Srebrenica slovi ne za mesto stradanja nego genocida, i to navodno prvog i do sada jedinog u Evropi posle završetka Drugog svetskog rata. Po tom osnovu, na srpski narod (i to ne samo u Republici Srpskoj) gleda se slično kao na nemački, a to će reći sklon genocidu.

    Republici Srpskoj se osporava pravo na postojanje, kao genocidnoj tvorevini, bez obzira na njene uredne međunarodnopravne isprave. Srpskom narodu u celini, a mlađim naraštajima posebno, pokušava se utisnuti kompleks krivice i moralne inferiornosti koji bi ga mogao trajno demoralisati i lišiti ravnopravnog mesta među ostalim narodima, za dugi niz godina.

    Do sada jednostrano prikazano stradanje na području Srebrenice je izuzetno važna tema koja mora ući u okvire svakog dobronamerno pisanog izveštaja o ratnim zbivanjima. Ali kao što je dvodecenijsko zaobilaženje i umanjivanje stradanja srpskog stanovništva na tom području bilo inspirisano isključivo politikom, tako isto i sada bombastično stavljanje teme stradanja u prvi plan, uz upadljivo zanemarivanje drugih tema, služi isključivo političkim obzirima. Konkretno, radi se o opredeljenju za liniju najmanjeg otpora, u funkciji nezameranja moćnicima ovoga sveta tamo gde su u drskoj proizvodnji lažne stvarnosti bili najbezobrazniji, a to je u fabrikovanju i imputiranju Srbima mita o srebreničkom genocidu.

    Zašto zvaničnici Republike Srpske sistematski beže od sučeljavanja sa ovim, politički i moralno najvažnijim pitanjem koje se vezuje za događaje u Srebrenici, kad su se već angažovali na tome da formiraju komisiju da se tim događajima bavi? Da li je to zato što se plaše da je optužba protiv njihove države i naroda za genocid - suštinski utemeljena, pa se ustežu da po tom delikatnom pitanju talasaju?

    Ili misle da Haški tribunal, bez čijih bi iskonstruisanih presuda tvrdnje ratne propagande o genocidu odavno bile odložene ad akta, zaista predstavlja merodavnu međunarodnopravnu ustanovu, čije presude i zaključci zaista nose ozbiljnost i težinu?

    Dovoljno je baciti pogled na sastav nove komisije za Srebrenicu da bi se postavilo opravdano pitanje zašto je bilo potrebno skoro šest meseci da bi se formiralo telo treće lige koje se uglavnom sastoji od anonimusa, za koje nije poznato da imaju ikakvih prethodnih saznanja o složenoj srebreničkoj problematici, ili da su se njome ikada, na bilo kakav verodostojan način, bavili? Da li je dovoljno to da su, po rečima ministra Kasipovića, članovi komisije osvedočeni "humanisti, " ili su za odgovoran rad ovakve vrste i od tako ogromnog značaja za Republiku Srpsku pored te neophodne i neke druge kvalifikacije?

    Imenovanjem prof. Gideona Grajfa na čelo komisije za Srebrenicu nesumnjivo dolazi do izražaja ne samo neupitni humanistički profil već i stručnost visokog kalibra. Međutim, za preostale članove komisije, bez dodatnih informacija o njima, to bi se teško moglo reći.

    Ko je Adenrele Šinaba iz Nigerije, i da li je iko za njega čuo? Radi li se o komandantu nigerijskih policiskih snaga, bivšem ili sadašnjem, nebitno je?

    Njegova pretpostavljena humanistička orijentacija na stranu, šta bi još g. Šinabu moglo kvalifikovati na međunarodnom planu da se bavi Srebrenicom?

    Na spisku se takođe nalazi i Juki Osa iz Japana. U Japanu postoji jedna profesorka sličnog imena (Jukio) koja se oglasila u vezi sa Srebrenicom. Da li se radi o njoj, ili Juki Osi klasičnom gitaristi, arhitekti ili aktivisti protiv nagaznih mina?

    Slične nedoumice mogle bi se navesti i u odnosu na kineskog člana komisije za Srebrenicu, Zeng Jia. Da li je u pitanju pevač Zeng Ji, slikar, ili profesor na medicinskom fakultetu univerziteta Djuk u Severnoj Karolini, i uzgred istaknuti stručnjak iz oblasti gerijatrije?
    Članica komisije Marija Đurić je još jedna izrazita nepoznanica. Pod tim imenom i prezimenom postoji novinarka, slikarka i profesorka na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Učešće ove poslednje u radu državnog tima eksperata koji je tragao za posmrtnim ostacima generala Mihailovića izgleda da nije bilo nagrađeno najvišim ocenama.

    Da se tu zaustavimo, bez komentara na neke druge problematične likove sumnjive lojalnosti koji su se takođe našli u komisiji za Srebrenicu, a o kojima bi javnost s pravom mogla očekivati da sazna ponešto više, kao Đuzepe Zakarija i Lorens Frenč.

    U svetlu najsvežijih informacija o statusu ovog važnog pitanja, naš tekst na ovu temu objavljen još u novembru 2018. deluje takoreći proročki. Stručna analiza i argumentovano pobijanje optužbe za genocid, a istovremeno i sistematsko raskrinkavanje Haškog tribunala, koji je svojom neprofesionalnošću i kvazipravnim autoritetom toj malicioznoj optužbi dao privid utemeljenosti, teško da će doći do izražaja u novom izveštaju komisije za Srebrenicu. A ta pitanja su ključna i baš oko njih se ceo predmet Srebrenice zapravo i okreće.

    Vlada Republike Srpske je imala neponovljivu priliku da pažljivim odabirom kvalifikovanih osoba formira istraživačko telo prvoga reda koje bi moglo razbiti u paramparčad srebreničku klevetu protiv srpskog naroda i sopstvene države. Sada, umesto presude Raselovog suda, dobiće politički kalibriran osrednji tekst. A "čuvari kapija" (gatekeepers), instalirani u sastavu obe komisije, preusmeriće ga tokovima koji su uglavnom bezopasni po globalne strukture, čijem uticaju i duguju svoje postavljenje.

    Pre nego što je nova komisija za Srebrenicu održala ijedno zasedanje, i pre nego što je sročila jednu rečenicu svoga budućeg izveštaja, odgovorni zvaničnici Republike Srpske su se unapred obavezali da će komisijine zaključke bezrezervno usvojiti, ma kakvi oni bili. U tom pogledu, paradigmatična je izjava predsednika Dodika: "Mi želimo istinu o tome, moglo bi se to postići kroz novu međunarodnu komisiju koja, kakve god podatke da da - mi smo spremni da ih prihvatimo."

    Svi će se složiti da ovakva izjava, iz usta iskusnog političara, obiluje neobičnostima. Želja za istinom o Srebrenici je pohvalna, ali šta su za zadnjih deceniju i po ustanove Republike Srpske samostalno uradile na prikupljanju elemenata istine u vezi sa Srebrenicom? Da li će se "nova komisija" u svom radu naslanjati na već postojeće podatke u "nabreklom" srebreničkom arhivu Republike Srpske, ili će tu temu obrađivati od početka?

    Kako je moguće unapred javno prihvatati neformulisane i neobrazložene zaključke još uvek nekonstituisanog tela, sa neutvrđenom metodologijom rada? Šta ako ta nova komisija na kraju objavi zaključke koji se bitno ne bi razlikovali od zaključaka Čavićeve komisije od 2004. godine? Da li bi zvanična Republika Srpska i tada bila "spremna da ih prihvati"?

    Svrha ovih retoričkih pitanja nije lovljenje predstavnika Republike Srpske u specifičnim greškama, nego nešto neuporedivo ozbiljnije od toga: ukazivanje na opšti diletantizam njihovog pristupa, u celini. Srebrenica je znatno šira i dublja od prostog formiranja komisije da se njome u jednom periodu pozabavi i zatim raziđe na razne strane sveta. Ovde se radi o pitanju koje je, u moralnom i političkom pogledu, za Republiku Srpsku od najvišeg egzistencijalnog značaja. Ili se u julu 1995. u Srebrenici dogodio genocid, smaknućem 8, 000 bošnjačkih ratnih zarobljenika, ili nije.

    Ili su političke i vojne ustanove Republike Srpske saučestvovale u izvršenju državnog zločina najteže vrste, ili nisu. Ili je Republika Srpska sazdana na najgnusnijem zločinu koji poznaje međunarodno krivično pravo, ili nije. Trećeg nema.

    To su suprotstavljene teze koje određuju suštinu srebreničkog pitanja i koje bi ujedno trebalo da odrede i osnovne zadatke svake kredibilne komisije za Srebrenicu. Sve ostalo iz ovog domena periferno je u odnosu na to. Za sada, izjave nadležnih i trećeligaški sastav komisije koju su imenovali ne uliva poverenje da će ova kritički važna materija najzad biti adekvatno razmotrena i konačno raspravljena.

    Autor: Stefan Karganović Preuzeto sa portala jadovno. com
    republika_srpska - 102953 - 25.12.2018 : Nomad Srbija - best (0)

    Rato Rajak-Rudo


    Građani Rudog 23. decembra odlučuju o opozivu načelnika
    Rajak: Ovo će biti borba Davida i Golijata

    Vjerujem da ću pobijediti ekipu udruženu od Banje Luke dovde.

    Obrazlažući je njegovim "autokratskim ponašanjem", Skupština opšine Rudo pokrenula je proceduru opoziva načelnika Rate Rajaka, o čemu će poslednju reč dati građani na referendumu 23. decembra. Rajak tvrdi da je ovo logičan epilog nastojanja koja traju već duže vreme da se, kao neko ko se svojim stavovima i postupcima izdvaja od većine, eliminiše sa političke scene.

  • Odbornici trguju mandatima, pa je nekoliko njih prešlo na drugu stranu. A onda je nova većina pokušavala da se domogne pozicija na koje se imenuje samo na osnovu predloga načelnika. To su zamenik načelnika i načelnici odeljenja. Sve je išlo uz ucene, ili ćeš prihvatiti ili će ti biti smanjena plata ili pokrenut opoziv. To, naravno, nije moglo mene promeniti i ja sam ostao pri stavu da, kao načelnik koji je legalno pobedio na izborima, imam puno pravo da imenujem tim ljudi u koje verujem - kaže Rajak.

    Lični interesi nekolicine odbornika podudarili su se i sa težnjom vlasti u RS, čijim pritiscima je izložen već duže vreme, dok se opština koju vodi ignoriše.

  • Na poslednjim izborima visoki predstavnici SNSD-a su u Rudom pozivali građane da odmah nakon izbora idu u obaranje načelnika. Licemerno je što su isti ti visoki zvaničnici SNSD-a ranije nastojali da im se priklonim, pristupim njihovoj stranci i obećavali političke benefite i ne znam kakvu političku karijeru. Ja sam sam izabrao svoj put, sam nosim svoj samar, svestan da će to imati određene posedice - dodaje Rajak.

    U sličnoj poziciji, ističe, naći će se svako "ko razmišlja svojom glavom i ne prihvata velikog vođu kao neprikosnoveni autoritet". Rajak se usprotivio namerama vrha RS i Srbije da državnu granicu kod Rudog usaglase na štetu ove opštine i države. Kao član Srpske radikalne stranke RS, pažnju javnosti privukao je nedvosmislenom osudom svih ratnih zločina i zalaganjem da se počinitelji kazne, kao i prisustvom skupovima povodom godišnjice stradanja Bošnjaka, za koje je u Rudom izgrađen Memorijalni centar.

    Ne mogu sve ovo adresirati na te ekstremne krugove kojima smetam. Možda ima i toga. Ja kad odem na komemoraciju stradalim Bošnjacima, nevinim žrtvama, dobijem razne komentare. Od časnih ljudi, koji ljude dele na ljude i neljude, dobijem pregršt pohvala i reči podrške. Istovremeno i neki Bošnjaci me osuđuju kao agresora, a ekstremi s druge strane me pitaju otkud mi pravo da idem tamo. Tako da sam ja već godinama između nekog čekića i nakovnja, ali sam uveren da naša budućnost i sadašnjost jedino može biti u poštovanju tuđeg i različitog kao i svog. I ne mogu drugim ljudima da pogledam u oči ako bih mislio drugačije niti da razumem čoveka koji je izgubio osećaj da ne ceni svačiju žrtvu ¿ ističe Rajak.

    Sledi neravnopravna borba pojedinca sa sistemom, veruje u podršku građana Rudog, ali, ako odluče i drugačije, razume će da "živi u svetu koji nije njegov" te kao arhitekta po zanimanju posao potražiti van ovog grada.

    Ovo će biti borba Davida i Golijata. Moji politički protivnici, ako ih mogu definisati samo na taj način, imat će punu podršku od vrha države i stranke. Čak je i predsednik RS, od juće novi ćlan Predsedništva BiH, tokom posete Rudom javno obećao pomoći u opozivu.

    Neverovatno je da jedno malo Rudo i jedan mali naćelnik dobiju toliko pažnje od predsednika države i vlade da se eliminišem sa ove scene. Siguran sam da će biti ubaćeno i puno novca da se izbori pokušaju kupiti, jer znaju da ja nemam nikakvu materijalnu podršku i da ni za fening neću zloupotrebiti resurse općine.

    Ali verujte mi, osim svega, ja sam uveren da će oni doživeti poraz i da ću pobediti celu ekipu udruženu protiv mene, od Banje Luke do Rudog ¿ poručuje Rato Rajak.

    Vladi RS, ali i susedne Srbije, Rajak se zamerio nakon što se javno usprotivio da međudržavna granica kod Rudog bude uređena na štetu opštine i države BiH.

    Rato Rajak ostaje načelnik opštine Rudo. Tako žele građani ovog grada, u kojem su odbornici Saveza nezavisnih socijaldemokrata i njihovi partneri inicirali opoziv te mnogo uložili u referendum, ali su, zauzvrat, dobili žestok politički šamar.

    Bio sam optimista i verovao u svoje građane. Verovao sam da sva sila koja je došla da pomuti razum i isposluje smenu načelnika, neće uspeti promieniti njihovu sliku o meni. Ovde sam celi život, ljudi me poznaju i znao sam da sve negativne stvari koje su na ružan način eksponirane, a netačne su, neće naići na plodno tlo. Zahvalan sam mojim Ruđanima, koji su se oduprli svim pritiscima i pokazali da razmišljaju svojom glavom te da žele i načelnika koji je takav - kazao je juče Rajak, nakon što su objavljeni prvi rezultati referenduma. br>
    Protiv opoziva Rajaka glasalo je 1. 619 od 2. 999 građana koji su izašli na glasanje, a za su bila 1. 333, dok je 47 glasačkih listića bilo nevažeće.

    Sama činjenica da je ovde gospodin Dodik držao miting da animira narod za moju smenu, govori o tom organizacionom spektaklu koji su oni spremali i sve su dali od sebe da uspeju u toj nameri. Neverovatno je da smo uopšte uspeli izvojevati ovakvu pobedu u Rudom.

    Radikal zbog formalnosti

    Rajakovi stavovi u vezi s aktuelnim temama bili su utoliko veće iznenađenje ako se zna da je član Srpske radikalne stranke. I ranije nam je pojašnjavao da ona nema veze sa politikom Vojislava Šešelja nego da se radi o stranci u RS kojoj je pristupio zato što se na početku političkog angažmana u drugima nije mogao pronaći. Ponude iz drugih stranaka dobija godinama.

  • Mene to ne zanima. Mene ne zanima ni stranka kojoj pripadam. Tu sam formalnosti radi i principijelnosti, jer neću da menjam dresove. Tu sam se našao pre 20 godina i dok ta stranka postoji, ja ću biti tu. Politička pripadnost nekoj stranci nije lična karta pojedinca. Ja sam to što jesam, radikalan i spreman na radikalnu borbu za sve ono što će unaprediti život običnog čoveka ma kojoj političkoj partiji ili nacionalnoj grupi pripadao - zaključuje Rajak.
  • beograd - 102941 - 19.12.2018 : Nomad Srbija - best (0)

    Dada Vujasinović


    HEKLER I KOH

    Jula 1811. godine Fridrih I od Virtemberga potpisao je osnivački akt kraljevske fabrike naoružanja u Oberndorfu. Fabrika je puštena u pogon naredne godine i zapošljavala je sto trideset i tri radnika. Sažetak istorije kompanije, dostupan na zvaničnom sajtu "heklera i koha", pisan je, čini se, za ljude koji znaju šta hoće i čije je vreme dragoceno. Prelaz sa prvog na drugi pasus pokriva više od pola veka i transportuje nas iz 1811. u 1871. godinu, kada je, nakon određenih tehničkih inovacija, započela proizvodnja pešadijskog naoružanja sa oznakom M-71. Kompanija je potom promenila ime u "Vafenfabrik Mauzer" i na izmaku devetnaestog veka uvela novi model, M-98.

    Prvi i Drugi svetski rat izostavljeni su iz razloga koje nije teško zamisliti; stručnjaci za odnose sa javnošću pominju samo to da su 1945. godine fabriku onesposobile "francuske okupacione snage". Trojica inžinjera, Edmund Hekler, Teodor Koh i Aleks Zajdel, uspeli su, međutim, da spasu deo postrojenja. Pet godina kasnije, "u istorijskom centru nemačke industrije oružja", osnovali su kompaniju koja će "potpomoći obnovu i izgradnju nacije uništene ratom".

    Smeštena u prostorijama protivavionskog skloništa lokalne vatrogasne brigade, firma "hekler i koh" isprva se bavila proizvodnjom delova za šivaće mašine i bicikle, da bi potom proširila delatnost na merne instrumente i specijalizovane alatke za obradu metala. Kako vele autori ove komično kratke povesti, posvećenost kvalitetu i najvišim inžinjerskim standardima uskoro je dovela do razvoja prve jurišne puške "heklera i koha", G-3, koju je 1959. godine kompanija počela da proizvodi za potrebe Bundesvera.

    Do današnjeg dana, ako je verovati podacima navedenim na portalu firme, oko tri miliona primeraka modela G-3 prodato je armijama više od pedeset zemalja. O kvalitetu proizvoda svedoči i to što je kompaniju 1991. godine otkupila firma "Britiš rojal ordnans". Docnijim udruživanjem sa američkim "markonijem" (ogrankom moćnog "Dženeral elektrika") i drugim gigantima namenske proizvodnje, "hekler i koh" postaje deo konglomerata koji je pitanja nacionalnog ponosa nemačkih konstruktora učinio bespredmetnim.

    Priča o poslovnom uspehu i međunarodnoj saradnji ima izvesnog šarma. U kratkoj povesti kompanije čitamo da se automati nalaze u službi "borbe za ljudska prava i socijalnu pravdu", no istorijska realnost je po svoj prilici nešto složenija. Mauzerovi inžinjeri, neki od njih zaposleni u "hekleru i kohu", drugi u Francuskoj i Španiji, svega nekoliko godina nakon završetka Drugog svetskog rata nastavili su rad na usavršavanju mehanizma jurišne automatske puške StG-45. Termin SturmGewehr, od kog potiče skraćenica StG, navodno je smislio Adolf Hitler, koji je do samog kraja smatrao da se osvajanje mora ogledati na polju jezika i nomenklature.

    Nakon pobede saveznika i razaranja nemačke vojne industrije, Bundesver je koristio puške francuske kompanije "fabrik nasional" (FN FAL, pravljene u Belgiji). Pitanje razvoja ubojite tehnike i pokretanja proizvodnje za domaće tržište, iskusnog i visokostručnog kadra nije nedostajalo. Bilo je za Nemačku ekonomski značajno ali politički vrlo osetljivo. Priča se da je 1957. godine, kada je delegacija Ministarstva odbrane zatražila licencu za proizvodnju pušaka FN FAL u Nemačkoj, direktor "fabrik nasionala" napravio doista neugodnu scenu i grubo izvređao ugledne goste. Kompromis je postignut sa holandskom firmom NWM: Nemačka može da proizvodi puške za svoju vojsku ukoliko holandskoj kompaniji obezbedi monopol na snabdevanje municijom. Posao je dobila fabrika "hekler i koh". Jedna od tehničkih inovacija preuzeta je iz dizajna jurišnog automata StG-45, a novija i savršenija verzija dobila je oznaku G-3.

    Tokom 1991. godine, u vreme kada je britanska kompanija otkupila Nemačku, od hrvatskih snaga je na ratištu zaplenjena izvesna količina automata "hekler i koh"; pojedini službenici kompanije su oštro ukoreni zbog ovog propusta. Proleća iste godine, u luku Bar su uplovili brodovi koji su, kako je kasnije ustanovljeno, iz Libana prenosili sličan tovar: između ostalog, automatske puške "hekler i koh", model G-3, sa odgovarajućom municijom. Istraživači su takođe utvrdili da su ovi automati osvanuli 1992. godine u okolini Zvornika, u rukama pripadnika Srpske dobrovoljačke garde, da bi potom došli u posed Specijalnih jedinica policije, takozvanih "Crvenih beretki".

    U neobjavljenom intervjuu koji je početkom jeseni 1993. godine dao novinarki Dadi Vujasinović (1964-1994), lider Srpske radikalne stranke požalio se da su njegovi borci dobijali nekvalitetno oružje, dok su jedinice pod kontrolom policije i Službe državne bezbednosti dobijale najsavremeniju tehniku. Teško je odoleti poređenju, ma kako užasavajućem, da iz njegovih reči provejava lik ozlojeđenog dečaka koji drugarima zavidi na boljim igračkama: "Dobili smo rashodovano oružje Š?Ć". Njegovi dobrovoljci zadužili su, naime, trofejne automate "tompson" koji su status popkulturnog fenomena i nadimak "čikaška pisaća mašina" stekli u obračunima američkih gangstera, mada ih je ranije, 1914. godine, Nacionalna garda upotrebila u napadu na šatorsko naselje rudara koji su štrajkovali u Koloradu.

    O poreklu naoružanja, lider radikala u cenzurisanom intervjuu kaže: "Sve Tompsone upotrebljene u Borovu Selu dobili smo od policije, iz policijskih magacina. osle su nas optuživali da smo ubijenim ustašama vadili oči, što nije tačno. Oči ispadaju od pogotka tompsonom. " Poznavaoci vatrenog oružja ovu tvrdnju opisuju kao preispoljnu glupost.

    U eksplozivnoj smesi tada poverljivih informacija i besmislica, nakon više od deset godina naziru se, međutim, zanimljive i za to doba ne sasvim uobičajene tvrdnje. Pomenuta je, na primer, uloga "crvenih beretki" u napadu na Zvornik, pljačkanju Iloka ("koji se predao bez borbe"), unosnim poslovima dopremanja nafte, kao i mesto po imenu Đeletovci. O tim poslovima, Dada Vujasinović je u članku "Vukovar, godinu dana posle" navela svedočenje jednog slavonskog seljaka: "Narodu je pukao film, stalno ovde dolaze neke namrgođene vojske, s oštrim pogledom koji govori: ne diraj me, mnogo sam ljut, tovare, odvoze šta im treba, a niko nam za to ne polaže račune. Skoro su tu došle nekakve 'crvene beretke'...

    Možda poučena neprijatnim iskustvom u vezi sa ovim tekstom, o tome nemamo pouzdanih saznanja, iako postoje dokazi da je bila izložena pretnjama povodom drugih članaka, novinarka u razgovoru sa liderom radikala kaže: "Ovde upozorovam Šešelja da je za sve to odavno znao i ćutao, a onima koji su u tom kontekstu pominjali Đeletovce i 'crvene beretke' otvoreno je rečeno da će svoj dugačak jezik platiti glavom". Iz daljeg teksta može se zaključiti da nije bila zadovoljna odgovorom, premda je sažeto iskazao doktrinu koja je i docnije imala moćne pobornike: "Nekad je trebalo sramotu sakriti radi nekog višeg interesa."

    Sredinom devedesetih, na suđenju izvesnom Vasi Pavićeviću pojavilo se više pripadnika beogradskog podzemlja koji su pred ulazak u sudnicu zamoljeni da odlože naoružanje. Tom prilikom uočen je veći broj pištolja marke "hekler i koh", uredno registrovanih, iako je oružje tog kvaliteta dotad smatrano obeležjem pripadnika tajne policije i osvedočenih patriota.

    Tehnički urednik specijalizovanog časopisa Najamnik, Piter Kokalis, bio je, čini se, u pravu kada je "hekler i koh" nazvao izborom nove generacije. U martu 2003. godine, premijer Srbije ubijen je automatom G-3; pretpostavlja se da potiče iz tovara koji je u luku Bar uplovio proleća 1991. Za organizaciju i neposredno izvršenje atentata, kao i za druga ubistva i pokušaje ubistva, optuženi su neki pripadnici "crvenih beretki". Suđenja su u toku. O smrti Dade Vujasinović postoje različita mišljenja; nedavno je najavljena nova istraga.
    krajina - 102925 - 16.12.2018 : Nomad Srbija - best (0)

    Duboka je bila Una River za Hrvate


    Pripadnici 11. dubičke brigade, tih dana napada (septembar 1995) HV na RS nalazili su se u Posavini (Krepšić). U rejonu Kozarske Dubice dobrim osmatračkim radom HV je ubacila grupu diverzanata koji su imali cilj da naprave zonu u koju će se ubaciti ostatak dobro uvežbane vojske. "Crne mambe" upadaju na teritoriju Republike Srpske, naša strana iznenađena ne zna da su oni tu već dva dana. Civili ne znaju da su Hrvati ovladali putem Kostajnica-Kozarska Dubica, mnogi su stradali u automobilima koje su Hrvati zaustavljali ne sluteći ko ih zaustavlja, pobijene su i radnice iz jedne fabrike tekstila.

    Crne mambe su se rasporedile po dubini od Une sve do srpskih sela koje se nalaze i po 10-15 km vazdušne linije od Une. Seljani (zaseok Drljići) koje se nalazi na lokalnom putu K. Dubica-Knežica uočavaju grupu HV-a. Organizuju se pripadnici VRS-a u tom kraju koji nisu bili sa ostatkom brigade koja je još u Posavini. Hrvati prodiru u dubinu prema Knežici, u okolini sela Slabinja dolazi do okršaja sa našom vojskom, ranjen je jedan vojnik VRS, ubijen je i jedan vojnik Hrvata između sela Slabinja i Drljići, ostatak Hrvata se izvlači linijom kuda vodi dalekovod na nekih 300-400 metara od samoorganizovanih srpskih boraca i vraćaju se prema Uni.

    U selu Drljići seljani su primetili Hrvate koji su znali da tu nema organizovane odbrane, ali su uspeli da dojave našoj vojsci o upadu Hrvata. Hrvati su najmanje dva dana bili u dubini srpske strane, u selu Drljići su se čak i otvoreno kretali osmatrajući teren, jedan njihov ofcir je pušio cigaretu i dvogledom osmatrao, na mestima gde su boravili u rejonu Drljića, nađeni su ostaci pakovanja SDO-a američke proizvodnje, ko je viđao takva pakovanja obroka zna o čemu se radi.

    Posle dojave gde su Hrvati i posle obračuna sa njima, pripadnici VRS-a koji nisu bili sa ostatkom 11. dubičke brigade VRS-a uspevaju da potisnu Hrvate prema Uni (oko 10 km terena) i zaustavljaju zbegove stanovništva iz K. Dubice i Kostajnice, žene i decu propuštaju muškarce zaustavljaju i te vojno sposobne muškarce uključuju u borbu.

    Glavnina 11. dubičke brigade VRS-a pristiže sa Posavskog ratišta, situacija na terenu se solidno stabilizovala. Hrvati artiljerijom tuku po dubini prema Knežici, gine jedna žena, koliko se sećam, K. Dubica trpi teška razaranja. Hrvatski diverzanti u okolini K. Dubice su potisnuti do same Une, ali još pružaju jak otpor, radi se o dobro uvežbanom neprijatelju. Pontone koje su Hrvati postavili neutrališe avijacija VRS-a, dejstvuje se i po jednoj njihovoj brigadi u pokretu u dubini Hrvatske, tu su oni pretrpeli velike gubitke.

    Oni hrvatski vojnici (Crne mambe) koje su još na strani upada u Republiku Srpsku trpe gubitke, ali još odolevaju. VRS izlazi na samu obalu Une i borba je žestoka, prema Drakseniću Hrvati nadiru sa jakim snagama, ali naši odolevaju, iako su osujećeni pokušavaju forsiranje Save kod Jasenovca da amfibijama, na obalama Une kod Draksenića naši pogađaju jednu amfibiju, u njoj ima ranjenih i živih Hrvata, nasukani su i ne predaju se. Naši ih dozivaju i prete, dok iskusni borci nude garancije za predaju Hrvata, međutim u jednom trenutku odjekuje prasak ručne granate, iako malte ne na dohvat našima, Hrvati se odlučuju na samoubistvo.

    Među tim poginulim Hrvatima iz amfibije je i jedan za njih važan čovek, koliko se sećam zvao se Macan. Pročulo se da je bio vozač pomoćnika ministra policije i Hrvati su tražili njegovo telo po svaku cenu. Koliko sam čuo Hrvati su za njega dali kamion brašna. U amfibiji je bilo dosta opreme, pa je izgleda bila preteška, a čini mi se da se i pokvarila, to je samo olakšalo da je naš borac pogodi RB-om.

    Neodgovornim ponašanjem nekih naših boraca ostali smo bez zarobljenih Hrvata koje bi smo razmenili za naše zarobljene.

    Odbrana je konsolidovana, hrvati posustaju, posle čišćenja terena nađeni su njihovi papiri u kojima se videlo da je akcija ozbiljno pripremana.

    O poginulim Hrvatima su se pobrinuli komunalci, a među njima je bilo i Srba koji su bili pripadnici HV-a, mobilisani u Zagrebu. Poginule iz gardijskih brigada (diverzanti) naši su pokazali stanovništvu, samo da napomenem da su to bili oni koji su pobili naše civile, među kojima je bilo i dece i tako mrtvi bili su strašni za naše ljude koji su podneli velike žrtve tih dana septembra 1995. godine.

    Međutim, odbranjena je važna i velika tritorija naše zemlje. Jedan zarobljeni hrvatski vojnik nam je rekao, da su oni znali da bi te osvojene teritorije morali da vrate, ali su hteli da imaju još koji adut za pregovore koji su kasnije usledili krajem rata, naši ljudi su dokazali da mogu da se odupru dobro organizovanim Hrvatima, i da se samo borbom moglo doći do slobode, dok mi se čini da su druge teritorije padale po dogovoru za koji su i srpski političari znali.

    Hrvati su bili osokoljeni padom naših teritorija u RS Krajini i nekim delovima Bosne, pa su bili alavi misleći da će olako ovladati zapadnim delom Republike Srpske, ali eto u Sisak i Zagreb su doneli okrvavljene gaće.

    Što se tiče naše strane presudilo je to što se posle početnog iznenađenja krajnjim naporom uspelo doći do položaja u kojem su borci sa Posavskog ratišta u borbe oko Une stupili bukvalno iz kamiona i autobusa.

    Imalo bi tu da se piše još mnogo, ali evo nekih sećanja, za Hrvate duboka je bila Una river (reka). Reč Hrvat sam namerno pisao malim slovom, jer ne zaslužuju bolje, zbog zločina koje su počinili nad srpskim civilima...
    buducnost_srba - 102865 - 22.11.2018 : Nomad Srbija - best (2)

    Mićo Praštalo, optužen za ratni zločin, izvršio samoubistvo


    BANjA LUKA - Mićo Praštalo zvani Kudra, optužen za ratne zločine na području Ključa i Sanskog Mosta, izvršio je samoubistvo blizu Sanskog Mosta, objavile su banjalučke novine.

    Novine su objavile da je Praštalo (74) najverovatnije sinoć sebi pucao u glavu iz lovačke puške.

    Policija Unsko-sanskog kantona potvrdila je da je u mestu Radanovo polje, nekoliko kilometara od Lušci Palanke kod Sanskog Mosta pronašla Praštalovo beživotno telo i da je, prema dosadašnjim rezultatima istrage, reč o samoubistvu.

    Praštala su pre godinu dana u Lušci Palanci uhapsili pripadnici Agencije za istrage i zaštitu BiH (SIPA), zbog sumnji da je počinio ratni zločin.

    Sud BiH je u januaru ove godine potvrdio optužnicu koja ga tereti da je od maja do septembra 1992. učestvovao u širokom i sistematičnom napadu Vojske RS, Teritorijalne odbrane i pripadnika milicije na civilno stanovništvo muslimanske i hrvatske nacionalnosti na području opština Sanski Most i Ključ.

    Suđenje Praštalu počelo je u maju, a on je uz određene mjere zabrane, pušten da se brani sa slobode.

    Dokle će nas progoniti!!!???
    rsk - 102863 - 21.11.2018 : Nomad Srbija - best (0)

    Slobo i pad Krajine


    Kada se progovori o proterivanju Srba iz Hrvatske, ne može da se ne pomene "izdaja" ili "prodaja" iz Srbije.

    Na internetu se pojavio snimak koji je dugo bio zaboravljen, a u kom je Slobodan Milošević otvorio dušu novinaru i rekao šta se zaista događalo tog 5. avgusta kada je kolona Srba krenula u Srbiju.

    Na pitanje da li ste tražili da se brani RSK i insistirali na njoj, a desio se Bljesak i Oluja, Milošević je odgovorio:

  • "Zalago sam se da se brani. U pregovaračkoj poziciji došli bi do boljeg rešenja. Čak je takva poruka i poslata Srbima, ali nije bilo ni jednog poteza odbrane, a posle smo gledali kako se hrvatski general džipom vozi pola sata kroz ogromna skladišta vojne opreme koje su Srbi imali na raspolaganju da brane RSK, a onda su zamerili nama i optužili nas."

    On je kasnije pojasnio:

  • "Ja sam rekao grupi političarima: "Vi nećete da branite ni pola sata, a od mene tražite da pošaljem decu da ginu vaših kućnih pragova sa kojih ste pobegli glavom bez obzira".

  • "Takvu odluku ja neću da donesem. Mogli smo da odemo da im pomognemo ali ne da mesto njih branimo RSK i ne bi bilo ni pravedno da neki mladić koji je primio izbeglice iz RSK i one koji su pobegli glavom bez obzira pred ustaškim napadima ide tamo da gine dok oni ovde samo vode politiku i obaveštavaju da je to naša sveta dužnost. Sveta je dužnost svakog patriote i svakog Srbina da se brani, a ne samo Srba iz Srbije".

    da li je to bilo tako ili je istina ono što Krajišnici pričaju da je došla ekipa iz Beograda i blokirala neke ljude... kako je Sloba radio, tako je i prošao... Volim i ja Vas...

    www.youtube.com/watch?v=PBG57tbhbb4
  • politika_srebrenica - 102855 - 16.11.2018 : Nomad Srbija - best (1)

    Munira Subašić - brkata spodoba


    Majke Srebrenice kradu pare
    18. 04. 2009.

    preuzeto sa blog-a neboljubavi. blogger. ba

    Vise mi je dopizdilo da gledam te ožalošćene majke srebrenice, dopizdila mi je ogromna količina laži koju nas naivni narod proguta jer "nemoj se griješiti, pusti teško im je..." Ne griješim se ja, griješe se oni, a ja malo je reć da mrzim nepravdu i laži...

    Prije svega HVALA DRAGOM ALLAHU, što postoji Bakir i emisija 60 minuta, jer jedino on ima dovoljno hrabrosti da sruši sve barijere, mislim da apsolutnu niko drugi ne bi imao hrabrosti da kaže nešto protiv tih ožalošćenih jer su izgradile prejak lobi oko sebe, stavili citav svjet oko sebe, i hajde budi hrabar pa reci nešto protiv njih?

    Prije svega osvrt na emisju koja je emitirana 08. 09. 2008. gdje dotična Munira Subašić, Predsjenica udruženja majki Srebrenice, javno i bez imalo stida i kajanja priznaje sljedeće: u svom vlasništvu ima dvije kuće u Sarajevu, kuću u Srebrenici, od čega je jedna sarajevska kuća prijeratna, ali druga i neuporedivo veća je sagrađena nedavno, ima tri sprata i potkrovlje (fino prikazana), i čak nekog ministra kao podstanara koji, naravno, uredno plaća zakupninu. Podrazumijeva se da se ova zakupnina najvjerovatnije plaća iz budžeta (dakle, našim novcem), jer ne znam ni za jednog ministra iz Sarajeva da nema svoj stan ili kuću, što znači da ovaj dolazi van Sarajeva (nije htjela otkriti o kome se radi).

    Sljedeća stavka je bilo pitanje o njenoj plati, za koju ova "ožalošćena" sa smijehom reče da je "4.000 maraka", a onda i dodaje: "pa eto, dvije mi mogu biti za života, a dvije onako, da se ima... " (?!)

    Ni tu nije kraj, pa na pitanje novinara o službenom automobilu (džip doniran Organizaciji od UN-a)" ožalošćena "hladno" kaže kako "to auto ne može držati ispred kancelarije (nije navela razlog zašto ne može), pa ga parkira pred svojom kućom, a njen sin ga vozi jer nema svog vlastitog auta... " (?!?!?!).

    Zatim je rekla i za donacije, naime, BH Telekom je njenoj organizaciji donirao 300. 000 KM (?!), od čega je, po njenim riječima, potrošeno oko 18. 000 za renoviranje prostora u kojem je smješteno udruženje (prostor doniran od vlade, kao i "nešto malo" na funkcionisanje organizacije, a da na računu još uvijek ima tih para za budući rad. Onda se nadođe na to da od tih para na računu organizacije ima još oko 100.000, pa ispade da je spomenuti utrošak od "nešto malo" za rad organizacije oko 170-180.000 KM... Kako se došlo do te donacije od 300.000 je, opet, posebna priča.

    Na kraju je priznala da ta "ožalošćena" cijeli rat nije ni bila u Srebrenici, njen muž jeste ali ne kao borac, nego je tamo radio za nekoga, i naravno izvukao se. Ali ono što je užasno nisko jeste da se njihova kćer nalazi na spisku Srebrenicke djece bez roditelja i prima pomoć u to ime?!?!

    Ja za još mnoge laži nje i njoj sličnih, koje su rat iskoristile u smislu: "rat jest jednako brat" znam, ali mi je bilo potrebno da se ima argument za priču i evo sama ga je dala.

    Ta ista žena, zajedno sa njima 11 jula nosa one krpe sa natpisima imena poginulih a sin i muž živi i čitavi i bogatiji od nas sviju. I nije ona jedina, znam potvrđeno od ljudi iskrenih Srebrenična, da je većina žena iskoristilo priliku da na spisak poginulih stavi i imena ljudi koji su umrli godinama prije rata. Isto tako znam da ni jedna nema apsolutno nikakve namjere da se vrati u Srebrenicu a i zašto bi? Djeca im se rađaju u Sarajevu, završavaju fakultete, što nikad ni sanjati nisu mogli, a i kad toliko pate i žale za poginulim muževima (čast izuzecima i poštenim ženama) zbog čega oko svake vidim po četvero male djece?

    Muka mi je od činjenice da ta brkata spodoba Munira kako je zovu, bez osnovne škole putuje po svijetu i što se ta ista nepismena žena uspjela susresti sa najvećim državnicima svijeta, ne treba nam takva prezentacija zemlje u svijetu kroz ljude nepismene, neobrazovane.

    Muka mi je i od toga što u javnom prijevozu gdje si prinuđen biti sa njima u malom prostoru čuješ priče kako se u Sarajevu ništa nije desilo.. (a masakri, a komadi tijela, a to što je moj život svakodnevno bio u opastnosti konstantno 4g) to što sam djetinjstvo provela u podrumu i bila zahvalna Bogu na svakom preživjelom danu. Samo se u Srebrenici desio zločin?? I otkud im pravo da izdižući svoju žalost iznad žalosti ljudi iz Sarajeva, Mostara, Višegrada, Goražda i drugih, po njima se samo u Srebrenici desio zločin, naša bol i patnja su minorne, baš one znaju čija je bol veća?

    Muka mi je i kad dodje 11 jul pa vidim da te iste koje žive u blizini, gledaju prijenos preko televizije, a djeca iz sarajevskih škola budu organizovana da taj dan otputuju u Srebrenicu i daju počast, a one sjede i gledaju na televiziji?

    Ljudi vjerovatno na osnovu ovog teksta će reć, nije muslimanka, ne vjeruje, ali ljudi ja sam na strani istine, i ukoliko ne vjerujete meni pogledajte emisiju 60 minuta, i povjerujte onda bar svojim ušima, gdje dotična sve to priznaje bez imalo stida i kajanja. Njena plata je 4000, a mi smo ubjeđeni da političari kradu?

    Budite na strani pravde!


    E, kada sami muslimani ovo pišu međusobno, šta li mi Srbi možemo da zaključimo, nego da smo još i dobro prošli devedesetih i ne sluteći kakve paklene planove su imali muslimani u BiH i njihovi nalogodavci. Setite se Markala, Vase Miskina, Tuzlanske kapije i ostalih scenarija u kojima su žrtvovani životi muslimana, a za to optuživani Srbi... Rekoh sam sebi, dobro prođosmo, kakvo je zlo bilo pored nas. Pozdrav Nomad.
    logori - 102793 - 17.10.2018 : Nomad Srbija - best (3)

    Logor Čelebići


    Piše: Strahinja Živak

    LOGOR ČELEBIĆI 1992-1994.

    Svjedok M. K.


    "Mene su optužili da sam igrala kolo s Radovanom Karadžićem i da sam velika Srpkinja. Uhapsili su me 15. maja 1992. i odveli u logor, zajedno sa suprugom. U početku smo u jednoj prostoriji bile samo nas dvije žene. Nije bilo maltretiranja dok nije došao istražni sudija Mirso Repak. Optužio me je da sam nekakvom Muji Lizdi govorila kako će njegova kuća biti moja, a pokazalo se da taj Lizdo ne postoji. Optužena sam i što sam učila djecu da pišu ćirilicu i što ne govorim "kruh" već hljeb. Stalno su izmišljali povod da bi nas zlostavljali. Skidali su nas gole, to je bilo njihovo "saslušavanje". Udarali su nas pendrecima po prsima. "Jesi li igrala kolo s Radovanom Karadžićem?" urlali bi, a ja bih rekla: "Nisam."

    I koliko god puta to kazala udarali su me po prsima, butinama i leđima. Svijećom su mi palili kosu, nožem rasecali donji veš i bokserom me udarali u usta. Sve su to činili Mirso Repak i neki što su ga zvali Bosanac, a prezime mu beše Čevra. Bio je visok, star oko 25 godina. Pričao je da je dugo živio u Švajcarskoj i da je tamo bio oženjen, a da je iz Sarajeva došao po zadatku, pa ga zato zovu Bosanac. Prijetio je da će mi odseći glavu ako se sazna šta mi rade. U logoru mi se svašta dešavalo, ali ništa naspram kako je prošla N. N. Ona je lijepa, mlada i pametna žena, i najviše puta je silovana. Silovali su nas maltene svi dežurni policajci. Kao ključari mogli su da rade s nama šta su htjeli. A nas Srpkinja u logoru bilo je 66. Ženu staru 67 godina silovao je neki Vranješ, s nadimkom Cikoja. Donio je drveni polni organ i natjerao baku A. A. da ga upotrijebi. Čak je donio i fotoaparat i slikao je dok to čini. Silovali su B. B, od 55 godina, i Ž. Ž, od 45. Iz Mostara je dovedena djevojka M. M, koja nam je kazala da su je prilikom hapšenja silovala dvojica. T. T. je silovao Hasan Toparan, a sat vremena nakon njega i Vinko Promorac. Ja sam silovana "samo" šest puta, valjda što sam starija. Silovali su me Ivan Medić, Mile Artuković, Drago Dujmović (koji je došao iz Kanade), pa neki Fiško, pa Željko Šešelj. Zapovjednik je tada bio Hektor Ćosić, zvani Dida. Jednom su nam priredili masovni čin, moglo je to biti oko 20. juna 1992. Svu su nam odjeću iskidali i odredili koji će koju da siluje. Poslije je u logor došao fratar da ih ispovjedi. Jedan debeli koga su zvali Buco, dobrovoljac iz NJemačke, govorio je: "Ja sam se danas ispovidio, ali to nije dovoljno, moram i lično da Vam se izvinim". Poslije ispovjedanja opet su mogli da čine gadosti. A onaj masovni čin: svijeće, mrak, sve je bilo jezovito. Jedan Hrvat me je uhvatio za dojku, drugi uzeo bajonet i kazao: "Sad ću ti je otkinuti". Slično se desilo i kada nas je posjetila grupa ustaša iz Mostara. Uz poklike natjerali su N. N. i Ž. Ž. da se skinu gole, zauzmu ležeći položaj i policijskim palcima imitiraju polni odnos, uvlačeći palice u sebe naprijed-nazad. Nekoliko Šiptara koji su, tobože, bili zatvoreni zbog preprodaje oružja, uhvatili su za kosu dvije naše nesrećnice i gole ih vukli po hodnicima. I tada su ih grupno silovali, uz perverzije i navijanje kao na utakmici. Jednu ženu silovala su četvorica Šiptara. NJih su naprosto izvodili da nam to čine. Jednog su zvali Ćaza, ostalima ne znam imena. hrvatski novinar Milan Vego uživao je da prisustvuje silovanju. Čula sam da je to i snimao, vjerovatno da pokaže svijetu kako Srbi siluju njihove žene. On je lično nagonio Šiptare na N. N. i uživao da gleda kako je bespomoćna. Bile smo zatvorene na spratu a muškarci u prizemlju, gdje je bio i moj muž. Mislile smo da naši muškarci ne znaju ništa o našem stradanju. Sve se radilo u nekoj tajnosti. A najviše smo stradale kad je bilo struje. Zločinci su gledali porno-filmove a onda nas izvodili. Tada je maltene svaka bila silovana.

    Niti su nas čuvali od trudnoće, niti nas za to pitali. Bilo je slučajeva da su žene kao S. S. silovali u njihovim stanovima, pa ih otud dovodili u logor. S. S. su silovali Mirso Repak i onaj Čevra što su ga zvali Bosanac. Jedna drugoj smo pričale šta nam se dešavalo i međusobno se tješile da je važno da ostanemo žive i opet vidimo svoju djecu, i sačuvamo pamet da ne poludimo. S. S. je pričala da su je silovali na očigled muža. Vodili su je i u Split da dokažu da je silovana, a potom smijenili Mirsu Repka, glavnog isljednika u logoru. Na saslušanje su nas izvodili samo da bi nas dobro istukli. Vraćale smo se modre, a noću privijale mokre krpe na uboje. M. M. mi je pričala da su je kombijem dovozili iz Mostara. S njom su bili i njena drugarica R. R. i Srbin B. B. U pratnji je bio i Sergej Bjelović, Srbin sin muslimanke, koji se deklarisao kao najokorijeliji ustaša. U kombiju je Sergej natjerao Srbina B. B. da legne na Srpkinju M. M. i da ga seksualno zadovoljava. A ta žena je 55 godina stara. K. K. nam je pričala da su nju u Mostaru silovali u zgradi policije. Poslije se nekakav inspektor potrudio da i lekari ispitaju da li je silovana. Cilj im je bio da to prikriju i medicinski. A bila je zaista divna djevojka. Sve smo im, naravno, govorile da o silovanju nećemo nikome nikad pričati.

    I Blaž Kraljević je često slao isljednike da ispituju ove slučajeve. Dovodili su i novinare. Davali su nam češalj da se očešljamo i pred novinarima smo morale govoriti da nam je u logoru dobro. Žene sa vidljivim ozljedama tada su negde sklanjane. Drago Dujmović je rekao novinarima: "Ovo su četnikuše", a ja sam se usprotivila: "Mi smo u logor dovedene iz svojih stanova!" Dujmović je tada novinarima kazao da su nam muževi četnici. Jedan ustaša iz Šibenika stalno je izvodio N. N. da je siluje, uvijek pijan. Potom su ubili Blaža Kraljevića jer im je smetao. Jednog dana su izveli nas deset da s kantama i lopatama idemo u obližnju šumu. Tamo smo vidjele izrešetan automobil.
    Prepoznala sam vozilo Blaža Kraljevića. Kada sam vidjela mozak i dijelove kose, i hiljade crva, došlo mi je zlo. Tada nam je rečeno:

  • "Što ste vidjele niste vidjele, nikome ništa ne smijete pričati".

    Narednik Ejub Buljubašić, izrekao se pred nama pijan da je ubijen Blaž Kraljević. I ranije smo čule da to planiraju, jer je Kraljević postao suviše moćan ¿ imao je 16. 000 svojih hosovaca iz svih krajeva Jugoslavije i svijeta, a i dosta iz Australije, odakle je došao. Čule smo da je za nas bio pripremio masovne grobnice. Dana 18. avgusta smjestili su nas u drugi logor. I tu su navaljivali da nas siluju. Izvodili su nas i ubjeđivali da pristanemo dobrovoljno. Ja sam jednom stražaru rekla: "Kako te nije sramota, mogu ti biti majka, i kako ti se ne gadim ovakva prljava, ti si mlad čovjek!" Nije imao više od 18 godina.

    Navalio je da me miluje, da mi stavlja ruke na nezgodna mjesta, nagovarao me da se sama skinem, a kad sam zaprijetila da ću ga prijaviti, odustao je. Prijavila sam ga Veseljku Zupcu i taj se više nije pojavljivao u logoru. Koliko znam, tu nisu silovali, ali su nas noću svaki sat izvodili na prozivku. Samo im kažeš: "Tu sam gospodine. " Nakon sat eto ih opet, izvode i muškarce i žene, i tako do zore.. . "

    (Iz knjige Strahinje Živaka, Logor Čelebići 1992-1994, izdanje "Srne", Pale Republika Srpska, 1997)

    Strahinja Živak je rođen 1932. Penzionisani inženjer elektrotehnike. U Drugom svetskom ratu muslimani mu zverski ubili oca. U Otadžbinskom ratu 1991-96. ubili mu, na sličan način, oba sina. U muslimanskom zatvoru u Sarajevu proveo tri godine, pušten novembra 1994. Predsednik Udruženja logoraša Republike Srpske, i autor memoara "Živim da svedočim", Javnost, Sarajevo, 1996.
  • 1992_1995 - 102792 - 17.10.2018 : Nomad Srbija - best (1)

    Tkz. 'Logori za silovanje'


    Piše: Rajko Doleček

    OPTUŽUJEM: "LOGORI ZA SILOVANJE" - KAKO SU RASLI BROJEVI SILOVANIH MUSLIMANKI

    Kada su senzacije oko navodnih srpskih "logora smrti" počele da gube na učinku, kada se utvrdilo da hrvatski i muslimanski podaci o broju njihovih zarobljenih sunarodnika ne odgovaraju istini, kada ni CIA nije otkrila nijedan logor za likvidaciju, pojavila se nova senzacija. Srbi su optuženi da u okviru svoje ratne strategije sistematski siluju muslimanke. Političari Evropske zajednice i SAD, svesno ili iz neznanja, zloupotrebili su neistine koje su Hrvati, muslimani i zapadni mediji lansirali o planskom, masovnom silovanju. Komesar Evropske unije Hans van den Bruk (Hans van den Broek) više puta reagovao je neodmereno, govoreći o bosansko-hercegovačkim Srbima kao silovateljima. Silovanje svakako spada među najgnusnije ratne zločine, ali je njegova propagandna zloupotreba još gora.

    Histerija je izbila u novembru 1992, mada se BBC već u septembru pozivao na muslimanske izvore. Na ženevskim mirovnim pregovorima u jesen 1992. tadašnji ministar inostranih poslova vlade u Sarajevu, Haris Silajdžić, zapanjio je javnost izjavivši da je silovano 30.000 muslimanki. Potom su svetski, uglavnom zapadni mediji, podigli broj navodno silovanih žena do neverovatnih razmera. Začudo, prvih meseci rata u BiH se ništa slično "nije dešavalo" a onda su muslimanske i Hrvatske agencije i razne nevladine organizacije počele da licitiraju sa brojem silovanih, a zapadni mediji da trube o "logorima za silovanje". Kod nas je rekord postavila reporter Jitka Obzinova kada je 5. decembra 1992. u večernjoj emisiji "Ne delite Bosnu" izjavila da je silovano 100. 000(!) muslimanki, rekavši da su "sami Srbi priznali" 30.000 silovanja. I tako je tragedija obeščašćenih žena postala propagandistički hit.

    Decembra 1992, neverovatne cifre o navodno silovanim muslimankama citirane su i na samitu EZ u Edinburgu. Ne proveravajući istinitost medijskih izveštaja, članovi Evropskog parlamenta su 17. decembra 1992. izjavili: "U Bosni i Hercegovini zatočeno je nekoliko hiljada žena i devojaka koje se sistematski siluju, a mnoge su već u drugom stanju. Ti logori su očevidno logori za silovanje i logori smrti, gde se silovanje koristi kao ratna taktika..." Tim povodom, holandski profesor državnog prava sa Univerziteta u Lajdenu i predsedavajući komisije stručnjaka OUN za ispitivanje zločina u BiH, Fric Kalshoven (Fric Kalshoven), izjavio je sledeće: "Pogledajte šta se dogodilo u Edinburgu. Prvo su oštro osuđena zverstva a potom poslati istraživači da ispitaju jesu li se uopšte desila... Ljudi pričaju o jezivim događajima pošto ih je neko iz propagandističkih namera podstakao da to čine, ili pošto svi ostali pričaju o njima". Profesor Kalshoven je hteo dokaze, ne propagandu. I tako je EZ u nekadašnju Jugoslaviju poslala komisiju sa bivšom ambasadorkom Britanije u Danskoj, En Varburton (Ann Warburton), da ispita navode. Svoje dve posete od po nekoliko dana provela je u Zagrebu i Sarajevu, gde je razgovarala sa javnim ličnostima i vlastima, i sa četiri žrtve napastvovanja. Na nepoznat način, Komisija je došla do zaključka, objavljenog 8. januara 1993, da je silovano 20.000 muslimanskih žena. Posle nekoliko sedmica Varburtonova je priznala da bi valjalo smanjiti broj silovanih na 10.000, ili možda uopšte ne saopštavati brojke. Zgranuta brojkom od četiri ispitane žrtve, i nekritičkim prihvatanjem muslimanskih i hrvatskih zvaničnih podataka, gospođa Simon Vejl (Simone Veil), bivša ministarka francuske vlade i bivša predsednica Evropskog parlamenta, napustila je Komisiju iz neslaganja. Komisija je potom saopštila da su silovane i Srpkinje i Hrvatice. No januara 1993. EZ je onemogućila dolazak u Brisel delegaciji srpskih žena koje su htele da svedoče o svom silovanju.

    U januaru 1993, u okviru komisije OUN problem silovanja ispitivao je i Tadeuš Mazovjecki (Tadeusz Mazowiecki). Saslušao je 30 silovanih žena i 19 žena koje su navodno zatrudnele posle silovanja. Prema nekom proračunu došao je do brojke od 12.000 silovanih žena. No američki Njusvik (Newsweek) od 4. januara 1993. nastavio je da barata cifrom od 50.000 silovanih muslimanki. Tom Poust (Tom Post), jedan od autora tih proračuna došao je do te brojke posle razgovora sa 28 navodno silovanih žena. Kao savetnik NJusvika javila se i nemačka novinarka Aleksandra Štiglmajer (Alexandra Stiglmayer) koje je bez provere pisala o Doboju kao "gradu silovanja". Navodno, tamo su u logoru u školi "Đuro Pucar" držali muslimanku Besinu, koja je o svojim stradanjima Štiglmajerki pričala za Štern (Stern), Veltvohe (Weltwoche) i druge časopise. No novinar Martin Letmajer (Martin Lettmayer) otišao je da ispita i drugu stranu, ne našavši ništa ni nalik logorima za silovanje (Veltvohe, 10-17. marta 1994). Svojim člankom razotkrio je i druge neistine o Doboju i njegovim nepostojećim javnim kućama, o kojima je pisao E. Rotleder (E. Rothleder) u berlinskom Tagescajtungu (Tageszeitung) od 2. decembra 1992. Uprkos tome, gospođa Štiglmajer postala je vrhunski autoritet za pitanje silovanja u BiH, dobivši čak i neku novinarsku nagradu, a njeni članci su uticali na nemačke političare i političare EZ. Zanimljivu informaciju o svemu tome dala su dva danska novinara, N. Krauze (N. Krause) i M. Harc (M. Hartz), u Jitlands Postenu (Jutlands Posten) od 28. februara 1993, iznevši da je 117 raznih grupa saslušavalo uglavnom 20 istih žrtava silovanja.

    Komisija OUN za ratne zločine u nekadašnjoj Jugoslaviji je oktobra 1993. navela ukupno 330 protokolisanih slučajeva silovanja na sve tri zaraćene strane. U svojoj diskusiji o rezultatima komisije En Varburton (17. i 18. februara 1993), Profesor F. Kalshoven je izjavio da se njene tvrdnje ne bi održale na sudu. Ovo "gađanje brojevima" na osnovu neproverenih priča, bez dokaza, pa i za novac, prikazao je francuski TV novinar Žerom Boni (Jerome Bony) u programu "Specijalni izveštač" od 4. februara 1993. "Na 50 kilometara od Tuzle, rekli su mi", kazao je, "idite u gimnaziju u Tuzli, tamo ima 4.000 silovanih žena! Na 20 km od Tuzle taj se broj smanjio na 400. Na 10 km, ostalo ih je svega 40. Kada sam stigao na lice mesta, razgovarao sam samo sa četiri žene voljne da nešto kažu". Štaviše, ukoliko je masovnih silovanja zaista bilo, pratile bi ih masovne trudnoće i porođaji. Decu silovanih majki Anglosaksonci zovu "đavolja deca" (Devil's children). U raznim zemaljama Evrope, pa i kod nas, sve se spremalo za masovni prihvat te dece ali njih nije bilo. Šta je sve objavljivano u prestižnim zapadnim novinama pokazuje i slučaj DŽudi Darnel (Judy Darnell), medicinske sestre iz NJu DŽersija, SAD, koja se pojavila kao "instant stručnjak za Bosnu". Časopisu Amerika danas (USA Today) 13. januara 1993. saopštila je priču o petomesečnom odojčetu rođenom posle sistematskog srpskog, to jest, četničkog, silovanja muslimanki. Odmah posle toga u čuvenom NJujork Tajmsu (The New York Times) od 15. januara 1993. pojavila se slika dvomesečne devojčice Emine koju je rodila mlada muslimanka, navodno silovana u jednom srpskom logoru. Urednici kao da nisu znali da trudnoća traje devet meseci, a da je rat u Bosni počeo aprila 1992. Po toj logici, prvo odojče se rodilo u četvrtom mesecu a drugo u sedmom. No za zapadne medije sve je moguće, pa i takvo obaveštavanje javnosti i političara. Šta da pomisli prosečni građanin pročitavši nemački Štern, britanski Mejl on Sandej (The Mail on Sunday) ili francuski El (Elle), kad vidi sliku deteta čiji je otac: "... jedan od bezbrojnih pijanih, nekulturnih srpskih ćetnika.. . "

    a majka "devica, kada su je četnici zarobili 20. aprila"? No to dete rođeno je na vreme, novembra 1992, što znači da je "devica" bila trudna već u februaru, ili krajem januara.

    Neumorna DŽudi Darnel na američkoj TV mreži CBS 5. februara 1993. tvrdila je kako zna za 47 srpskih logora za silovanje u BiH. Istovremeno, Međunarodni Crveni krst izjavljivao je da nema podataka o postojanju takvih logora u BiH. Niko iz Unprofora niti iz CIA nije našao takav logor. Tada se pojavio i Štefan Švarc (Stephan Schwartz), član nemačkog Bundestaga, sa vešću iz Hrvatske da srpski lekari muslimankama implantuju embrione pasa. Švarc je to navodno saznao od hrvatskih lekara u Bosanskom Brodu. Što je još neverovatnije, "vest" je objavljena u britanskom Dejli Miroru (Daily Mirror) od 4. januara 1993, i u raznim nemačkim listovima. NJenim tragom holandski novinar Gert van Vijland (Gert van Wijland) stigao je u Slavonski Brod, gde su se svi lekari sa kojima je razgovarao čudili takvoj besmislici. Svoje nalaze Van Vijland je objavio u De Gelderlanderu (De Gelderlander) 16. januara 1993. Srećom, ni otupela javnost tu vest člana Bundestaga nije mogla da proguta, pa se ona ugasila brzo. Treba se samo nadati da nemački parlament nema još takvih poslanika. Ali šta reći o Dejli Miroru, Bild am Zontagu (Bild am Sonntag) i ostalim novinama koje su to objavile? Zbog sličnog, novinar Remo Urbini (Remo Urbini) iz milanske Epohe (Epoca) u tekstu od 30. marta 1993. naveo je sledeće reči jednog kolege iz BBC-ja: "Glavne urednike nekih novina trebalo bi izvesti na sud kao ratne zločince".

    (Iz knjige Rajka Dolečeka Optužujem, izdanje "Rivel Ko", Beograd, 1998)

    Rajko Doleček je rođen 1925. godine u Pragu, od oca Čeha i majke Srpkinje. Školovao se u Beogradu gde mu je otac bio češki privredni zastupnik. Posle Drugog svetskog rata radio kao sekretar ruskog vojnog atašea, i u predstavništvu UNRE kao prevodilac za ruski i engleski. Diplomirao medicinu u Pragu. Od 1963. docent Medicinskog fakulteta u Brnu. Od 1970. redovni profesor Univerziteta u Olomoucu i Beogradu (po pozivu). Živi u Ostravi, u Češkoj. Stručnoj javnosti poznat po radovima iz endokrinologije. Od raspada SFRJ u medijima i javnosti bori se za istinu o Srpskom narodu.
    ratne - 102775 - 14.10.2018 : Nomad Srbija - best (6)

    Ljubav u Šekovićima


    Ratne priče Nebojše Jevrića
    Autor: Nebojša Jevrić 14. 10. 2018.

    Šekovići su nekad, pred rat, imali šest hiljada stanovnika. Sad, dao bog da ih ima hiljadu. Nisu ih oterali ni rat ni balije. Stisko nemać a čovek vazda potrebit.

    Za vreme rata imali su svoju radio-stanicu. Tu sam jedne noći osvanuo na radiju pričajući ratne priče pokojnom Mrkiju. Stasiti momci, dobri Srbi. Garda Srpska!

    Upoznao sam ih kad je Mladić po ko zna koji put oslobađao Trnovo.

    Srpko se upoznao sa Šekovićanima na radnoj akciji.

    Bio je odnekud iz Aleksandrovca, Aranđelovca, ne pamti priča.

    Kad je rat počeo, došao je kod prijatelja.

  • "Nisam mogao da sedim kod kuće dok vi ratujete."

    Bilo je to na početku rata.

    Srpko je krenuo u izviđanje kad je čuo šušanj. Divljači ili čoveka. A onda tihi plač.

    Preplašena kao srna, sakrivena u ljeskaru, čučala je Maida.

    Počela je da beži, spotakla se i pala.

    Bila je bosa, izranavljenih nogu. Odvojila se u mraku od grupe koja je išla od Zvornika prema Tuzli. I zalutala.

    Previo joj je noge i podelio sa njom vojnički obrok.

    Ona je sa strahom gledala u njegov bajonet. Skinuo ga je i pružio joj ga.

    Nije htela da ga uzme.

    Sutradan su zajedno prešli Drinu. Odveo ju je kod majke a posle nekoliko dana su se venčali.

    Srpko se posle petnaest dana vratio u jedinicu. Prva granata koja je pala, pala je u njegov rov.

    Ostao je živ ali unakaženog lica i tela. Od gelera.

    Dugo je lečen na VMA. Ona ga je obilazila, obilazila svaki dan.

    Ida, kako je sad zovu, zaposlila se kao nastavnica u školi. Kad je sve prošlo, otišla je da obiđe roditelje u Brčkom.

    Sa sobom je povela dvoje dece. I vratila se.

    ***


    Boža Krndžov ili Boža Polovina bio je na transporteru koji je pogodio erbejac. Eksplodirala je granata, ali su eksplodirale i bombe.

    Kad je pomoć stigla pokupili su ranjene, a Božu su pokrili ćebetom. Granata mu je odnela ruku i nogu. Mislili su da je mrtav.

    Naišao je seljak sa konjskim zapregom, utovario ga i odvezao u bolnicu u Milićima. I tu su ga stavili ispred vrata. Imao je sreće. Tog dana je došao helikopter sa VMA. I pokupili su ga.

    Dugo se lečio na VMA, ali je opstao. Tvrd su narod Šekovićani.

    Vesko Vukotić mu je kupio električna kolica.

    O čudu je zabavljao vozače u Knez Miloševoj kad bi krenuo do Terazija električnim kolicima. Da obiđe grad.

    Posle je naučio i kola da vozi. Kad mu pukne guma, on prepreči put i čeka policiju. Da mu točak zameni.

    "Vidikovac" je kafana smeštena na steni iznad Drine visokoj pedeset metara. Odatle je put Drine i legende poleteo Risto Đogo o čijoj se sudbini nijedno novinarsko udruženje nikad nije propitivalo. (Obećavali su mi nagradu "Risto Đogo", ali pretekao sam. )

    U blizini su bile napuštene vikendice. U jednoj od njih, sto metara od kafane, bila je smeštena javna kuća. Rumunke, Ukrajinke, Ruskinje.

    Tu od Boža Polovine niko nije tražio novac. Mogao je da bira. I izabrao je Ruskinju Natašu. Samo je jedne večeri rekao:

  • "Od večeras ona nije na prodaju. Ženim se!"
    Tada je glavno stručno lice za trgovinu ženama bila naka Milka iz Šapca. Kod nje je gazda javne kuće kupio Natašu.

    Ta Milka joj je uzela pasoš i deset hiljada maraka.

    Sa čamdžijama Zeke Buljubaše Božo Polovina je prešao reku. Ušao je kod Milke sa dve bombe u rukama. Zverac je bio Božo Polovina.

  • "Natašin pasoš i deset hiljada maraka, inače svi letimo u vazduh!", kažu da joj je rekao. Grdno je izgledao Božo Polovina. I Milka je videla da sa njim šale nema.

    Donela je pasoš i pare.

    Božo Polovina ih je odneo svojoj Ruskinji. I pitao je da li hoće da se uda za njega. Pristala je. Ali Božo je hteo i blagoslov roditelja. Poslao ju je u Rusiju. Ona je otišla i vratila se.

    Božo Krndžov i Nataša dobili su sina i preselili se u kuću u Dvorovima kraj Bijeljine.

    I još bi živ bio da nije pio koliko je pio, Božo Krndžov, Božo Polovina. Ali jebo Bosanca koji ne pije rakije!
  • dodik - 102733 - 28.09.2018 : Nomad Srbija - best (0)

    Dodik u Gackom


    bosna_danas - 102623 - 28.08.2018 : Nomad Srbija - best (1)

    RE: Bosanski pasoš


    Zanimljiv članak o putovanjima, bosanskom turizmu i pasošima. Beolrusija, pa ko tamo ide Željko? Možda je Vaš utisak g-dine Tomiću da Srbi "hrle" u Belorusiju, ali znate i sami da to nije neka turistički interesantna zemlja za Srbe.

    Kod nas Srba (navodno) važi da smo braća sa Rusima (neki i sa Sovjetima, zavisno od političkog opredeljenja) a svi pogledi ka egzistenciji usmereni su ka "trulom zapadu" tako je to koliko ja znam bar stotinu godina unazad.

    Što se tiče overavanja papira u turističkoj organizaciji BiH stičem utisak da su ingerencije R. Srpske kao punopravnog entiteta u BiH totalno blokirane i da nažalost R. Srpska ne raspolaže samostalno svojim turističkim kapacitetima, a rekao bih da je blokiran i ostali deo samostanog pravnog delovanja.

    U razgovoru sa ljudima o turizmu malo njih je bilo, a još manji broj naših ljudi uopšte razmišlja da poseti Rusiju kao turističku destinaciju, srednjoškolci u svojim ekskurzijama stoprocentno idu u zemlje zapadne strane sveta, niko ni ne pomišlja da organizuje kakav izlet na istok, demantujte me g-dine Željko ako imate drugačija saznanja.

    Što se tiče turizma u Srbiji tu je izrazito jaka propaganda da smo mi neka poželjna turistička destinacija, po Beogradu uglavnom srećem turiste koji dolaze iz pravca pristaništa sa Dunava ili Save, znači radi se o kratkim posetama uglavnom starijih ljudi koji brodom u režiji turističkih agencija na nekoliko sati prođu Knez Mihajlovom ulicom ili ih provozaju onim otvorenim autobusom.

    Vidjeh jednu tragikomičnu situaciju gde žena vodi svog malog sina koji na sebi ima dres fudbalske reprezentacije Hrvatske, a na kačketu mu piše Srbija, jasno je da su u svakom mestu gde su pristali , kupili po nešto ne znajući uopšte konotaciju šta su i gde su kupili, jednostavno ne interesuje ih baš ništa osim da se dobro provedu.

    O "suvenirima" koji se prodaju na nekim tezgama oko Kalemegdana da i ne govorim, kao da smo u blizini nekog ratnog poprišta, prodaju se šlemovi JNA, oficirske torbice, kame, bajoneti, a politički smo još uvek duboko podeljeni jer na istoj tezgi ima šubara sa kokardom i titovki sa crvenom petokrakom. Toliko o našem turizmu, mada u Beogradu pre postave (krajem septembra) novogodišnju rasvetu nego što puste grejanje u stanove, kažu da je i to deo turističke ponude Srbije, okićen Beograd u oktobru, idila!

    Što se putovanja tiče vi g-dine Željko dajete savet da se putuje sa pasošem Kanade, Amerike (predpostavljam USA) ili neke zemlje EU, a kao najslabiju opciju navodite pasoš Srbije, gradacija je sasvim ispravna, osim što nama koji posedujemo samo jedan pasoš u "džepu" preostaje da platimo 30 evra za tri dana Belorusije ili da zbog materijalne krize sedimo kući.

    Pozdrav, Nomad!

    RE: Pasoš



    Nomad,

    jedno of osnovnih pravila ovog foruma jeste da se ne obraćaš drugima, tj. komentarišeš temu, a ne osobe na čije komentare odgovaraš. Ti to pravilo stalno kršIš, I pri tome, poput Radio Mileve, često iznosiš detalje iz nečijeg života, koje sam ja prisiljen da udaljavam iz tvojih tekstova. Primjera radi, ukoliko ja napišem da je dobro u džepu imati još jedan pasoš, to tebi ne daje za pravo da pišeš o tome kako ja, pored bosanskog, imam I ruski pasoš.

    Svi mi znamo da si ti dobar u sakupljanju privatnih informacija, ali te još jednom molim da ih javno ne iznosiš. Pokušaj da ih zadržiš za sebe.

    Ova blaga kritika, ne važi samo za tebe, nego su nauk I za sve ostale.
    politika_srbija - 102473 - 14.07.2018 : Nomad Srbija - best (2)

    Ništa od nacionalne strategije


    Da li je danas srpski narod manje ugrožen nego pre godinu dana? Pitanje nije samo retoričko. Još malo pa će godinu dana od kada su predsednici Srbije i Republike Srpske Aleksandar Vučić i Milorad Dodik pompezno najavili donošenje nekakve strategije "o opstanku srpskog naroda". Sve je zvučalo urgentno koliko i kontroverzno.
    Dva su datuma bila simbolički tempirana za usvajanje ovog famoznog dokumenta koji kako vreme odmiče sve više liči na nikad obznanjenu "platformu o Kosovu" Tomislava Nikolića. Dakle, "platforma" je bila viđena za usvajanje u parlamentima Srbije i Republike Srpske prvo na Sretenje, a onda je sve prolongirano za Vidovdan. To što je nije bilo na Sretenje objašnjeno je Vidovdanom, pa je "platforma" pomalo zaličila na jeftinu dnevnu politiku, ili ti zamajavanje naroda.

    Prođe i Vidovdan, Vučićev režim je poentirao otvaranjem Narodnog muzeja u Beogradu, čime je na zvaničnom nivou relaksirao vidovdansko-kosovsku paradigmu. Da li je Muzej bio isplativiji od "strategije"?

    Uglavnom, prošao je i Vidovdan a "strategiju" niko ne pominje, niti joj više daje rokove. Da li bi nam takav dokument vezao ruke oko kosovskog raspleta ili bi ga amortizovao?
    Vratimo se u avgust prošle godine: na sastanku u Gradskoj kući u Novom Sadu bili su prisutni predstavnici Srba iz svih zemalja regiona, osim iz Albanije - oni nisu mogli da dođu, kako je tada objasnio Vučićev generalni sekretar Nikola Selaković. Sastanak je trajao sat i po, a po njegovom završetku svi učesnici su prisustvovali obeležavanju Dana sećanja na stradale i prognane Srbe u "Oluji", na novosadskom stadionu FK "Veternik".

    Tamo su koliko sam ja pratio preko TV prenosa okupili gomilu Srba izbeglih iz RS Krajine i BiH i pod velikim policijskim obezbeđenjem podizali srpski patriotizam, koji je bar meni delovao tako patetičan i prazan kao što je pokojni Milošević u prazno obećavao zaštitu Srba ma gde živeli na prostorima bivše SFRJ (a potom ih predao dželatima) i posle kuda koji, političari u svojie crne limuzine, a narod u prazno, u svoje prazne kuće, sa još praznijim novčanicima, a i polotičari (Vučić i Dodik) znaju da od tih priča nema vajde, a i taj po ko zna koji put nasamareni narod zna da od toga nema ništa ode da živi svoje isprazne živote, ne znajući zašto su se uopšte i okupili...

    Eh, narode, nikada pameti nećeš doći, prevaren, pokraden, raseljen, ponižen i opet se okuplja na šupljim pričama vlastodržaca koji na patnjama srpskog nacionalnog korpusa, besciljno vlada, i sve to nažalost prolazi, a Srbi to mazohistički trpe, pogotovo oni koje su ti isti političari devedesetih smatrali za kusur po kojekakvim Dejtonima, Rambujeima, Briselima.

    A, sinovi novih nacionalnih "mesija" sa kriminogenim tipovima gledaju utakmice na svetskom fudbalskom prvenstvu iz prvih redova na stadionu, sa neizbežna tri prsta podignuta u vazduhu, valjda se tako patriotizam dokazuje, a vi prognani, invalidi rata, borci sa frontova, dobro razmislite odakle ćete namaknuti da platite račune i decu nahranite...

    Pozdrav napaćenoj srpskopj sirotinji od Nomada.

    RE: Ništa od nacionalne strategije



    Nomad,

    strategija je dokument koji se ne donosi na jednoj sjednici. O njemu treba da rasprave svi relevantni parametri društva, od inteligencije do sirotinje. Pored toga, strategija nije "slovo u kamenu" jer se ona mijenja zavisno od okolnosti. U svakom slučaju, dobra stvar je što se neko sjetio da pokrene to pitanje. Svaka čast Vučiću, pa i Dodiku.
    republika_srpska - 102451 - 10.07.2018 : Nomad Srbija - best (2)

    Rodoljubivi tender MUP-a Republike Srpske


    Piše: Srđan Puhalo

    Prije neki dan mogli smo pročitati tender MUP-a Republike Srpske broj 348-1-1-62-3-33/18 o nabavci jetrenih pašteta u vrijednosti 180 000 KM. Ono što me fasciniralo je preciznost same specifikacije koji je napisao nevjerovatni poznavalac pašteta, a koji je tražio sljedeće:

  • "pašteta od 150 g treba da sadrži najmanje 22, 5% svinjskog mesa, minimalno 10% jetre, 34% masnog i vezivnog tkiva, 27% supe, crnog luka 2, 5%, bjelančevinastih proizvoda od soje 0, 5 %, začina i ekstrakta začina 0, 4% i šećera 0, 30 %. Ukupno svega 97, 7%. "

    Naravno da me interesovalo koja je to pašteta, jer ako valja policiji Republike Srpske, valja i mojoj porodici? Krenuh u potragu.

    Prvo sam izguglao sve ex-Jugoslovenske proizvođače pašteta, a onda krenuo da analiziram njihove sastojke tražeći najsličniju recepturu sa specifikacijom MUP-a Republike Srpske i evo šta sam našao.

    Odmah sam eliminisao Argetine, Podravkine, Pik Vrbovec i Vindiine paštete pošto oni nemaju pakovanja jetrenih pašteta od 150 g. Za paštetu Gavrilović nisam našao da li se proizvodi u pakovanju od 150 g, ali sam zato pažljivo proanalizirao sastojke i u odnosu na zahtjev MUP-a Republike Srpske, nedostaju sastojci: soja, crni luk i supa. Ova pašteta najvjerovatnije otpada.

    I pored prijteljskih odnosa sa Draganom HDZ BiH Čovićem policajci iz Srpske neće se sladiti hrvatskim paštetama.

    Okrenuh se Bosni i Hercegovini i odmah eliminisah proizvođače iz Federacije BiH: Ovako, Bajra i Madi paštete jer u njima nema svinjetine. U Republici Srpskoj nađoh jetrenu paštetu porizvođača Sare iz Broda u pakovanju od 150 g, ali koje imaju 45% pilećeg mašinski okoštanog mesa, a to nije ni blizu pašteti koju traži MUP Republike Srpske.

    Kao što vidite ni u Bosni i Hercegovini nismo našli paštetu koja bi odgovarala specifikacijama MUP-a Republike Srpske.

    Okrenuh se Srbiji. Prvo odoh do Karnexa i utvrdih da imaju pakovanja jetrenih pašteta od 150 g, ali su vrlo šturi kod navođenja sastojaka. U njihovoj jetrenoj pašteti ima 31, 2 g masti, 9, 1 g proteina, 0, 4 g ugljeni hidrata i teško je povjerovati da sa ovako siromašnom ponudom mogu da zadovolje sitničave zahtjeve policije Republike Srpske. Znači oni otpadaju.

    Neoplanta iz Novog Sada svoje paštete ne pakuju u konzerve od 150 g tako da sam ih odmah eliminisao.

    Potom odoh do još jednog renomiranog proizvođača pašteta Yuhora iz Jagodine za kojeg sam siguran da pakuje jetrenu paštetu u konzerve od 150 g. Pogledam sastav paštete, ima svinjskog mesa, jetre 12%, proteina najmanje 9%, masnog i vezivnog tkiva, bujona, bjelančevinastih proizvoda od soje, začina, ali nema crnog luka. Otpade i Yuhor sa tendera.

    I taman kada sam odustao od potrage za policijskom paštetom negdje u dnu police ugledah konzervu jetrene pa¿tete proizvođača Takovo iz Gornjeg Milanovca. Krenem da čitam sastojke na etiketi i pade mi mrak na oči: masno tkivo, svinjsko meso, supa, jetra min. 10%, bjelančevinasti proizvodi od soje, CRNI LUK, začini, ekstrati začina, kuhinjska so, ¿ećer, konzervans E 250. Bio sam siguran da je to pa¿teta koju traži MUP Republike Srpske, pomislih kakva je ovo koincidencija kao da je Rodoljub Dra¿ković, vlasnik Svislajon iz Takova, pisao specifikaciju za ovaj tender. Rekoh sebi "stani Srđane budi i ti rodoljub, ne oklijevaj, ne sumnjaj, već kupi svojoj porodici i djeci taj delikates, jer ako ta pa¿teta valja na¿oj policiji Republike Srpske, valja i tebi i tvojoj porodici. "

    P. S. U 2017. godini u MUP-u Republike Srpske radilo je 365 Bo¿njaka i oni će imati priliku da jedu ove pa¿tete sa svinjetinom, a u slučaju da ne jedu svinjetinu moraće da kupe sami sebi neku drugu pa¿tetu, jer tendera za druge pa¿tete neće biti.

    Preuzeto sa portala Frontal
  • bosna_danas - 102109 - 21.03.2018 : Nomad Srbija - best (0)

    Nezgodan svedok


    Holandija ne daje nezgodnog svedoka: Odbijen zahtev za izručenjem Nedžada Herende. Optužen za streljanje vojnika JNA

    PRAVOSUDNI organi Holandije odbili su zahtev Ministarstva pravde BiH za izručenje Nedžada Herende pravosuđu BiH. Reč je o nekadašnjem pripadniku zloglasne jedinice "Ševe" za kojim je prošle godine raspisana crvena Interpolova poternica zbog ubistva osam vojnika JNA, koji su streljani u Velikom parku u Sarajevu 1992. godine.

    Za taj zločin u toku je suđenje bivšem komandantu Specijalne jedinice MUP RBiH Draganu Vikiću, nekadašnjem ministru unutrašnjih poslova RBiH Jusufu Pušini, te Nerminu Uzunoviću i Mladenu Čovčiću. Optuženi su još i Herenda i Edvin Jusić, koji su godinama nedostupni pravosuđu BiH i za njima su raspisane poternice.

    Obojica su bili pripadnici "Ševa", jedinice Službe državne bezbednosti MUP RBiH za koju se vežu brojni ratni zločini nad Srbima, ali i ubistva sa političkom pozadinom koja su izvršena po nalogu tadašnjih bošnjačkih vlasti. Herenda je važio za glavnog egzekutura te jedinice, pa se verovalo da bi njegovo pojavljivanje pred pravosuđem BiH i potencijalno svedočenje mogli dovesti do razotkrivanja velikog broja zločina. To bi podrazumevalo i procesuiranje pojedinih bošnjačkih lidera, te obaveštajaca i policijskih službenika tog vremena.

    Između ostalog, Herenda se pominjao kao ključni svedok u istrazi ubistva Nedžada Ugljena, nekadašnjeg pomoćnika direktora bošnjačke Agencije za istraživanje i dokumentaciju (AID), te atentata na suprugu generala tzv. Armije BiH Sefera Halilovića i njenog brata, ali i na ratni pokušaj ubistva sarajevskog kriminalca Ismeta Bajramovića Ćele.

    Zašto je odbijen zahtev za izručenje u Ministarstvu pravde BiH nisu mogli da objasne.

    Milorad Kojić, direktor Centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih RS, kaže da postoji opravdana sumnja da je međunarodni faktor imao veliki uticaj na to da se odbije zahtev za izručenje Nedžada Herende.

  • Odbijanje izručenja je pokušaj prikrivanja onog što su Bošnjaci radili Srbima u Sarajevu, te uloge međunarodnog faktora u tome. Verovatno je procenjeno da bi on mogao "propevati" o svemu u čemu je učestvovao i što je video - rekao je Kojić.

    PRIVATNIK IZ ASENA

    HERENDA je navodno lociran u gradu Asenu, gde se bavi privatnim biznisom i nikada zvanično nije uhapšen. Federalni mediji pišu da je u iskazu iz 2015, tvrdio da se nalazi pod nadzorom suda u Holandiji, da je ranije imao azil koji mu je ukinut, te da nikada nije dobio državljanstvo te zemlje.
  • zlocini - 98323 - 06.12.2016 : Nomad Srbija - best (3)

    Spisak egzekutora zloglasne jedinice Ševe, među ubicama i Slobodanka Šakotić


    Zloglasna jedinica "Ševe" brojala je 27 članova od kojih ni protiv jednog Tužilaštvo BiH nije pokrenulo istragu niti je podiglo optužnicu za ratne zločine.

    Ova teroristička grupa brojala je između 15 i 25 pripadnika u zavisnosti od postavljenih zadataka, te smo kroz ovu analizu došli do sledećeg spiska, i to:

    1. Nedžad Ugljen
    2. Nedžad Herenda zvani Brko
    3. Vladimir Popovski zvani Makedonac
    4. Đulić (Mehmed) Memsudin - rođen 1972. godine
    5. Gološ (Mirza) Sead - rođen 1966. godine
    6. Hazrolaj (Nazif) Edin - rođen 1962. godine
    7. Morović (Vasilija) Jerko - rođen 1958. godine
    8. Islamović (Omer) Damir - rođen 1962. godine
    9. Ivančić (Ante) Zvonko - rođen 1956. godine
    10. Jahić (Hasan) Sejo - rođen 1952. godine
    11. Jakubik (Rajmund) Alen - rođen 1963. godine
    12. Jusović (Medo) Fehmija - rođen 1956. godine
    13. Muranović (Dijaz) Edin - rođen 1961. godine
    14. Nedžibović (Mustafa) Samir - rođen 1963. godine
    15. Šahbaz (Salim) Hazim - rođen 1962. godine
    16. Šošić (Ivan) Josip - rođen 1967. godine
    17. Šošić (Petar) Ddragan - rođen 1967. godine
    18. Torlaković (Nesib) Nedim - rođen 1957. godine
    19. Zorlak (Aziz) Nedim - rođen 1957. godine
    20. Kadrić (Edhem) Abdulah - rođen 1950. godine
    21. Šakotić Slobodan
    22. Šakotić Slobodanka
    23. Pašić Edin
    24. Polutan Miralem
    25. Nedžibović Samir
    26. Izvjesni "Musin", mijenjao Nedžada Herendu u njegovom odsustvu, najvjerovatnije se radi o Muhsinu Džaferoviću, inspektoru SDB-a Sarajevo


    U preseku operativnih saznanja o delovanjima ove tajne bošnjačke formacije koja se sumnjiči za brojne zločine nad sarajevskim Srbima, ubistva pripadnika mirovnih snaga UN i atentate na neistomišljenike bošnjačkog ratnog vojnog i političkog vrha, takođe se navode i imena žrtava za koje postoje čvrsti dokazi da su ih ubile "Ševe".

    U pomenutom dokumentu, takođe, se navodi da su brojni pripadnici "Ševa", među kojima i glavni egzekutor ove zloglasne formacije Nedžad Herenda - za koga je "EuroBlic" juče objavio da se krije u Holandiji - specijalnu terorističku obuku pre izbijanja rata u BiH završili u kampu Hrvatske obaveštajne službe (SIS) u Metkoviću.

  • Jedan deo proverenih i odanih članova SDA koji su činili "specijalnu grupu" je završio specijalističku obuku u centru SIS u Metkoviću, nakon čega su vraćeni u BiH. Pored Nedžada Herende, posebnu pažnju zavređuju pripadnici terorističke grupe "Ševe" Dragan Šošić i Vladimir Popovski, zvani Makedonac, specijalista za montiranje i podmetanje eksplozivnih naprava, koji se dovodi u vezu da je zajedno sa Herendom i Šošićem učestvovao u pokušaju atentata na Sefera Halilovića podmetanjem eksplozivne naprave na terasu Halilovićevog stana, kada su poginuli Halilovićeva supruga i njen brat. Vladimir Popovski je u toku rata formalno bio pripadnik 318. brigade tzv. Armije BiH u Zavidovićima- navodi se u izveštaju.

    Srpski istražioci takođe su došli do saznanja da su nakon Herendinog hapšenja u Sarajevu 1996. zbog sumnje da je učestvovao u ubistvu Nedžada Ugljena interes za zločine "Ševa" pokazali i istražitelji Haškog tribunala.

  • Međunarodni istražioci došli su do saznanja o konkretnim zločinima "Ševa", a to su: svirepo streljanje 12 ljudi, osam rezervnih pripadnika JNA i četiri civila, od kojih je jedna žena, ispred Doma policije u Sarajevu. Herenda je zajedno sa Šošićem na Vrbanji mostu u maju 1993. likvidirao i devojku i mladića koji su u sarajevskim medijima prozvani "sarajevski Romeo i Julija", a čije je ubistvo u zapadnim medijima pripisano srpskim snagama.

    Pripadnici "Ševa" i Nedžad Herenda su snajperski delovali i po pripadnicima UNPROFOR, te su tako izvršli ubistvo francuskog vojnika ispred hotela "Holidej In" u Sarajevu. Na njega su pucali sa prostora između zgrade Muzeja i zgrade bivšeg Izvršnog veća, stvarajući privid da je pucano sa Grbavice, kako bi se za ovo ubistvo optužila VRS.

  • Snajperisti "Ševa" su "vežbali gađanje" po ciljevima na Grbavici, delu grada pod srpskom kontrolom, tako što su gađali žene i "babe u crnini", jer su znali da to nisu Bošnjakinje - navodi se u izveštaju u kojem se, između ostalog, nalaze imena i prezimena 16 ubijenih srpskih civila sa Grbavice u periodu od avgusta 1992. do jula 1993, kao i osam teško ranjenih civila iz istog razdoblja.

    Iako smo na adresu Tužilaštva BiH još pre četiri dana poslali pitanje zbog čega protiv glavnog egzekutora "Ševa" Nedžada Herende nije podignuta optužnica niti je raspisana međunarodna poternica, mada se zna da živi u Holandiji, odgovor još nismo dobili.

    Streljački as - snajperista "Ševa"

    Na spisku ubica koji su se nalazili u "Ševama" posebnu pažnju privlači ime Slobodanke Šakotić, predratne prvakinje Jugoslavije u streljaštvu, koja, prema tvrdnjama poznatog tuzlanskog advokata Faruka Balijagića, već dugo živi pod lažnim imenom.

  • Šakotićeva je posle rata živela u Nemačkoj pod imenom Una Vegar. Kasnije se vratila u Sarajevo i pod tim imenom čak se zaposlila u OHR. Međutim, kad su novinari otkrili njen pravi identitet Šakotićeva se udala za nekog Amerikanca i pobegla u SAD - tvrdi Balijagić.
  • udba - 98291 - 02.12.2016 : Nomad Srbija - best (6)

    Nedodirljivi crveni vagabundi


    Napisah već da nemam nikakvu nameru da ulazim u "raspravu" sa bilo kim na ovom forumu jer smatram da forum ovog profila nije mesto gde bih ja iznosio bilo kakve "činjenice" koje bi meni "dale za pravo" da nekome naturam svoje mišljenje i viđenje. Poseban razlog da ne ulazim u rasprave je taj što cenim i poštujem stav g-dina Tomića i ne želim da njegov rad na ovom sajtu sopstvenim delovanjem dovedem u takvu situaciju da sajt poprimi pijačarski nivo razgovora, to sigurno ne želim ni iz poštovanja prema "Virtuelnom groblju" koje se nalazi na ovom sajtu, znači nikako ne želim da se eksponiram u tom pravcu.

    Za "Stari": ne treba meni nikakvo izvinjenje (nisam ljut), mi Srbi nismo rušili spomenike iz 2. svjetskog rata (ne znam odakle vam ta pomisao, pogotovo za Jasenovac), to su radili muslimani i Hrvati ovoga rata, zar ne!

  • Što se politike tiče nije valjda da još verujete političarima, a ako uđete u neku stranku nemojte onda verovati da ćete ostati čisti u moralnom pogledu.

  • nisam "drveni advokat" i bez prozivki bilo koga molim, naročito ne g-dina Tomića, ako je to moguće, jer mi ostali treba da pomognemo rad ovog sajta, a ne da se preganjamo ličnim stavovima i sopstvenim egom.

  • "Stari" da li Vi stvarno mislite da je tamo neki "Telegraf" iole relevantan za istoriju srpskog naroda... Ja bih rekao da se Vama potkrao ovakav "jeftin" "istorijski izvor" i da ste svesni da nikakvi "Telegrafi" i ostala piskaranja nisu ni vredna pomena u pogledu tako ozbiljne teme kao što je istorija jednog naroda.

  • za "Vogošćani Pravi-Vogošća": nema mesta raspravi zbog razloga koje sam naveo gore u ovom postu.

  • Manimo se mi Srbi politike, ima i drugih "polja" gde svako može da poboljša status srpskog naciona, politika nije pokazala da je to činila, poznati su srpski političari koji su zbog "viših političkih interesa" zanemarili interese sopstvenog naroda, poznati su "podvizi" koji su u crno zavili srpski narod.

  • Srbin se rodi, a ostalo je volja čovekova, kažete Vi "Vogošćanin Prvi" to je tačno, ali ako Srbin postane komunista, on je odmah istupio iz srpstva jer je dobrovoljno pristao da poštuje propise te partije i njemu je onda draži komunista Slovenac, komunista Španac itd. nego komšija Srbin (ne sporite ovo, dokazano u prošlosti) jednostavno taj čovek svojim delovanjem više ne radi za srpsku stvar, a instrumenti nove partije uvek će tražiti od njega da se stalno dokazuje novim delima da je pravoveran novoj ideji, i tu nema povratka, a to što su kod nas Srba okoreli komunisti 1989. na Gaimestanu (sveto mesto za Srbe) zbog očuvanja dostignutih pozicija "postali" "nacionalisti" preko noći, e to se "Vogošćanin Pravi" zove politika i političarenje, a nikako to nije srbovanje i borba za srpstvo, složićete se sigurno sa mnom.

  • Manite se Vaših ocena i procena o četnicima u istoriji, rđav je to način da pomognete srpskom nacionu.

  • Pominjete Federaciju BiH, ma dajte molim Vas, nije valjda da još marite za njihove izlizane priče o nešem narodu, pa ne mislite valjda da će vekovni neprijatelj srpskog naroda imati i jednu lepu reč za nas.

  • Odoste predaleko sa Kustom i Novakom, polako, razmislite šta ste Vi učinili i šta još možete da učinite sa svoj srpski narod, i za to ne tražite javna priznanja, pogotovo ne na internetu. Ovo Vam je smernica kojom su išli mnogobrojni Srbi, obični ljudi, koji su dali i ono najvrednije, sopstveni život i nisu imali ni vremena da polemišu šta treba, a šta ne treba da urade u borbi za srpstvo, već su to uradili bez pomisli da za to očekuju nagradu, a pogotovo ne da o tome polemišu na internetu.

    Gospodine Tomiću, primite moje izvinjenje za ovakav način na koji se obraćam na ovom sajtu jer smatram da samo zbog "Virtuelnog groblja" nisam dostojan da se ističem pisanjem, a mnogobrojni dadoše svoj život.

    Večna slava i hvala svima koji su stvarali Republiku Srpsku! Zaustavimo podele u našem narodu!
  • prepiska - 94908 - 23.01.2016 : Nomad Srbija - best (0)

    Laže neki Samir


    Najblaže rečeno sve laže tamo neki Samir, provokator, balijska posla...
    bosna_danas - 94462 - 01.12.2015 : Nomad Srbija - best (4)

    Referendum u Republici Srpskoj


    Ukoliko dođe do referenduma u Republici Srpskoj, u vezi odluka ustavnog suda BiH, verujem, a i želim da srpski nacionalni korpus bude jedinstven u odluci i u što većem broju izađe na referendum.

    Braćo nema mesta za političke razmirice između Srba u ovome trenutku, jer oni iz Sarajeva samo čekaju trenutak naše slabosti da nas razbiju i njima je svejedno ko je na vlasti u Republici Srpskoj, oni imaju jasan cilj, a mi Srbi imamo svoj cilj, a to je da jačamo i očuvamo krvlju našeg naroda plaćenu državu R. Srpsku!

    Dakle braćo Srbi i sestre Srpkinje znate šta Vam je činiti!

    Nije mi namera da srpskom narodu u Republici Srpskoj "solim pamet" već želim da Vam poželim svako dobro i da odbranite dostojanstvo, a ne da Vam belosvetski ološ i "bošnjaci" kroje kapu.

    Biće još pritisaka na Republiku Srpsku, ali ubeđen sam da kada ste izdržali rat, izdržaćete i ovo.

    Još malo pa će 9. januar, dan Republike Srpske, svako dobro, pozdrav od Nomada. Braćo znate šta Vam je činiti!
    pozdravi - 94379 - 15.11.2015 : Nomad Majka Srbija - best (3)

    Pozdrav braći iz Republike Srpske


    Pozdrav srpskoj braći u Republici Srpskoj!

    Čitao sam neke članke na ovom dobrom sajtu i kada god pročitam kako je stradao naš srpski narod u borbi za odbranu sopstvenih ognjišta duboko sam ubeđen da je krivac za rat u BiH ona druga strana i da se naš narod samo branio.

    Sve pohvale za ovaj sajt i autora gospodina Tomića.

    Pratiću rad ovog sajta i ubuduće, poseban pozdrav svima koji su branili i stvorili Republiku Srpsku, a večna slava palima.

    Pozdrav srpskoj braći u Republici Srpskoj!
    Pozdrav Nomad.




    Idi na stranu - |listaj dalje|