fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

treskavica - 83107 - 27.02.2013 : Neba Bak - best (1)

Zaimova pogibija


Sisa,

počeo si da postavljas nebuloze! Tvoj demant ti u vezi moje priče ne vredi. Možeš reći da je Zaim poginuo od gelera ne većeg od zrna kafe i to direktno u srce. Treskavicu ne znam a od vas sam čuo da se taj deo zove Čelina. Nemam pojma od koje je to bilo granata, ali znam da je bila ispaljena iz minobacača. Ni ostala pitanja nemaju smisla, poput onoga koliko je granata bila daleko od tebe, koliko je daleko bio Zaim, koji su još komandanti tu bili...

Ako si ti bio tamo, onda to znaš bolje od mene i od bilo koga drugog. Čelina je u pitanju i ta nekakva lovačka kuca, a ja sam tamo bio sa Interventnim vodom iz Semizovca u pripremi na Rogoju, kao što sam to već ranije opisao i već sam sa Basrom razmatrao detalje Zaimove pogibije.

Kao što rekoh u prethodnim pisanjima, ti si još jedan od onih koje boli njegova pogibija, ali činjenica je a nije poginuo junački nego gledajući karte za stolom i precizirajući detalje neke akcije koja se nikada nije desila. Ja sam lično gledao kroz durbin kada je granata pala u njihovoj blizini, a zatim smo i preko motorole čuli da je poginuo Zajim. Sa mog položaja se ta lovačka kuća videla kao na dlanu.

Što se mene tiče, ja sam od onih koji se drži one narodne "ko voleo rat u kući mu bio" a ti po nekim pitanjima spadaš pomalo u njih. Nema potrebe da se degradiraš kada već tako lepo opisuješ neke događaje za koje si i od nas dobio pohvale.

Meni lično ništa ne znači ta pomenuta situacija, iz rata nemam lepih uspomena, tako da je to bio još jedan dan pun aktivnosti poput osmatranja i gledanja kroz durbin. Očekivali smo napad, ali ste dobili najverovatnije dojavu da su naše snage u velikom broju na pomenutoj lokaciji pa ste nas zaobišli i udarili na Hum.

Ima tu još par tvojih saboraca koji su počeli da odskaču po svom pisanju, i ti si im se pridružio pa nema potrebe da zbog gluposti ispadaš iz koloseka. Stvari oko Zaimove pogibije su potvrdili i direktni učesnici, tvoji saborci iz manevarskog voda.

Treba pisati onako kako je bilo i trudite se da pomognete jedni drugima u nalaženju posmrtnih ostataka poginulih boraca.

Toliko za sada i pozdrav za sve dobronamerne posjetioce ovog foruma.
treskavica - 82899 - 22.02.2013 : Neba Bak Smederevo - best (0)

Hum, Treskavica


Drago mi je što se u poslednje vreme javljaju i borci Armije BiH i sve je više onih koji svoje akcije opisuju realno. Da li su toliko postali savesni poput Maxa, koga ovom prilikom pozdravljam, ili su neki poslušali moje kritike pa pišu od srca, u svakom slučaju tako i treba da bude.

Ovom prilikom bih postavio pitanje za "MAK PER" iz Sarajeva. Interesuje me da li si bio u rovovima 11 ili 12 oktobra '95 kada smo krenuli u akciju vraćanja Huma, a gde su po svoj prilici bili tvoji saborci iz jedinice "Lasta", pa ako si bio interesuje me da opišeš malo taj događaj sa tvoje tačke gledišta, jer sam ga ja već nekoliko puta opisivao, ili pak ako nisi da se javi neko od tvojih saboraca i da iznese svoje viđenje.

Očekujem verodostojan odgovor sa vase strane.
Pozdrav!
treskavica - 82636 - 15.02.2013 : Neba Bak Smederevo - best (0)

O pisanju, vraćanje Huma, muslimanski gubici...


Barsa,

za razliku od tvojih saboraca, ti si već poprilično odskočio u mojim očima i veoma mi je drago da se razumemo, za razliku od Bjelimičanina koji me je žustro demantovao i napisao nebuloze da smo mi bili brojčano moćniji, ili na primjer tvoj saborac iz manevarske pod pseudonimom "Poznanik" čije pisanje se mnogo razlikuje od tvoga jer si ti mnogo realniji...

Teren na Treskavici ne poznajem, prvi put sam tamo bio '95. godine. Zaim je poginuo 9. oktobra a mi smo u akciju vraćanja Huma krenuli 11. ili 12. oktobra i to u večernjim satima, jer smo obavešteni iz pouzdanih izvora da je vama stigla dojava da smo mi u pripremi na Rogoju.

Ti kažeš da je na Čelini bila lovačka kućica. Verovatno je tako i bilo kao što ti kažeš, opet ponavljam da ne poznajem Treskavicu pa je to meni zbog stolova delovalo kao odmaralište.

Za informaciju o udaru na kompletnu liniju smo čuli na Palama od poverljivih ljudi ali tome niko nije pridavao značaja ili nekom nije bilo u interesu da to iznosi u javnost. Nama je rečeno da se ne bavimo politikom jer smo mi ipak borci a drugi ljudi su određeni da misle. Molim te, ukoliko išta znaš o situaciji kada smo te večeri vratili Hum, da to i napišeš.

Istu noć su vam naši artiljereci pogodili neko skladište gde ste vi imali velike gubitke, a o tome još niko nije izneo ni jedan podatak, kao i o tome da su vaši iste noći krenuli u kontranapad vraćanja Huma ali ih je naša artiljerija omela u tome i poklopila tako da su mnogi ostali u toj šumi.

Veliki pozdrav "pravim" posetiocima ovog našeg foruma.
vogosca - 82596 - 14.02.2013 : Neba Bak Smederevo - best (0)

Ljuba četnik


Neko pomenu Ljubi četnika! Nisam siguran da li je on bio iz Niša, ali znam da je bio u vodu pod vođstvom Zozrke iz Apatina. Ja sam ga upoznao u Vogošći i za njega mogu da kažem samo reči hvale, laka mu crna zemlja. O tome odakle je možda može napisati Vogošćanin Pravi pošto ga je on poznavao mnogo bolje od mene. Pozdrav.
treskavica - 82595 - 14.02.2013 : Neba Bak Smederevo - best (1)

Treskavica


Za Barsu: napiši i u kojoj si jedinici bio - da li u manevarskom ili nekom drugom vodu.

Sve je dobrou vašim pričama i iskreno mi je drago kada se tako piše sa vaše strane, ali opet nije sve do kraja dorečeno. Zaobilaze se celokupna zbivanja kao kiša oko Kragujevca. Kada pišete treba da kažete sve do kraja, pa kud puklo da puklo jer istina zaboli samo jednom a laž svaki put.

Nekada ranije se javio jedan vaš koji demantuje moju priču vezanu za Hum i kaže da su Bjelimičani išli po grupama od tri i pucali na naše linije kako bi mi mislili da vas ima 1000.

Za ovu akciju u kojoj pominjem sarajevske "Laste" postoje i dokazi da su oni učestvovali u branjenju pomenute linije. Naime, njihove legitimacije i lične karte su ostale u mom interventnom vodu iz Semizovca, tako da je ova priča verodostojna.

Ovom prilikom bih zamolio Barsu-Sarajevo da potvdi sa kojom je jedinicom bio na napadu na Hum i da malo detaljnije opiše taj napad. Koliko je meni poznato od 5. do 11. oktobra 1995. godine, kada smo mi vratili Hum, nije bilo nikakvih akcija. Mogao bi malo opširnije napisati i o pogibiji Zaima Imamovića. Da li nešto znaš o planu koji je Zaim Imamović pravio sa UNPROFOR-om u tom periodu? Ja sam u prethodnim pisanjima izneo podatak da je Zaim planirao da u saradnji sa UNPROFOR-om napade našu kompletnu liniju. Ovu informaciju sam kasnije dobio na Palama. Da li mu je poznato nešto o izdaji u našim redovima vezanu za napad na Rogoj, gde sam i ja bio u pripremi sa svojim interventnim. Naime, mi smo kasnije dobili informaciju da ste vi saznali da smo mi u pripremi na Rogoju, pa ste ispipavali čitavu liniju i udarili na Hum, gde je bila najslabija.

Opet kažem da je do sada Max bio najiskreniji sa vaše strane i da u njegovom pisanju niko nije video nikakvu mrlju. Mislim da treba da se i vi ugledate na njegov primjer jer posle toliko godina nema više svrhe lagati.
treskavica - 82541 - 13.02.2013 : Neba Bak Smederevo - best (5)

Pogibija Zaima Imamovića, pad i vraćanje Huma


Evo da se, nakon dužeg vremena, i ja uključim u diskusiju iako pomno pratim sve šta se zbiva na ovom forumu.

Ne mogu da ostanem ravnodušan na sve one laži koje se sve više šire sa suprotne strane. Posle svih ovih priča koje su uputili borci BiH na našem forumu, jedini koji je ostao dosledan istini je Max, koga i ovom prilikom pozdravljam.

Sasvim slučajno naletjeh na bosanski sajt Klix, mada nemam običaj da listam takve stranice, i tamo nađoh jako puno neistina i laži od strane bivših boraca Armija muslimanske BiH, iz manevarskog voda 1. b. b.

Ovom prilikom bih izdvojio priču jednog borca o događajima na Treskavici. U njoj se, između ostalog, govori i o pogibiji njihovog komandanta zaima imamovića. Namerno sam njegovo ime napisao malim slovima jer nije bio častan vojnik, a ja krvoloke i mučitelje srpskog naroda ne mogu da poštujem. Naime, pomenuti borac piše da je on poginuo u akciji iznad Čeline, a ja sam tog dana sa svojim interventnim vodom bio u pripremi, čini mi se na lokaciji Rogoj, ako grešim neka me neko ispravi.

Tog dana se nije ništa desavalo, izuzev sproradične artiljerijske pucnjave. Mi smo se tamo dosađivali pa sam se slučajno našao pored minobacača gde sam razgovarao sa nekim momcima. U jednom trenutku mi je jedan od vojnika rekao da pogledam kroz vojnički durbin. U podnožju brda je bilo nekakvo odmaralište ili nešto tako slično. Koliko mene sećanje služi, ispred su bili planinski stolovi za odmor i za jednim od njih je sedelo nekoliko vojnika i posmatralo nekakve karte. Vojnik me upita da li ih posmatram i ja potvrdno odgovorih. Dok sam ih još uvek gledao, jedna granata pade pravo među njih. Od dima se nije ništa videlo, a posle par minuta se pojavi još vojske, a potom se na radio stanici začuo jedan muslimanski vojnik koji reče:

  • "Pogibe naš dragi Zaim Imamović!"

    Bio sam očevidac pogibije njihovog komandanta i nema logike da je bilo ikakve akcije kao što oni javljaju i dan-danas prepričavaju kako je junački poginuo od sićušnog gelera, ne većeg od zrna kafe. Ako je taj krvolok junački poginuo šta treba reći za naše junake koji su ginuli u borbama prsa u prsa?

    Nadovezaću se na još jedan događaj, tri dana posle pomenute pogibije. Mi smo i dalje bili u pripremi na pomenutoj lokaciji, ali je Armija muslimanske BiH okrenula svoju akciju u pravcu Huma. Oni veličaju da su to bile junačke borbe njihovih boraca. Više ne mogu ni da čitam takve priče jer smo mi, za razliku od njih, veoma iskreni ma koliko bolna istina bila za nas.

    Oni i dan-danas, posle toliko godina od rata, uveličavaju i dodaju svakakve neistine. Stalno pišu o tome da su bile silne borbe i da smo mi imali velike gubitke, što naravno ništa nije tačno.

    Istina je sledeća: liniju na Humu je čuvala naša policija i kad su muslimani udarili na njih, ona je naprosto napuštena, tako da se policija faktički bez borbe povukla. Tom prilikom nisu ništa zaplenili, ni municiju niti naoružanje! Ovo pouzdano znam zbog toga što sam sutradan, 11. oktobra 1995. godine u večernjim satima učestvovao u vraćanju Huma. Tom prilikom smo imali jednog poginulog borca, Petraš - Jurij - Sergejević, doborovoljac iz Ukrajine, neka mu je laka zemlja, koji je bio u sastavu Belih Vukova kod Srđana Kneževića.

    Sledećeg dana, nakon vraćanju Huma, nakon obilne paljbe iz svih raspoloživih oruđa koja je trajala oko pola sata, mi smo nagrnuli i za tili čas vratili liniju, a ne kao njihove priče oni su se borili junački. Ma kakvi junački! Ono malo što ih je preostalo na liniji nakon prestanka granatiranja su pobegli glavom bez obzira, a po priči naših boraca to su bile "Laste", elitna sarajevska jedinica.

    Ukoliko se neko prepozna u ovoj priči, neka slobodno iznese i potvrdi istu, jer tu nema mnogo toga da se kaže. Tom prilikom smo ih rasturili kao svinja mastan džak!

    Molio bih, kako naše tako i njihove, a posebno njihove, da malo više vode računa o pisanju kako se ne bi upecali u sopstvenim lažima kao što je Željko uhvatio onog muslimanskog borca iz Bužima.

    Pozdrav svima!
  • deblokada - 78396 - 24.10.2012 : Neba Bak Smederevo - best (1)

    Safet Sejdić - Sajo


    Evo da se javim posle male pauze i ovom prilikom da pozdravim sve forumaše.

    Ovom prilikom bih da se ubacim u pisanje Vogšćcanina Pravog i da ga malo dopunim u vezi pisanja o Seji Spahića. Te, 1995. godine sam bio u Interventnom vodu Semizovačkog bataljona i odlično sam poznavao pomenutog Seju Sejdića. Stanovao je pored doma u Semizovcu u trošnoj kućici. Supruga mu je bila Kadira, a majka mu je, čini mi se imala Srpsko ime, Ljilja.

    Sa Sejom sam bio komšija jer sam ja živeo u stanu na prvom spratu doma. Od tog stana je naprevljena priprema Interventnog voda, i tu nam je stajalo naoružanje i lična oprema.

    Vogošćanin Pravi je jako dobro opisao Seju - Safeta, koji je bio veoma jak i izdržljiv čovek. U nekoj akciji, ne sećam se gde, nosio je samar sa granatama i sanduk municije, a da pri tome nije dao nikome da mu pomogne. Stalno je govorio "Mogu ja to...", a za tako nešto kada se krećeš po onim bosanskim brdima doista treba ogromna snaga.

    Mogu Vam reći da je bio i neustrašiv! Sem što je lično osvajao rovove, mnogo je onih koji treba njemu da zahvale što su ostali živi. Sejo je trčao tamo gdje ni naša braća Srbi nisu smjeli, pa čak ni kada je trebalo spašavati ranjenike.

    Tužno je to što su mu uradili! Od jednog prijatelja sam čuo da su mu muslimani lomili kosti da bi išao da svedoči u Hag protiv Šešelja i da bi opravdao učešće u ratu na strani vojske RS.

    Kod Seje smo noću gledali TV, jer ga mi nismo imali. Njegova žena nam je spremala hranu jer niko od nas nije htio da ustaje rano kako bi išao u komandu na doručak, pa dok bi mi otišli tamo uvek smo ostajali bez hleba. Kada god bismo dobili pakete mi bismo ih davali Safetu i uvek smo imali klopu kod njega, a više puta nam je spremala i konobarica Senka koja je takođe stanovala u blizini Doma a radila u bifeu.

    Eto, toliko o Safetu Sejdiću.
    treskavica - 77403 - 22.09.2012 : Neba Bak Smederevo - best (0)

    Treskavica


    Evo da se posle dužeg odsustvovanja ponovo javim, prije svega u vezi komentara o gubicima na Treskavici.

    Nakon što je naš MUP napustio linije na Humu i muslimanska vojska zaposjela tu liniju, mi smo sutradan krenuli u kontra-ofanzivu.

    Što se gubitaka u toj akciji tiče, ja sam nakon osvajanja Malog Huma, na liniji, što uveče što ujutru, video petoro mrtvih, od čega je bio samo jedan naš borac, laka mu crna zemlja.

    Te večeri, nakon završetka napada, muslimani su u toku noći krenuli u napad i da na vreme nismo uočili kako nam se približavaju sa baterijskim lampama ko zna šta bi se sve moglo desiti! Mi smo o tome obavestili našu artiljeriju i ona ih je poklopila nanevši im pri tome veoma teške gubitke, što su na kraju i sami priznali.

    Iste večeri naša artiljerija je pogodila neki njihov magacin, od čega su takođe imali velike gubitke.

    Kako reče gospodin Razvigor, u pomenutoj akciji smo za manje od pola sata oduvali sarajevske "Laste".

    Jedan od pripadnika muslimanske vojske se na jednom forumu komentarisao pomenutu akciju i pri tome pokušao da ublaži njihov poraz, ali mu ja to nisam dozvolio jer su nakon akcije u Semizovačkom interventnom vodu ostale legitimacije poginulih pripadnika "Lasti", tako da nije potrebno raspravljati o tome da li su to bili oni ili ne. Mada su "Laste" bile elitna jedinica, evidentno je da su u ovoj akciji pretrpela težak poraz pa nije zameriti onima koji pokušavaju da sakriju istinu.

    Toliko za sada i pozdrav svim forumašima.
    vogosca_rat - 71538 - 10.07.2012 : Neba Bak Smederevo - best (0)

    Poginuli borci Vogošće


    Pozdrav svim forumašima.

    Reših da se javim posle pisanja F-16 Brioni i da se nadovežem na poginule za koje se pravi spisak. Da li se spisak sada detaljno pravi ili ga selektirate ali da se ubacim u priču i napomenem na cetiri poginula borca u našim redovima.

    17. 10. 1992. godine, u akciji Fočanskom, sa Hotonja prema Kobiljoj glavi u nasim redovima su časno poginuli Pajić Dejan iz Smedereva, mali Siske iz Sarajeva, Bidža ili Ljuba četnik i Zorkin rođeni brat iz Apatina, a kome ne mogu da se setim imena.

    Dva meseca kasnije, otprilike polovinom decembra na Otesu je poginuo još jedan borac iz Smedereva - Mića Austrijanac, neka im je laka zemlja. Dokumentacija je uredno ispisana i predata tamosnjoj Vogošćanskoj komandi od strane našeg komandira Buce a kako mi je rekao i u skorijem razgovoru da je dokumentacija sačuvana i uvek je dostupna ako zatreba.

    Kako reče Špiro, bilo bi najbolje da se to odradi po abecednom redu, i smatram da nikog ne treba izostaviti sa spiska ako ga već pravite, jer istoriju ne treba menjati.

    Još jednom veliki pozdrav za sve forumaše i za gospodina Željka.
    vogosca_rat - 69546 - 19.05.2012 : Neba Bak Smederevo - best (3)

    Fočanska ulica


    Pozdrav svima,

    evo da se nakon kraće pauze ponovo javim.

    F-16 Brioni - u prošlom pisanju sam objasnio da nismo pošli za tenkom na Orliću da bi ga vratili već da ako bi naišli na njega, obezbedili i sačuvali dok ne bi došla vojno-tehnička služba koja bi ga osposobila za povratak. Ja lično nisam poznavao teren, a da budem iskren mi nismo bili tu da razmišljamo već samo da izvršavamo naređenja. Moje lično mišljenje je da je tenk predat, a da smo mi dobrovoljci najverovatnije bili žrtveni jaganjci.

    Valter: Valter, sećam se tog događaja, i on se desio najverovatnije u avgustu mesecu kako mi u razgovor reče pobratim, sa kojim sam pričao pre neki dan.

    Kec je bio dobar momak, ako si ga upamtio. Inače njega pamte po tome što je nosio lisice i utoku i sve je redom vezivao lisicama, kao šatro bio je policajac. Uživeo se u tu ulogu! U suštini moja ekipa je bila takva, uvek smo negde išli pa smo se i u pomenutoj situaciji našli u pravom trenutku na pravom mestu, i bas mi je drago da si živ kao i tvoj ranjeni drug. Veliki pozdrav za Vas.

    Max: nakon razgovora sa svojim pobratimom, komandirom Bucom, koga ovom prilikom puno pozdravljam, da je akcija koju ti spominješ: Kolačuša-Studenac-Aleksina kuća-Fočanska, zapravo akcija na Hotonju prema Kobiljoj glavi o čemu sam već pisao u ranijem obraćanju. Akcija je bila 17. oktobra 1992 godine. Ovo je sigurno jer me je Buca podsetio da smo 19. oktobra bili u konvoju koji je prevozio našeg poginulog druga Paju za Srbiju. U akciji smo imali četiri mrtva, moj pobratim, pokojni Paja, mali Šiške iz Sarajeva, pokojni Bidža ili Ljuba četnik, i Zorkin rođeni brat, inače momci iz Apatina.

    Veliki pozdrav za njih ako su živi, svaka im čast, baš su bili pravi borci.

    Ja i moja ekipa smo krenuli sredinom, to jest Fočanskom, na desnom boku su nam bili Zorka i njegovi, a po levom boku su trebali da idu, Žuti i Brnetova ekipa. Međutim, pre nego što je pucnjava i započela Žuti se povukao sa našeg levog boka, što ste vi uočili pa smo neko vreme maltene bili u okruženju. To je trajalo dobrih tri do četiri sata. Transporter koji je bio iza naših leđa nije hteo da nam priđe i da nam pruži podršku kad ste nas suzbili kod kuće novinara Eskića, a koji je zapalio kada se sve završilo.

    Ispred nas su bila dva vidljiva bunkera iz kojih ste pucali tako da ni mušica nije mogla da prođe. Desni bunker od nas je neko skinuo RB-om, ali nam je levi zadavao velike probleme, jer dešnjak nije mogao da ispuca iz RB-a na njega. Međutim , pojavio se momak sa Hotonja, Savan, isto hrabar momak, kasnije je poginuo laka mu zemlja, koji je bio levak i iz drugog puta skinu levi bunker.

    Međutim, ja sam opazio bunker u sredini koji je sve vreme ćutao, i na to sam ukazao komandiru koji je obavestio ostale. Međutim, pokojni Siske je istrčao ispred njega kao Rambo i to su svi očekivali da će biti pogođen. Ispred bunkera je bila uvala i on se srušio i otkotrljao ispod bunkera, u tom je pokojni Paja iskočio iz zaklona i jurnuo da mi pomogne jer je davao znake života, i čim je Paja izasao iz zaklona, snajper ga je pogodio i on se stropoštao pored Sisketa.

    U našoj grupi je bio ranjen komandir Buca, a kod Zorkinih su dvojica bili lakše ranjeni. Transporter nije htio da priđe dok smo se mi mučili sa bunkerima. Buca je bezuspešno dozivao preko motorole da se transporte približi i počne da puca, ali od toga nije bilo ništa.

    Nekako nakon Savaninog pogotka u srednji bunker, Zorkini su prvi upali, zapravo Ljuba Četnik. Počeo da juri muslimane po tranšeima, ali je u toj borbi i izgubio život.

    Vi ste na tom položalju imali utvđene bunkere i tranšee, jer smo od vaših dobili informaciju da ste se dugo spremali i utvđivali.

    Eto, tako se i zavrila ta akcija. Na našoj strani smo imali četiri mrtva i najvjerovatnije tri ranjena.

    Nakon akcije se digla velika halabuka oko transportera, ali nismo dobili nikakav odgovor, a mogli smo i da nagrabusimo. Srećom, ostadosmo čitavi.

    Pravi imaš pozdrave od Buce! Pozdrav za Maxa i sve ostale!
    vogosca_rat - 69252 - 09.05.2012 : Neba Bak Smederevo,srbija - best (0)

    Ježevi


    Pozdrav Max,

    što se tiče tvog pitanja u vezi 19. oktobra 1992. godine, Kolačuša-Studenac-Aleksina kuća ( Fočanska ), veruj mi da ja nemam pojma o nazivima, i oni meni baš ništa ne znače.

    Neko na ovom forumu pomenu da sam sa svojom ekipom u zadnjem trenutku došli i pružili pomoć našem borcu ranjenom u stomak, a ja se tog događaja tek kao kroz maglu sećam. Kada bi napomenuo događaj, recimo sta se desilo možda bih se i setio i odgovorio ti.

    Što se tiče pomenutog događaja u vezi izvidnice, niko nas nije upozorio sa uzvikom "Stoj" a zatim zapucao. Koliko me sećanje služi, došli smo do raskrsnice dva puta, jedan je vodio desno u malu uvalu. Vatra je otvorena na nas sa leve strane puteljka, i veruj mi da me je neko tamo ostavio samog ja bih se izgubio, da li namerno ili ne kad god bih se desili u nekoj takvoj situaciji nikad se nismo vracali na pocetnu tačku istim putem, uvek smo išli nekim zaobilaznim putem pa tako nisam nikad ni upamtio maršrute kretanja.

    Borise, baš mi je drago da me neko pamti, ako je D. D. neko ko je živeo u Poturovićima ili Ljubini, društvo je bilo podeljeno, uzvrati moje pozdrave a i ti mi budi pozdravljen.

    Imao bih i jednu molbu za sve forumaše. Ako neko poznaje mlekadžiju koji je živeo, kad se spustiš putem od hotela Park nizbrdo, u ulici levo. Bio je to dečkić svetlo plave kose, i kao što rekoh raznosio je mleko po Vogošći. Kod njega je nam je ostao film sa slikama koje nam nikada nije uradio, pa bih vam bio zahvalan da mi pomognete da stupim u kontakt sa njim. Uspomene su uspomene.

    Pozdrav svima.
    vogosca_rat - 69212 - 08.05.2012 : Neba Bak Smederevo,srbija - best (0)

    Ježevi


    Malo sam se raspitivao kod svog pobratima i komandira Buce, pa sada sa sigurnošću znam da je tačna informacija o izvidnici i popunjavanju dva isturena rova.

    Moj pobratim nije siguran da li je pokojni Miću bio u decembru na pomenutim zadacima. Ja sa sigurnošću tvrdim da je pomenuti događaj bio od 7 do 10 dana nakon što sam bio na ručku kod pokojne Sanje i Mudrog na Ježevima, kada je pokojna Sanja i ranjena, o čemu sam već pisao. E sada, jedino ako se ne radi o istim datumima, a samim tim je moja greška ako sam ga nenamerno ubacio u priču u pomenutom događaju, ali pretpostavljam da je on bio tad na pomenutom zadatku.

    Ipak, raspitaću se kod Buce pa ću ti javiti tačnu informaciju pošto i on odlično barata datumima, isto kao i ti, jer je on u to vreme bio komandir Interventnog voda u Vogošći.

    Što se tiče toga da niko nije nasilno išao u izviđanje ja ne znam, baš se nešto i ne razumem u vojnu taktiku, mi smo išli u izvidnicu, samo što smo natrčali na naše protivnike. Ako hoćeš pravo mi smo krenuli u popunu ta dva rova, a ne i u izvidnicu kako se ispostavilo da smo otišli.

    Kad god bi nas neko pozvao, nismo odbijali već smo bez pogovora išli i tako smo i upali u tu pucnjavu. Nije mi poznato kako se taj teren zvao.
    vogosca_rat - 69170 - 07.05.2012 : Neba Bak Smederevo,srbija - best (0)

    Ježevi, Mićo Vlahović


    Da se nadovežem na Maksovu priču, koga pozdravljam.

    U tom periodu koji ti opisuješ, znači nekih sedam do deset dana nakon vašeg napada na Ježeve, a koji si ti opisao u svom skorijem tekstu, i ako je to taj izlet u kome sam i ja učestvovao, bilo nas je 15-tak kako ti navodiš, opet kažem ako je to taj događaj.

    Pošto smo mi bili dobrovoljci, bili uvek u pokretu i za bilo kavu aktivnost. Obično nas je bilo dve grupe, jedna je odmarala a druga ratovala.

    Tom prilikom su nas pozvali da krenemo u pravcu Ježeva, i nakon dogovora čelnih ljudi na Ježevima, nas petoro iz moje grupe je krenulo sa pokojnim Mićom Vlahovićem, laka mu crna zemlja, u izvidnicu i ujedno da popunimo dva isturena rova kojim bi branili prilaz u slučaju vašeg napada.

    Taj predeo gde smo trebali iskopati dva rova u razdaljini od nekih 20-30 metara jedan od drugog je bio pomalo specifičan. Pokojni Mića je tom prilikom rekao da krenemo još malo napred u izvidnicu da vidimo koliko ste se vi vratili nazad od vaše stare linije, jer je sumnjao da se vi polako vraćate jer ste se pripremali za kontra-napad, što se na kraju ispostavilo tačnim, jer ste u kasnim vecernjim satima probali sa napadom koji je odbijen.

    Pošto je pokojni Mića bio veoma inteligentan, u šta sam se uverio na osnovu toga jer je odmah po usleđenoj pucnjavi, naredio da se vratimo i da od popunjavanja ta dva rova nema ništa jer bi nas vi u slučaju napada okružili zbog specifičosti mesta gde bi ta dva rova bila, a to je neko iz komande naredio po ucrtanoj karti gde bi se postavila ta dva rova dok se ne utvrdi linija i dok ne dođe popuna.

    Pokojni Mića se nakon tog incidenta žustro zakačio sa nekim preko motorole i tom prilikom je rekao da od kopanja i popunjavanja ta dva rova nema ništa. Takođe je rekao da je on svoj zadatak obavio, tj. da je izvidio situaciju i ocenio da ta dva rova ni po koju cenu ne treba tamo postavljati.

    Pokojni Mića nam je dao slobodno, a on je sa svojim ljudima otišao na svoju stranu mi na našu.

    Pozdrav za Pravog, f-16, Minera i sve ostale naše borce.
    vogosca_rat - 69002 - 01.05.2012 : Neba Bak Smederevo,srbija - best (0)

    Devojka sa Žuči


    Pozdrav Pravi,

    sećam se devojke o kojoj pričaš i mislim da je bila iz Beograda, isto kao i starija žena po imenu Milka koja je bila u našem vodu. Njih dve su zajedno došle u Vogošću. Ta devojka je imala neke probleme u Beogradu, i mislim da je zbog toga boravila u Vogošći. U poslednje vreme je bila u društvu Zorana Berara, Zorkinog momka iz Apatina.

    Ako me sećanje ne vara, ona je sa njim i otišla.

    Ovom prilikom bi pozdravio Zorana Berara, bio je bio odličan borac i veoma dobar čovek. Zapamtio sam ga po dobru.

    Pozdrav svima.
    vogosca_rat - 68989 - 30.04.2012 : Neba Bak Smederevo,srbija - best (0)

    Potraga za tenkom


    Za F-16 Brioni:

    Ne znam sa kog aspekta gledaš u vezi događaja sa tenkom na Orliću, na koji smo mi krenuli u akciju. Odmah da ti kažem da mi nismo znali o kakvom se terenu radi, i da smo tek nakon nedelju dana doznali o kakvoj je akciji bilo riječ.

    Ne sećam se koji je deo dana bio, ali znam da je bilo smrknuto i da smo krenuli po sasvim nepoznatom terenu jer pre toga nikad nisam kročio u taj kraj, ali smo se sigurno zadržali dva do dva ipo sata na tom delu. Išli smo oprezno i pratili zvuk tenka. Kasnije smo saznali da je neko od naših u razgovoru sa suprotnom stranom saznao da su tenk odvukli buldožerom.

    Kako reče F-16, mi pri ulasku na tu teritoriju nismo prošli pred nikakvog rova, a da smo ušli u neprijateljsku teritoriju smo saznali tek kada nas je posle lutanja po terenu taj jedanaesti nas pratilac uveo u sačekušu, o kojoj sam već pisao.. Imao je motorolu i stalno sa nekim šuškao nečujno i pri tom bi se uvek sklanjao u stranu da mi ne slušamo razgovor.

    Posle sačekuše koja je trajala odprilike nešto manje od pola sata, naš pratilac nas je poveo sasvim drugim putem tako da smo došli na našu teritoriju a da pri tome nismo naišli ni na jedan naš rov, što me je pomalo zbunjivalo gde smo mi to išli. Ipak, najbitnije je da smo mi zadržali naše glave na ramenima.

    I da razbijem dilemu, namera nam je bila da sačuvamo tenk ako naiđemo na njega dok se ne bi pojavila ekipa koja bi ga osposobila za povratak. Ovu istu informaciju sam naveo i u mom prošlom pisanju pa ne znam šta je F-16 pročitao ako ne ovo.

    E sada, nakon što sam pročitao da je tenk prodat, ispada da smo mi bili žrtveni jaganjci ako su nas poslali da ga šatro sačuvamo i pri tom davali nagradu nama a ne nekoj ekipi iz Vogošće, interventnoj ili policiji, te stoga i proizilazi da je tenk stvarno prodat.

    Bilo, prošlo i ne ponovilo se! Sve je to sada iza nas, samo stoje ovakvi komentari i sećanja.

    Boris kaže da poznaje ceo Interventni vod iz Semizovca, onda verovatno i mene dobro poznaje. Komandir Simke, Gojla, koji živi sada u Modriči, Maxa, Miki, itd. da ne nabrajam sve saborce, ima ih dosta, koje ovom prilikom pozdravljam i nadam se da ćemo u bliskoj budućnosti organizovati neko okupljanje.

    Pozdrav svim forumašima!
    fakultet - 68905 - 26.04.2012 : Neba Bak Smederevo - best (0)

    Jasmin rukometaš


    Postovani gos-Zeljko,

    da Vam odgovorim na pitanja u vezi pomenutih događaja. Koliko se sećam, razmena ljudi kojom je rukovodio Roga, ispred fakulteta, a potom i incident sa granatama se desio u oktobru mesecu 1992. godine, kao i hvatanje rukometaša Jasmina.

    Da se nadovežem na Jasmina, njega smo uhvatili dok je nekog čekao kako je i sam rekao u svojoj izjavi, od Fakulteta desno, čini mi se iza neke škole ali to ne mogu danas sa sigurnošću da tvrdim. Tom prilikom smo išli u izviđanje terena za ulazak u Fakultet, što sam opisao u mom ranijem tekstu. Čovek je sedeo u jednoj uvalini od zemlje tako da niko nije mogao da ga vidi, još je bio pored nekog drveta, i kad ga je moj kolega spazio čovek je legao i mi smo se zapitali šta to radi i odakle može da vidi čoveka.

    Kada smo prišli malo bližze i ugledali ga, on se nije mašio pištolja kojeg je nosio, a čini mi se da je imao zbrojevku. Kada smo ga malo preispitali, on nam je nonšalantno odgovorio da čeka kurira za dostavu robe.

    Više nije hteo da priča i mi smo ga prosledili dalje. Ne znam šta se dalje dešavalo sa njim.

    Toliko za sada i veliki pozdrav!
    vogosca_rat - 68904 - 26.04.2012 : Neba Bak Smederevo,srbija - best (0)

    Tenk na Orliću


    Da se nadovežem na Maxovo pisanje, najverovatnije da jeste Orlić, što se tiče tenka. Tačno je i to da je vozač iskočio i ostavio tenk sa svom vojno-tehničkom opremom. Postavljalo se pitanje ko je poslao tenk na takav teren, jer je tuda teško bilo ići i pešice.

    Mi smo krenuli da probamo da ga zastitimo dok ne dođe sposobno osoblje da ga sredi za povratak, mada od toga nista nismo ni očekivali, ali smo ipak krenuli da izvršimo zadatak. Ovo je moglo biti kobno po nas, ali srecom sve se dobro završilo.

    Što se tiče para, ne sećam se koliko smo dobili, i nije mi bilo do para već sam samo razmišljao toga dana da smo dobro prošli od sačekuše i izvukli žive glave. Ko je nakon toga mogao da razmišlja o parama!

    Vozač tenka je bio mlad momak, zaboravio sam mu ime, a sretali smo se po gradu u više navrata, a i kod baba Vuke na kafi.

    Sto se tiče Valtera, mogao bih reći da se verovatno poznajemo jer mi je ta priča poznata, a i iz drugih situacija, jer sam imao dosta sličnih situacija. Ipak, nadam da ćemo se jednog dana sresti svi iz Vogošće, a voleo bih puno jer poznajem dosta ljudi, ali na ovom forumu jedino prepoznajem Pravog, a i za njega ne bih znao o kome se radi da mi komandir voda Buca sve to nije objasnioi.

    Nadam se da će jednog dana biti napravljeno neko okupljanje boraca, kao što to radi suprotna strana. Mislim da bi vredilo da to uradimo i mi sa naše strane.

    Što se tiče Borisa, kao sto sam odgovorio i Maxu, verovatno se radi o Orliću sto posle nekog vremena razmisljanja i sagledavanja stvari mogu da konstatujem da to i jeste bio Orlić. Za tenk niko od nas nije znao, bar po meni ni jedan podatak koji ti opisuješ. Jednostavno je stigla poruka da se javimo kod parka, fontane, gole devojke, gde smo imali obicaj da se nadjemo i neko od nas bi otišao unutra na dogovor, verovatno je to neki muzej, ako grešim neka me neko ispravi. Mogu vam reći da je unutra postojao sef i da je u njemu bilo dosta para za neverovati, a čovek koji je rukovodio tim novcem je plaćao nas, davajući nam nagrade preko plata za svaku vojnu akciju za koju bismo samo mi bili izabrani samo mi. Bio je čovek sa istim imenom i prezimenom kao i naš smederevski vojvoda - Milan Babić. Ako te je zanimalo to da kažem, dobio si odgovor, mada sam u jednom mom ranijem pisanju i to istakao.

    Mislim da nema potrebe da se prepucavamo preko foruma, sve je to prošlost i trebamo težiti ka nekim lepšim stvarima. Rata se treba sećati, ali onog pravog rata kao što to opisuje Max, koji stvarno ima smisla da opiše detalje i događaje, i to mi se kod njegovog pisanja jako sviđa.

    Borise, ne znam gde sam ja to tebe uvredio, jer ja sam kao i mnogi u ratu bio momak od 22 godine, a došao sam da se borim na strani srpskog naroda, što znači da sam i ja običan smrtnik kao i ti, i mislim da svako ima svoje viđenje rata. Pa i meni je smetalo mnogo toga, ali nismo imali nikakve moći da nešto promenimo. Naš komandir Buca bi nam samo saopštio neke stvari ako bi nešto trebalo rešiti za stolom. Neko je povukao temu šverca i ja sam sam se samo nadovezao. Ja sam samo izneo svoje viđenje i svoje doživljaje, a kada bih mogao da izađem na binu i počnem pričati sve što znam, uz prisustvo živih koje bih mogao dovesti sa mnom da mi budu svedoci, neke stvari bi se daleko čule.

    Ipak, slažem se sa Borisom da treba gledati u budućnost i našu borbu za očuvanje istine i sećanja na rat koji smo vodili, a da većina nas još uvek i ne zna zašto! Politika je čudo, zato se nadam da ćemo malo više povesti računa kako se ophodimo jedan prema drugom.

    Primjera radi, pogledajmo suprotnu stranu, kod njih nema mrlje, svi su jedan za drugog, a ono što mene boli je činjenica da su se glavešine u ratu bogatili dok je pošten narod ginuo.

    Pozdrav!
    fakultet - 68870 - 25.04.2012 : Neba Bak Smederevo,srbija - best (0)

    Saobraćajni fakultet


    Kao i u mom prvom pisanju iz prošle godine u vezi granata kod fakulteta, tako i pre neki dan, tako i sada opet moram da napomenem, jer se neko spotakao tu temu pa sam se ja nadovezao.

    Kada sam spominjao plaćanje nas dobrovoljaca od strane glavešina, napomenuo sam da je to bilo za vojne akcije a ne za šverc, kako je loše protumačeno. U Vogošću smo došli sa namerom da ratujemo i pokušamo da olakšamo napaćenom Srpskom narodu, a to što su glavešine davale pare i što je to ponekad bilo preko plate koju smo i mi dobijali, ja još uvijek ne vidim ništa loše u tome.

    Kao prvo, budale ima gde god se okreneš, mi dobrovoljci smo mahom to i bili pa smo išli svuda gde god bi trebala pomoć. To nešto novca koji smo dobijali nam je davao podstrek i pomalo dizao moral na najviši nivo. Smatram to normalno u takvim uslovima. Došao sam dobrovoljno da se borim, ali niko nije mogao ostati imun na pare.

    Slična situacija je bila i sa tenkom koga su muslimani na Zuci odvukli. Nas 11-oro smo dobijali po 1500 maraka, toga se dobro sećam baš kao da se desilo danas, da krenemo za tenkom i da probamo da ga sačuvamo jer tamo neko nije umeo da ga sačuva. Tom prilikom smo tumarali za zvukom tenka jer smo ga čuli iz jednog pravca, pa se pravac promeni mi opet za njim, ali bezuspešno, i tom prilikom smo naišli na sačekušu, ali srećom niko od nas nije stradao. U tu akciju su išli isključivo dobrovoljci, nas deset, i jedan meštanin kome ne pamtim ime. Što se tenka tiče ništa nismo uradili, ali smo ipak od obećanih 1500 maraka po osobi za naš trud ipak dobili nešto para, ne sećam se tačno koliko.

    Za ovu priliku smo trebali dobiti nagradu, kao i na Hotonju kad je bila akcija 92-ge godine, o čemu sam već pisao, kao i za još nekoliko intervencija, i ni o kakvom švercu nije bilo plaćanja za nas, to tvrdim odgovorno.

    A što se tiče dana kada smo odneli sanduke sa granatama, niko nije znao da će se tog dana kod Fakulteta desiti ono što se desilo. Ja to možda nikada ne bih ni saznao da tu vreme nije provodio i jedan matori meštanin, koji je imao snajper na papovci, i koji je tu kod neke jelke iz jednog našeg rova svakodnevno "pecao" muslimane. I upravo mi je on rekao šta se tu desilo.

    Po naredbi smo otišli, natovarili granate na kamion i doneli na liniju gde je iste večeri roba prebačena na drugu stranu. Taj matori je od nekog glavešine dobio batine i on je, u nadi da će neko osujetiti taj plan, opalio po nama psovke da radimo sa čelnicima, a u nadi da ćemo mi to preneti dalje. Ja čak nisam ni znao šta se nalazi u sanducima! Dobili smo naređenje, odradili i to je cela priča.

    Napominjem i to da smo baš mi upravo kod fakulteta uhvatili čoveka po imenu Jasmin, koji je (čini mi se) bio rukometaš u Vogošći. On je slobodno dolzio u Vogošću nekim putem koji su kasnije zatvorili i pazili, i posle kažu nije bilo ničega.

    Neko potegne neku pricu na forumu, ja sam upoznat sa istom i odmah se javim i opišem, gos. Željko ima uvid u moje price pa može i da proveri da je tako kao što pišem, jer sam to već pominjao u ranijim komentarima. Ako neko spotakne neku zanimljivu temu javiću se, ovako necu prvi da pisem, kao ni do sada.

    Toliko za sada i veliki pozdrav.

    Neba,

    svaka ti čast za ova zadnja dva posta jer si ti prvi iznio neke detalje u vezi šverca granatama u Vogošći. Primjera radi, opis one granate koja je pala na fabriku a koja nije ofarbana, zatim ova priča o starcu sa snajperom i Jasminom rukometašom su odlični argumenti.

    Znam da se i u Vladi Republike Srpske jednom prilikom raspravljalo o tom incidentu! Ovo znam iz prve ruke jer sam do septembra 1992. godine povremeno bio i na Palama.

    Zamolio bih te ako bi samo mogao da dodaš u kom mjesecu 1992. godine su se ova tri incidenta desila. Ja ću to dodati na ovaj tekst.
    fakultet - 68822 - 23.04.2012 : Neba Bak Smederevo,srbija - best (0)

    Saobraćajni fakultet


    Pa Borise, možda sam te ja iznervirao ali je moguće da si se našao u tim pričama a istina ume da zaboli. Ne možeš ti tako da pišeš, malo me iznervirao "ovaj dobrovoljac iz Smedereva". Pa izvini, nisam ja ovaj ili onaj, zapravo nisam bilo ko jer o meni mnogi znaju ko sam bio u ratu što za tebe ne mogu da tvrdim. Zato bi bilo bolje da povedeš računa o pisanju, i pametnije bi ti bilo da komentarišeš malo pisanja onih koji psuju srpski narod i tako te gluposti koje se iznose na forumu, umjesto mene da prozivaš.

    Ja sam gurao glavu tamo gde ti verovatno ni nogu ne bi smeo, ali nećemo o tome, pustimo da drugi pričaju i nek vreme pokaže svoje. Od kako sam počeo da pišem na ovom forumu, pišem samo istinu i samo istinu. I ja sam se ljutio u vreme rata zbog takvih mahinacija ali šta sam imao od toga, duplo golo. Ljudi su se i dalje bogatili na leđima poštenih boraca, tako da ne možeš meni da kažeš da nisam u pravu što se tiče granata ispred fakulteta, lično sam u tome učestvovao, a ostali koji znaju tačan datum 92-ge godine kada je ispred Fakulteta bila razmena ljudi u kojoj je lično učestvovao tadašnji policajac iz Vogošće, Roga. Pravi ga vjerovatno poznaje. Tu noć su se i granate premeštile na suprotnu stranu, možda bi trebalo ali nije prikladno da iznosim sav prljav veš koji se valjao u Vogošći u tom periodu. Umjesto toga, bilo bi bolje da pričamo o ratu i o nasim palim drugovima koji su herojski položili živote za svoj narod. Pozdrav.
    zaboravljeni - 68820 - 23.04.2012 : Neba Bak Smederevo,srbija - best (0)

    Sanja i Mudrica


    Evo me opet! Kako vreme odmiče, ovaj forum mi je postao duševna hrana i ne mogu a da ne otvorim i vidim da li ima novih priča.

    Da se nadovežem na priču Pravog za Sanju. Naime Sanja je bila istinski heroj našeg rata za razliku od mnogih, jer je devojka imala petlju za sve. U to sam se i sam uverio u par navrata.

    Za nju mogu reći da je bila neustrašiva i gledala je kako da spase tuđi život pri tome ne hajući mnogo za svoj. Bila je to velika ljubav između nje i mog pobratima, Mudrog ili Mudrice. Ja ga pamtim odlično, živ je i zdrav i iz istog smo grada, bili smo na raznim ratištima i on je bio mnogo hrabar borac. Trenutno je u Americi.

    Nikada nisam saznao šta se zapravo desilo između njih dvoje jer je zatvorio dušu za sve, da ne pomenu Pravi šta se desilo sa Sanjom ne bih ni ukapirao dalji tok priče koja traje još od rata.

    On je veoma dobar momak, i da kažem da je zbog svega malo i odlepio. Sada vidim i razlog za to i veoma mi je žao, kao i svakog našeg borca koji ima bilo kakav problem.

    Veliki pozdrav.
    fakultet - 68778 - 22.04.2012 : Neba Bak Smederevo - best (0)

    Šverc granatama kod Saobraćajnog fakulteta


    Gospodine Željko, lepo ste to ukapirali, kao i svaki pametan čovek, zašto Fakultet toliko godina nije zauzet ili bar sravnjen sa zemljom. Toliko puta u toku mog službovanja u Vogošći se pominjalo i uporno odbijala mogućnost napada na Fakultet, ali uvek se nailazilo na zatvorena vrata.

    I ovaj vaš komentar u vezi šverca je na mestu. U nekom od mojih ranijih pisanja na forumu sam napisao da sam jednom prilikom sa nekolicinom mojih ljudi učestvovao u dostavljanju granata i bombi ispred fakulteta, za koje smo saznali da se na drugu stranu prosleđuju za veoma "debelu" nadoknadu.

    Ova informacija je iz pouzdanih izvora. Mislim da je to bilo u oktobru 1992. godine, učestvovao sam u donošenju granata i bombi na jednu razmenu ispred fakulteta za koju smo kasnije čuli da se ljudstvo povuklo is istih rovova i tom prilikom su odneseni sanduci sa istim.

    Nakon što smo to saznali, digli smo veliku buku oko toga i navodno oko kidanja dalekovoda oko čega sam pisao, nama je korpulentni gospodin iz Vojne policije uručio otkaz, pri tom nam rekavši da slobodno možemo da napustimo Vogošću.

    Dan pre toga smo prešli u Hotonj, gde su ljudi i po dva dana čuvali stražu pa smo im mi dobro došli tako da su skakali od sreće što smo tu. Sutradan nam uruče otkaz, kao šatro nismo potrebni. Svako ko je normalan bi znao da je ljudstvo u ratu bilo svakome potrebno, a borci na Hotonju su se stvarno mučili a mi smo im bili prva pomoć koju su dobili od početka rata.

    Siguran sam da su mnogi na ovom forumu znali za ovo, ali samo vešto skrivaju tajnu. Pitam se samo zašto me u mojim ranijim pisanjima niko nije demantovao, i zašto smo mi dobijali novčanu nagradu za učinjena dela. To nama dobrovoljcima nikako nije išlo u glavu, zašto da prekaljeni borci ne idu na određene zadatke i zašto oni ne dobijaju nagrade u vidu novca.

    Mnoge stvari mi tada nisu bile jasne, ali bio je rat i sasvim je normalno da se odrađuju i prljavi poslovi. Pa nisu se svi mrzeli ako je počeo rat.

    Ovde nikoga ne prozivam samo pišem pretpostavke, a u ratu su se mnogi obogatili na račun nedužnih, i mnogi istinski borci koje sam poznavao su dali svoje živote za Republiku Srpsku uprkos tome što su mnogi znali za razno-razne mahinacije.

    Dok sam 1995. godine bio u Semizovačkom interventnom vodu, saznao sam da "biznismeni" bili oslobođeni vojne obaveze, a zauzvrat su (čini mi se) dva puta mesečno za svoj vod ili jedinicu obezbeđivali cigarete, kafu, raznorazne proizvode a ponekad i alkohol da se ljudi malo opuste. Eto, takvi "biznismeni" su "radili" dok su hrabri ljudi ginuli.

    Nemojte mi zameriti, ali ja sam se pronalazio u mnogim pisanjima jer sam bio učesnik rata u Vogošći u više navrata.

    U vezi planiranja upada u Fakultet u tom periodu planiranja upada prostrujala je vest među dobrovoljcima da je na Fakultet neko vreme pre toga upala neka specijalna jedinica iz Novog Sada, da su pogrešno navođeni i da su svi izginuli. Ako neko zna nešto o tome, ja bih mu bio veoma zahvalan da napiše nešto o tome. Ovu informaciju smo čuli od jednog nama dobro znanog funkcionera iz Vogošće, koji je bio malo pripit tom prilikom. Ipak, na ovom mestu ga neću imenovati. On je bio i jedan od onih ljudi koji su nam davali nagrade za naše zasluge.

    Toliko za sada i veliki pozdrav za sve.
    fakultet - 68774 - 22.04.2012 : Neba Bak Smederevo, Srbija - best (0)

    Saobraćajni fakultet


    Pomenu neko napad na Ježevi. Bio je tamo neki kontejner, tu je moj zemljak bio 3 meseca, čovek se zaljubio i ja mislim da se devojka zvala Sanja, bila je bolničarka i živela sa ocem u tom delu. Kad je bio napad, ja koji sam proveo dosta vremena po raznoraznim ratištima, i ko kaže da je bio neustrašiv taj laže. I ja sam bio budala na svoju ruku, ali tada sam se uplašio kao nikad.

    Tom prilikom sam došao da obiđem zemljaka jer ga nije bilo duže vremena da siđe u Vogošću pa sam pomislio da je zaboravio na nas, a bilo nas je otprilike 30-tak u našoj grupi. Tom prilikom sam došao na ručak, i ništa nije nagoveštavalo da će biti bilo kakve akcije sa suprotne strane, znači bilo mi je sad ili nikad.

    Hoću da kažem da se javljaju razno-razni heroji i svi su oni neustrašivi, ali nema tog čoveka a da pri bilo kojoj akciji nije imao dozu nekog straha, pa bilo to i pozitivna trema.

    U toj pucnjavi muslimani su se približili na 20-tak metara od naše linije. Iako smo bili iznenađeni, nakon jednočasovnog puškaranja smo odbili napad. Tom prilikom smo imali dva ili tri ranjena, ne znam tačno, a za suprotnu stranu nisam siguran koliko ih je bilo ostalo na nasoj strani.

    Nadovezao bih se i na Minerovu priču za Saobraćajni fakultet. Čovek je spominjao kako je moglo da se uđe bez ikakvih problema za koje smo i mi dobrovoljci bili upućeni na čelu sa komandirom Bucom, a i hteli smo da odradimo neku akciju, ali nekom iz vrha to nije nikako odgovaralo, to znam sigurno jer su nam čak i i indirektno stizale pretnje da ne pokušavamo ništa na svoju ruku dok komanda ne odobri. Od toga nikad nije bilo ništa iako smo mi i navaljivali jer smo znali kako da uđemo potokom, tu bi nas proveo neki dečačić koji je pobegao iz Fakulteta a koji je znao ceo Fakultet kao svoj džep. Tačno nam je objasnio gde su i straže i bunkeri. U vezi toga je bila samo priča da se negde odozgore, pretpostavljam sa Orlica baci "krmača" koja bi napravila pometnju dok bi mi upali na prepad, ali i od toga se odustalo, opet kažem da nekome takva akcija nije odgovarala.

    Za taj predlog o kome govori Miner, i mi smo bili upoznati i znam da je ista bila do tančina isplanirana. Sve to nam je predočio komandir Buca. Pozdrav za sve.



    I ja sam se oduvjek pitao zašto se Saobraćajni fakultet održao tako dugo, a sad vas nakon ovog komentara pitam da li je moguće da su opštinske vlasti preko Saobraćajnog fakulteta imale nekakvu "saradnju" sa muslimanima. Prije svega mislim na šverc i tako nešto.
    vogosca_rat - 68769 - 22.04.2012 : Neba Bak Smederevo - best (0)

    Susreti sa neprijateljem


    Evo da se javim , pomno pratim dešavanja na ovom forumu, i sve mi se čini da se diskusije zahuktavaju otkako se javio i Max.

    Sve je to lepo, ali priče su jedno a stvarnost je drugo. Ne bih se složio sa Maxovim predlogom da se obe strane nađu na Žuči i da se oprobaju sa puškama na boju, jer smo mi ipak bili na različitim stranama. Ja sam lično iskusio situaciju kad su me 92-ge godine odveli u Kiseljak, a tamo Zenge ili HVO, nisam siguran, i to nas dočekuju uzvicima: "Evo braće četnika!" Mislim, ratovao sam protiv njih u Hrvatskoj a sada smo "braća". Kada se setim sa kakvom sam zebnjom sedeo u kafani sa njima dok su mi naši govorili: Slobodno sedi, spusti cev!" Ma kakvi, otkad sam ja mogao da verujem njima, a ne tamo Maxu ili bilo kome (bez uvrede) sa kojima smo se tukli ceo rat.

    Kada je '92. godine bilo potrebno 80 četnika da ide na ispomoć na Igman i da pomognu Hrvatima, i pri tome su uzeli dve prage, i to zamislite na "revers", ja prvi nisam hteo da idem tamo, a i niko od mojih nije prihvatio taj zadatak iako su nas ubeđivali da će za nas, sem toga što VRS daju naftu, biti i izvjesnih nagrada.

    Stoga mislim da je van pameti organizovati bilo kakve susrete na Žuči, pa jer bi meni proradio adrenalin pa bih uzeo prangiju za pojas, što nije isključeno da bi i neko na suprotnoj strani uradio.

    Mišljenja sam da bi na Brdu smrti moglo biti svašta, a vi prosudite sami.
    muzicari - 65284 - 24.02.2012 : Neba Bak Smederevo,srbija - best (0)

    Kučka Hanka


    Malo je reći za Hanku da je Turkinju "kuja", jer ona je mnogo više od "kuje". Naime ona - "kuja-Hanka" i "Dino-Merlin" su najveći srbomrsci u BiH, pa samim tim ne bih ih trebalo za vek vekova pustiti u Srbiju. Oni su bili i najveći "ratni huškači" na prostoru BiH, jer bi trebalo da ljudi znaju koliko su takvih koncerata održali u nadi da će što više nahuškati turke i razno-razne plaćenike na nas, ali eto im ga đoka. Imali su sreću što je ceo svet stao uz njih, inače bi pasli travu.

    Prisetio sam se 95. godine kada su "kuja" i "Dino" i ko zna koliko još njihovih poznatih ličnosti na Koševu iste godine urlali ne bi li još više podigli mržnju, sve je to bilo samo njihov koncert NE.

    Ja sam te godine bio na Blagovcu i sa prijateljima ostao da isprobamo domaću iako nisam pio, ali u tim momentima koliko je struja vetra donosila i prolamala njihove kavzi zvuke - dreke da smo tada sa postavljenog topa Zisa prekršili primirje, pa se ljudima sve skupilo koliko su samo oni puta prekršili primirje pa su ih odrapili.

    Vlast u Srbiji je da li toliko privrzena ili je toliko naklonjena Zapadu ili pak radi za Zapad ( verovatno ) da oni puštaju sve i svakog da vređa nas Ustav, a to su činili ovi turci o kojima pišem pa su po nekom našem zakonu zaslužili i krivično gonjenje i kazne od 5-20 god.

    Koliko je meni poznato, kao i u primeru muftije Zukorlica koji non-stop vredja naš Ustav, a što je još grđe nasu NACIONALNOST. Sve bi to trebalo po njihovom principu iz prošlosti - NA KOLAC.

    Eto toliko sam hteo jer mi je sad i lakše pošto sam ispraznio bes, jer mi se diže želudac kad pročitam kojekakve budalaštine, ali neka, daleko su "oni" od nas. Pozdrav za sve Srbe i pozdrav za gos. Zeljka. Poslao sam Vam email sa brojevima telefona.
    akcije - 63862 - 18.02.2012 : Neba Bak Smederevo,srbija - best (0)

    Potrebna pomoć


    Postovani g. Željko,

    evo da se javim u vezi prošlog teksta u kome sam vam pisao o komandantu Buci i o Paji, poginulom drugu i saborcu. Pošto se ja ne snalazim baš najbolje kako da Vam odgovorim na Vaš email, tj. trebalo bi mi objasniti kako da Vam dostavim papirologiju od pokojnog Paje ( umrlicu, slike groba ) i podatke kako bi stupili u kontakt sa Bucom. Za to ste iskazali želju, a u ovim trenucima njemu je jako potrebna Vasa pomoć. Moj komandir će Vama objasniti i dati podatke o još jednom poginulom borcu iz mog grada jer ja nikog od njegovih ne poznajem, a Buca je upoznat sa činjenicama, i kao što rekoste da ne treba nikog izostaviti. Pozdrav braći Srbima i Vama g. Željko.
    dobrovoljci - 57684 - 22.12.2011 : Neba Bak Smederevo,srbija - best (2)

    Zaboravljeni junaci


    Odavno se nisam javljao, ali pomno pratim sva dešavanja na ovoj stranici.

    Posle dugog niza godina i uzaludnog traženja, uspio sam da pronađem svog prijatelja Bucu, nekadašnjeg komandanta Jurišnog odreda Vogošća, upravo kao što sam to u prethodnom javljanju i objavio. Komandir Buca se trenutno nalazi u bolnici, gde se oporavlja od operacije srce i čeka na još neke pregleda za još jednu operaciju. To mi je prenela njegova supruga. Eto, moj komandir bije svoju najtežu bitku, pa kako do sada nije izgubio ni jednu na frontu svi se nadamo da ni ovu neće izgubiti.

    Mnogo mi je žao naših boraca koji tako zaboravljeni od strane svih nas, a koji poput mog prijatelja nemaju nikakva primanja, sa porodicama žive kao podstanari, veoma često bolesni i iznemogli od suvišnih borbi za opstanak, a najviše sa državom koja gleda samo svoje interese, a borci koji su svoje živote davali za nju sada su zapostavljeni. Ta ista država je za vreme rata jurila svakog vojno-sposobnog muškarca da po svaku cenu brani njene interese, a sada posle toliko godina naši borci su u bezizlaznoj situaciji.

    Javljam se iz Srbije, a bio sam učesnik vašeg rata i sa moje tačke gledišta, jadno je ovo što država čini sa svojim herojima. Žao mi je što ne mogu da budem donator bilo koje akcije jer je i kod nas haos, nezaposlenost, nema posla za mnoge, a ako krene na bolje rado ću se odazvati gospodinu Željku za učešće u nekoj akciji.

    Moj glavni razlog za javljanje je što će najverovatnije biti potrebna izvjesna novčana sredstva za dalje lečenje komandira Buce, mada smo svi za to da mu ništa ne bude potrebno, ali niko ne zna šta nosi dan, a šta noć. Toliko puta je ranjavan, i toliko ožiljaka nosi iz puno bitaka pa zato smatram da je dosta toga zaslužio od države jer je on po mnogima živi heroj sa Sarajevskog ratista.

    Naka je Bog na pomoći mom Buci, ali i svima ostalima koji imaju slične sudbine. Gospodine Željko, jednom sam Vas pitao i niste mi odgovorili za borce iz Srbije koji su poginuli u toku rata na podrucju Sarajeva, tj. da li ce i pokojni Dejan Pantić biti bilo kako upisan u Vasu istoriju. Negde sam na forumu pročitao da imate dosta posla oko toga ali mene iskreno i konkretno zanima da li će biti mesta i za njega. On je poginuo u akciji 1992. godine na proboju linije od Hotonja ka Kobiljoj glavi.

    Svim pravoslavcima i mojoj braci iz Republike Srpske čestitam predstojeće praznike.

    RE: Zaboravljeni junaci

    Poštovani,

    svakako bi trebalo da svi poginuli borci budu zabilježeni na stranicama srpske istorije. Pri tome posebno trebam da naglasim da su srpski dobrovoljci iz Srbije nepravedno zapostavljeni pa BORS Republike Srpske veoma često nema nikakvu evidenciju o njima. Tipičan primjer je Mićo Vlahović koji nije nigdje upisan, a njegovo ime se jedino pojavljuje na ovoj stranici i desetini drugih internet prezentacija koje su "pokrale" naše tekstove.

    Ni Dejan Protić ne treba da bude nikakav izuzetak. Nemam ništa protiv da i njega uvrstim u Virtualno groblje, ali mi za to trebaju i nekakve pouzdana informacija i podaci o njemu: gdje je sahranjen, slika groba... Naravno, bilo bi dobro i da njegovi saborci opišu njegovo učešće u ratu.

    Napominjem da je jedini i pravi način da se naši pali saborci ne zaborave, da se prijave u spiskove BORS-a, po proceduri koju nalaže ova organizacija.

    Ista stvar je i u pogledu Buce. Trebalo bi pisati i o njemu, kao i o svima drugima. Ja sam lično zainteresovan da ga upoznam, pa bih te molio da mi se javiš na slavicnetŽhotmail.com sa informacijom kako mogu da ga kontaktiram. To isto važi i za tebe.

    Pozdrav,
    Željko Tomić
    zaboravljeni - 45822 - 07.10.2011 : Neba Bak Smederevo-Srbija - best (0)

    Dejan Pajić - Paja


    Siđoh do grada da završim neki posao u vezi radne knjižice, kad ugledah meni dobro poznatu ženu, sada već staricu, skrhanu za sve ove godine. Meni odmah nagrnu sećanja na Vogošću 1992. godine. Naime, ta žena-starica je majka od mog pokojnog druga Dejana Pajića, zvanog Paja, koji je junački poginuo u Vogošći 1992. godine...

    Prošlo je od tada puno godina pa više nisam siguran gde se to desilo, ali mislim da je to bila akcija u Hotonju, verovatno u septembru mesecu. Paja je pokušao da spasi nekog klinca, čini mi se iz Arilja ili Aranđelovca, ali ga je tom prilikom pogodio metak iz snajpera.

    Eto toliko, samo da se ne zaboravi još jedan pali heroj za odbranu Republike Srpske od najezde Turaka. Ovom prilikom apelujem na sve one koji su poznavali nekog od poginulih junaka, da ih opišu kako se ne bi zaboravilo.

    Moj drug Paja nije morao da pogine, ali mu se to desilo zbog nepromišljenosti Mladića, koji nije shvatao rat. Paja je bio velikog srca i odmah je priskočo u pomoć drugu u nevolji. Neka mu je večna slava i hvala.

    Još samo da napomenem da sam nakon 16 godina pronašao Bucu, mog prijatelja i komandira moje jedinice iz Vogošće. O njemu sam već ranije pisao. Ovom prilikom pozdravljam mog prijatelja Bucu i svu srpsku braću kao i gos. Željka.
    treskavica - 31362 - 30.05.2011 : Neba Bak Smederevo,srbija - best (0)

    Treskavica


    Javljam se povodom teksta Gardiste pod brojem 31102. Naime, pošto je prošlo dosta vremena od pomenutih događaja, nisam bio siguran u vezi datuma, kao i kod polemisanja sa gospodinom Razvigorom. Ispričao sam svoje viđenje pomenutih događaja, pa tako smatram da ih ne treba ponavljati.

    Rajak Siniša je poreklom iz Zenice, pod nadimkom Zenica, u pomenutom vremenu koje sam provodio u Semizovačkom interventnom vodu rame uz rame sa njim. Siniša je bio nerazdvojan drug sa dugokosim momkom po nadimku Šošla, pa tako smatram da ne pričamo o istom momku. Siniša je bio bokser, krupan momak oko 180 cm visine, kratko podšišan, sa plavim očima. Znam i to da je imao sestru a živeli su u Svrakama, nedaleko od famozne Planjine kuće.

    U mojoj priči sam dosta toga opisao, tako da se možete vratiti na nju i pročitati je ponovo. Ne mogu vam reći tačna imena mesta koja opisujete, vec samo da je to najverovatnije bila akcija vraćanja Huma. Bar se toliko sećam iz priča ostalih učesnika.

    Da se nadovežem i na izjašnjavanje ostalih forumaša. Ostaće nam žal za generalom Mladićem i šta napraviše ovi naši političari sa ovim svojim izdajama. Naša zemlja sve dublje tone i ova vlast nas tera u propast, jedino sto mogu reći da general Mladić i gos. Karadžić mogu uvek računati na podršku.

    Pozdrav svim pravoslavnim čitaocima foruma, kao i gospodinu Željku.
    poljine - 27434 - 31.03.2011 : Neba Bak Smederevo,srbija - best (0)

    Hotonj


    Gospodine Pero, moram da Vas demantujem u startu. Mislim da treba da se vratite na moj tekst i da ga pročitajte ponovo. Kao prvo, za pokojnog Savana ja nisam rekao da je poginuo taj dan. Kao drugo, nikada nisam izjavio da je mali Caka bio švercer. Dovoljno je da kažem da sam sa njim bio u veoma dobrim odnosima. Bio je to dobar i pošten momak, prava drugarčina... Družili smo se dosta, a on mi je davao njegovog crvenog golfa, imao je poverenje u mene.

    Caka i ja smo jedne noći, pošto smo se zezali na livadi, ispucavajući tromblone presekli dalekovod. Bilo je to isključivo zbog našeg zezanja, i nije lepo da omalovažavate nekoga o kome ništa ne znate. Zbog toga verujem da ne umete da čitate ili vam treba veća dioptrija.

    Za plate ste trebali da se obratite Milanu Babicu. Nas su plaćali iako to niko nije tražio pa kad su već davali zašto da ne uzmemo kad i sam znaš da u to vreme u Vogošći nisi mogao ni žvaku kupiti jer je sve bilo prazno, a para nigde.

    Mi smo dolazili Vama da pomažemo a ne obrnuto, a Vi po Vašem ophođenju pljujete po svemu što su dobrovoljci učinili.

    To što je Milan Babić nas placao verovatno što ti nisi bio u rangu sa mojom ekipom. A za razne malverzacije i sverc i krađe, upravo što se buniš ja tumačim da si uvređen. Istina ume da zaboli.

    Pitam se samo zašto se mnogo jači i uticajniji ljudi nisu oglasili povodom mog teksta nego Vi, i to sa zakašnjenjem od 5 meseci, pokušavate da me demantujete a da pri tome niste upoznati sa situacijom. Tamo gde sam ja stavljao svoju glavu u toku rata, vi se sigurno ne bi usudili. Treba da poštujete poštene ljude koji su za Vas mnogo toga učinili.

    Pozdrav spskoj braci i gos-Zeljku
    treskavica - 27175 - 07.03.2011 : Neba Bak Smederevo, Srbija - best (0)

    Siniša Zenica


    Povodom teksta 27159 mogu da kažem da je Rajak Siniša zvani Zenica bio na Treskavici u pomenutom periodu i da mu je najbolji drug bio Šošla dugokosi srpski junak koji me je oduševljavao svojim stavom kao i pomenuti Siniša, koji je inače bio bokser. Ako gospodin iz Australije misli na istu osobu za koju kazem da grešite jer pomenuta osoba je bila na pomenutom mestu u pomenuto vreme pa nema potrebe da me demantujete. Pozdrav.
    treskavica - 27161 - 07.03.2011 : Neba Bak Smederevo - best (3)

    Sarajevske Laste i Zaim Imamović


    Hteo bih najpre da se izvinem g. Razvigoru zbog pogrešnog tumačenja teksta na koji sam malo žustrije reagovao. Bio sam na Treskavici, baš kao što sam i napisao, kao i na mnogim drugim mestima samo što mnoge stvari nisu za javnost jer razni ljudi pilotiraju po ovom forumu pa mogu zloupotrebiti bilo koju priču a ne samo moju.

    Zaimovu pogibiju sam gledao kroz vojnički durbin. Inače, čuo sam da je bio veliki krvolok, baš kao što g. Razvigor i navodi. Mogu vam reći da sam od očevidaca slušao da je lično učestvovao u mučenjima naših civila. Toga dana, kao što sam i napisao, sa njim su bili i plavi šlemovi i koliko sam mogao videti kroz durbin, gledali su nekakve mape. Tek kasnije sam na Palama saznao da su toga dana planirali zajedničku agresiju po svim linijama fronta ali to niko nikad nije pomenuo kao ni mnoge druge stvari koje su ostale tajne koje verovatno nikom nisu bile "interesantne".

    Mi smo đavolski narod, kao što su nas nazivali neki unprofoci, jer kako Vi kazete g-Razvigore, to je tačno da su muslimani bili brojniji i da su njihovi rovovi bili na udaljenosti od svega 25-30 metara dok su naši bili mnogo udaljeniji. Naši rovovi su popunjavala 2-3 čoveka a muslimanske rovovima se nalazili po 5 boraca.

    A da smo mi đavolski narod kažem zbog toga što smo mi mnogo neustrašiv narod u odnosu na muslimane i Hrvate i da mnogo odskačemo od njih jer su oni bili heroji koji su pod uticajem droga jurišali na naše rovove a trezveni su bili kao miševi. Ovo kažem jer sam se lično uverio u to - u njihovim rovovima smo pronalazili razno-raznu drogu, isto tako i kod zarobljenih.

    Kad sam već spomenuo drogu moram da kažem i to da su muslimani na Treskavici nosili ženski donji veš kao amajlije, verovatno od svojih žena i lične karte svojih žena su čuvali kod sebe. Eto, takva je bila elitna jedinica sarajevskih "Lasta", em drogirani, em plašljivi sa ženskim vešom kod sebe, i za tili čas su zgulili sa Huma za nekih 45 minuta, što je za mene bila najbrža akcija u kojoj sam učestvovao.

    Ovom prilikom bih hteo da pozdravim Raduljicu Roberta, ako je među živima i da mi se javi. Inače momak je rodom iz Bosne a živeo je u Beogradu i 1995. godine je krenuo put domovine da pomogne svom narodu kako kaže to je osećao i zato je pošao na ratište. Pozdrav za braću Srbe.
    treskavica - 27094 - 04.03.2011 : Neba Bak Smederevo, Srbija - best (0)

    Treskavica


    Javljam se povodom pisanja g-Razvigora i odmah da kažem da je godina tačna, ali da sam mesec sam najverovatnije pogrešio i da je verovatno to bio oktobar kao rekoste. Kažete da li sam pogrešio ili sam "stvarno bio", Jedam bio tamo, inače o tome ne bih ni pisao, jer nisam kao neki sa foruma koji nisu ni videli liniju nego samo prepričavaju što su čuli od pravih boraca.

    Retko se javljam ali pomno pratim pisanje na ovim stranicama. Znam toliko toga jer sam proveo dosta vremena "kod Vas" tako da nema potrebe za sumnjom. Pisao sam malo i o Žuci jer sam i tamo učestvovao ali sam prekinuo jer mnogi na forumu pišu "jer puno znaju" i sa njihovim prepucavanjima se ne slažem. Puno je "heroja" u Vašem ratu, ali po meni pravi heroji su niko i nista, u smislu toga da za njih niko ne vodi računa i ne brine, a toliko su učinili za svoj narod. Ne želim da veličam sebe pa sam zbog toga samo pisao o drugima.

    Ne znam kako da Vam opišem Treskavicu, samo mogu da kažem da je bilo strašno, bak kao i svuda gde se ratovalo. Kao što sam već ranije pisao, došli smo tamo jedne noći u oktobtu, što se pokazalo kao tačnim jer kad sam vratio film video da ste u pravu jer mi je tad rođendan.

    U Trnovo smo stigli pred jutro i kad smo konsolidovali redove krenulu put položaja. Na liniju smo došli ujutru oko 10-11 sati, ne znam tačno, raspremili se i obilazili liniju, bar ja da se upoznam sa svim što bi mi pomoglo ako dođe do okršaja. Tu na liniji je bio lično gospodin Dragan Josipović, koga sam tom prilikom i upoznao. Pošto smo zemljaci, imali smo dosta toga da pričamo. Ovo se ispostavilo dobrim potezom jer me je čovek uveo u male tajne ratovanja, što svakako nije moglo da mi škodi.

    U pripremi smo proveli dva dana iza linije i na tom mestu je postojao mali izvor iz koga su borci točili svežu vodu. Jeste da je sporo tekla ali zamislite da su čekali intendanta da na konju donese vodu kad i hranu.

    Za taj period postoji jedna anegdota. Pošto smo pored izvora spavali po dvoje u jednu vreću, što je živa istina i kad je g-Josipović naredio da se donesu još odmah se postupilo po naređenju. Tako ja ugledam čoveka zaduzenog za naše vreće kako na konjima uz brdo nosi deke, to se kod vas kaže a ja po srpski "idu ćebići". Mislio sam na ćebad, u tom su Šošla i Siniša zvani Zenica skočili kao opareni pomislivši da idu muslimani, što smo kroz priču posle i uz smeh polemisali i da su ono pomislili da su ćebići srbijanski naziv za muslimane.

    Tako smo lezali prvi dan u pripremi kad je krenulo granatiranje, ne po našim položajima, već uopšteno oni nas a mi njih. Tad sam prvi i poslednji put video da se granate sudaraju u vazduhu. Zato Trnovo dobilo od boraca nadimak Tanegrad.

    Drugi dan sam sa naše linije gledao kroz vojnički durbin kako je poginuo muslimanski pevač Zaim Imamovic. Sa njim su bili i plavi šlemovi a o njima nikad ništa nisam čuo da su javljali, verovatno su nešto zataškali. Tamo gde je pala granata kad su poginuli ima neko odmaralište i verovatno su tu navraćali turisti.

    Trudim se da se prisetim svih detalja kako bih Vas razuverio Vasih misli g-Razvigore da mozda nisam učestvovao. Ja stvarno ne znam toliko heroja se javlja na forum i nemoguće a nemoguće da niko od njih nije bio na Treskavici pa Vam toliko manjkaju priče o borbama već ja stranac kome Vi baš ne verujete treba da vam to opisuje.

    Jedna stvar, pisanjem se ne može izraziti sve ono što sam ja proživeo. Pišem a stalno se prisećam novih stvari, a kada završim pisanje setiću se još mnogo toga. U jednu ruku se rado prisećam a u drugu kamo lepe srece da nikad nisam učestvovao ni u jednom ratu.

    Da se vratim na priču. Drugi dan su javili da su muslimanske snage udarile na Hum a ne kod nas kao što je najavljivano. Odmah smo se spremili i krenuli, ali posle dužeg pešačenja javljaju da se akcija vraćanja Huma odlaže za sutradan. U Trnovu smo prespavali i ujutru krenuli transporterima put Huma.

    Nismo jos ni izašli iz transportera kad su nas posuli granatama, i tu smo imali koliko se sećam dva mrtva i nekoliko ranjenih. Izašli smo iz transportera i krenuli put linije. Tu u podnožju linije su nas sačekali ostali, među kojima je bilo civilne policije koja je zgulila sa linije. Tu smo dobili dodatne informacije i krenuli put linije.

    U toku dana smo stigli ispred linije i tu se pripremili za borbu, Naša linija ljudi je postavljena u trouglu i ja sam sa komandantom interventnog voda Simićem bio na vrhu. Ja sam po običaju u ranijim okršajima voleo sam da istrčavam na šta je Simketa na to upozorio moj nekadašnji komandant, Buca. Simke mi je objasnio situaciju da za takvim stvarima nema potrebe i da je akcija od velikog značaja tako da sam ja poslušao pretpostavljenog.

    Polako se spustao mrak kad je naša artiljerija počela da dejstvuje. Dobrih pola sata otprilike su poklapali muslimanske položaje. Ja taman počeo da večeram, onako u ležećem stavu, kad su muslimani opleli i tad su mi probušili balon sa vodom tako da sam ostao žedan bar 3-4 sata.

    Kad je artiljerija završila mi smo krenuli i za tili cas vratili liniju, meni se to činilo veoma lako i brzo u odnosu na borbu 1992. godine na od Hotonje ka Kobiljoj glavi.

    Zauzeli smo naše prvobitne rovove odakle su muslimani oterali naše. Imali smo gubitak jednog borca i to Rusa a Vi verovatno znate o kome je reč pošto je bio veoma hrabar i neustrašiv, laka mu zemlja.

    Nastavio ja da jedem i našao neko italijansko jelo, i dok sam jeo ništa kad je udarilo ljuto hteo sam da umrem a vode nigde, pa su mi se svi smejali jer za njih to nimalo nije bilo ljuto, zajebancija u mraku. Morao sam vodu da pronađem jer sam bio žedan ko nikad u životu. Pretražujuci rovove koje su oni iskopali za 24 sata, nađem vodu ali i ranjenog muslimana koji je kasnije kako kažu podlegao jer je bio teško ranjen u leđa.

    I tu nije kraj smeha, kako nas troje idemo od rova do rova tražeći vodu, taj isti ranjeni musliman pruzio ruku u mraku i ja sam se odsekao. Kada sam vrisnuo svi su se poplašili i dotrčali, i tek onda me otkinuli od zezanja. Tako dok smo čekali sedeci u rovu da stigne popuna i pričali, najednom ugledamo u šumi kako šaraju baterijske lampe u mraku. Muslimani se sredili i po mraku krenuli u kontranapad. Međutim, naša artiljerija ih je poklopila tako da smo kasnije na motoroli pratili njihove vesti i čuli da su maltene svi koji su krenuli ostali mrtvi u šumi. I to nije sve, cula se eksplozija u toku noći i kasnije smena nam kaže da smo im pogodili glavni magacin municije i da su tu pretpeli velike gubitke.

    Kad je stigla smena, kazaše nam da smo sa linije oduvali poznatu sarajevsku elitu, takozvane "Laste", od kojih nije ni pera ostalo.

    U tom se kroz šumu začu ogromna buka od uzvika naših boraca. U jednom rovu je pronađen automat Hekler i Koh sa kundakom od lovačke puške, sličan onome sa kojim je kasnije upucan srpski premijer Šinđić. Kasnije je u Trnovu organizovan turnir, i niko od 50-tak boraca nije znao da ga rasklopi vec je došla jedna dama iz naših redova i za 15-tak sekundi održala lekciju našim borcima, među njima i meni.

    Nakon prespavane noći na liniji, vratili smo se u Trnovo i zatim za Semizovac odakle smo i došli. To je g. Razvigore ta priča sa Huma i uveravam da je istinita a ljudi koji su bili tamo mogu da to i potvrde.

    Ovom prilikom pozdravljav sve žive pripadnike Semizovačkog interventnog, kao i borce Vogošćanske brigade. Pozdravljam i sve Srbe, našu braću, a pokojnima nek je laka zemlja. Veliki pozdrav i g. Željku kao i Vama g. Razvigore, i do skorog pisanja.
    treskavica - 26637 - 25.02.2011 : Neba Bak Smederevo,srbija - best (1)

    Treskavica


    Reših da se javim jer u na ovoj stranici za sada ima malo priča o Treskavici. U septembru '95 sam stigao u Vogošću sa nekolicinom drugara iz Srbije i pošto im "nije trebalo ljudstvo" uputio me moj nekadašnji komandant Buca u Semizovački odred. Tamo smo prespavali noć kod pokojnog Zvonka Blaževića, inače Hrvata u našoj vojsci, a potom nekoliko dana proveli u toliko spominjanoj "Planjinoj kući".

    Uniforme smo zadužili u kasarni pored osnovne škole. Interventni vod nam je pronašao stan na prvom spratu iznad doma u koji smo se preselili. Odmah su doneti kreveti, ceo vod je ostavio svoje naoružanje u stanu pa je on ličio na malu kasarnu.

    U tom periodu nije bilo akcija pa smo išli na straže. Par puta sam bio na straži kod repetitora, ne znam gde se nalazi jer mi je sve u tom kraju bilo nepoznato. Par puta sam bio na straži i iznad neke napuštene klanice. Ništa neuobičajeno ne bi bilo da nas nisu svi upoznali po tome da smo po celu noć pucali i da je bio neki napad ne bi ni ptica prošla. Jednostavno na svaku stražu smo nosili po sanduk municije pri čemu bi se svi smejali. Ostalo slobodno vreme smo provodili u bilijar klubu u domu koji je držao izvesni Miša a konobarica bila Semka.

    U novembru dođe vreme da se krene u akciju na Treskavicu, za koju su me uveravali da je najgora ratna zona u celoj Bosni. Smestili smo se u Trnovu, koga su borci u šali zvali Tane-grad. Sutradan smo krenuli put šume na položaje. U tom periodu od dva dana je poginuo i muslimanski pevač Zaim Imamović od naše granate iz minobaca.

    Dva dana smo proveli u pripremi iza linija i ništa se nije desilo već je muslimanska vojska udarila na Hum i milicija "zgulila" sa linije, kako to vi u Bosni kažete. Krenuli smo odmah niz šumu dole, pa zatim u oklopnim vozilima do Huma. Već po izlasku iz transportera zasuli su nas granatama gde smo imali mislim dva mrtva i nekoliko ranjenih. Nastavili smo pešice prema liniji. Pred liniju smo se pripremili i čekali prvi sumrak, potom je naša artiljerija počela da dejstvuje sa svih strana dobrih 20-tak minuta a onda smo mi krenuli u napad.

    Komandir voda je bio Simke, ja sam išao odmah iza njega jer mi je naredio da ne izlećem pred rudu jer to nisu akcije poput onih u koje sam navikao da idem. Bilo je strašno. Neprijatelj na sve strane leži dok je kod nas (koliko sam ja upoznat) poginuo samo jedan borac. Bio je to neki Rus, koga sam lično video. Rekli su mi da je bio izuzetno hrabar momak, laka mu crna zemlja. Tu smo se rasporedili na našu liniju i čekali da dođe ljudstvo koje će istu popuniti.

    Te večeri naše granate su muslimanima pogodile glavno skladište municije pa su oni imali mnogo žrtava. Noć se uveliko spućtala i mi sa baterijskim lampama pretraživali liniju i ti pronašli jednog živog muslimanskog borca koji je kasnije podlegao jer je bio teško ranjen u leđa.

    Muslimani se nisu pomirili sa porazom, pa su u toku noći krenuli ponovo prema nama, i to slučajno videvši da su počele da sevaju baterije i sveće u mraku. Nije mi bilo svejedno, jer da ih nismo videli bilo bi svašta, ali smo ih primetili na vreme pa je stvar preuzela naša artiljerija. Poklopili su ih i to im je bio kraj, onda su se čuli jauci na motorolama a kasnije i vesti da ih je puno ostalo u šumi.

    U toku noći je stigla smena pa smo mi ujutro nastavili ka Trnovu a potom i ka Semizovcu. U mom interventnom vodu su bili sve prekaljeni borci, od komandanta Simketa, Šuke, Gojle, Makse, malog Mikija, Peke, Keleta i još nekih kojima se nažalost više ne sećam imena. Neka mi na ovome oproste jer mnogo je godina prošlo od tada.

    Olovkom se ne mogu opisati svi događaji, a ni naša osećanja koja smo mi preživeli prolazeći kroz sve te muke koje nam je rat doneo. A u ratu neme ničega dobrog.

    Ovom prilikom pozdravljam sve preživele saborce a pokojnima neka je laka zemlja. Veliki pozdrav za gospodina Željka.
    praznici - 26016 - 02.01.2011 : Neba Bak Smederevo,srbija - best (0)

    Srećni novogodišnji praznici


    Svim Srbima pravoslavcima srećne novogodišnje i božićne praznike, puno sreće, zdravlja, uspeha, sloge, para i molitve da će nam dobri Bog doneti šta je dobro i pokazati pravi put, takođe i Vama gos. Željko sve čestitke i da još više imate posla.
    trazim - 25727 - 08.12.2010 : Neba Bak Smederevo - best (1)

    Tražim Safeta


    Molim sve ljude dobre volje da mi se jave ako imaju bilo kakvu informaciju o osobi za koju mislim da se zvao Safet, a nadimak mu je bio Beli. Kapeten Beli je rodom je iz Bara, iz Crna Gora. Nadimak "Kapetan" je dobio u Vukovaru 1991. godine, a u jesen 1992. godine je "gostovao" u Vogošći. Posle odlaska iz Vogošće razišla se njihova ekipa i čuo sam da se nastanio u Drnišu. Pokušavao sam da stupim u kontakt sa njim ali bez uspeha. Ako bilo šta znate o njemu javite gospodinu Željku.
    raspad_juge - 25664 - 01.12.2010 : Neba Bak Smederevo,srbija - best (1)

    Niko kao Srbi!


    Slučajno sam pronašao ovaj forum, ali od tada redovno pratim dešavanje na istom. Ovaj put se javljam povodom teksta gospodina Vogošćanina Pravog. U potpunosti se slažem sa njegovim komentarom i iz njegovog pisanja vidim da je u ratu bio pravi Samarićanin.

    Zeleni imaju sreće što su Amerikanci prekinuli rat, pa su oni sve ovo što imaju dobili za stolom. Inače, da nije bilo toga oterali bi mi njih i izvan granica njihove Federacije.

    Gospodin Pravi je u puno navrata prepričavao razne situacije i iznosio činjenice koje njima ne odgovaraju, isto kao što ni srpski narod ne odgovara njihovoj populaciji. Mi smo bili Srbi, i Srbi ćemo i ostati, a oni su bili Srbi a sada su poturice. I kao što reče gospodin Pravi neka traže svoje korene pa će videti svoja familijarna stabla.

    Protiv nas je bio čitav svet, ali smo istrajali i izašli kao pobednici, a Zeleni su imali više sreće nego pameti i nikad nam neće moći pljunuti pod prozor, izuzev ako im to dozvolimo.

    Nakon svih laži i neistina koje muslimani šire o nama, kako kod nas tako i u inostranstvu, trebalo bi da najzad shvate shvate da su niža rasa u odnosu na Srbe i bilo bi im pametnije da se klone nas.

    I na kraju bih želeo da pohvalim "Dnevnik ratnog hirurga" od dr. Lazića. Stvarno je originalno i veoma tužno... Ljudi poput doktora Lazića ne bi trebalo nikada da se zaborave.

    Pozdrav svim Srbima na ovom svetu, najači smo...
    vogosca - 25474 - 08.11.2010 : Neba Bak Smederevo,srbija - best (0)

    Dešavanja u Vogošći iz perspektive jednog dobrovoljca


    Pozdrav braći pravoslavcima. U mom prošlom javljanju došao sam do zastavnika iz Vojne policije koji je bio glavni u Vogošći za mutne radnje. Nas dobrovoljce je oterao pričom da nismo potrebni, a ljudi sa Hotonje znaju koliko smo im trebali u trenutku kada smo im stigli u pomoć, otprilike u oktobru 1992. godine. Oni koji poznaju situaciju iz tog vremena znaju o čemu pišem.

    Posebno mi je ostalo lepo u sjećanju da smo svako jutro svraćali kod baba Vuke na kafu u lokalu ispod stanice milicije. Tu se kafenisalo do popodneva, u zavisnosti koliko smo imali slobodnog vremena, što zbog straže što zbog intervencija kojih je bilo u izobilju. Spavali smo u hotelu, i to je bilo jedino što je bilo dobro jer hrana je bila ne daj Boze. Vogošća je u to vreme bila prazna u odnosu na druga mesta. Pušili smo "Laru", jer drugih cigara nije bilo. Tek ponekad bi naišli na "Partner", i on nam je bio kao "Marlboro".

    Jednom prilikom su me stariji borci odveli u Kiseljak gde sam se odsekao kad sam video "ujke" koje su nam poželele dobrodošlicu rakijom. Kod njih je bilo svega i svačega: hrane, alkohola, cigareta... Cvetala je trgovina golfovima. Iz jednog mesta u drugo i tako u krug, svaki golf je vredeo 5000 DM. Između ostalog i to je bio vid trgovine i to veoma unosan, a svi su bili kradeni.

    Na pijaci u Vogošći dobro je išla trgovina devizama. Kada ljudi nisu imali šta da jedu, prodavali su sve što se moglo prodati. Tako sam i ja na pijaci kupio nekoliko pištolja od ljudi kojima je trebao novac za hranu. Bilo je teško ljudima, ali i nama pa smo u hotel donosili hranu za nas i osoblje a i za izbeglice kojih je bilo dosta.

    Upravnik hotela je bio jedan fin čovek i pomagali smo im a i on je nama izlazio u susret za mnoge stvari. Tako je jednom prilikom tipovan magacin ispod hotela pa je "pukao" i u njemu je pronađeno dosta hrane koje je neko sakrio i to se posle preselilo u hotel.

    Po mom zaključku, grad je bio leglo trgovine i svakojakih ljudi, što iz grada što sa strane. Tako mi je jednom prilikom jedan stariji čovek ispričao užasnu priču o ljudima koji su mu ubili sina i pobegli za Beograd. Stari je nudio ogromne pare da se nađu tipovi koji su opet zbog "trgovine" likvidirali dedinog sina. Taj stari je ziveo u zgradi iznad video kluba.

    U Vogošći je bilo mnogo korumpiranih ljudi pa su neki od njih pravili planove sa nama dobrovoljcima. Nas je bilo dosta iz SD-a, pa je zbog toga došlo do podele među nama jer dosta nas nije pristalo na takve prljave poslove. A trebalo je da odemo, zauzmemo i očistimo neku fabriku u Rajlovcu gde su se nalazile neke mašine koje su trebale da budu oterane u Beograd gde bi bile prodate za više od od 20 miliona maraka. Nama bi pripao veliki deo. Mi smo se razdvojili i polovina mojih zemljaka je otišla "trbuhom za kruhom" pa je jedan moj zemljak i poginuo a jedan ostao trajni invalid jer su otisli da rade za "biznismene" iz Vogošće.

    Mnoge stvari nisu štimale, a i politika je umešala svoje prste a ljudi koji su bili direktni akteri ovih događaja složiće se sa mnom.

    Veliki pozdrav za mog prjatelja, komandira Bucu.
    vogosca - 25285 - 22.10.2010 : Neba Bak Smederevo,Srbija - best (0)

    Uspomene iz Vogošće


    Evo, javljam se ponovo, mada još uvek nisam sabrao utiske nakon moga prvog javljanja. Bilo je to davno, i ja sam zakopao u dubini duše sva zbivanja iz tih ratnih vremena, ali nisam ostao ravnodušan i sećanja su pohrlila kao luda...

    U Vogošću sam došao sa ekipom iz Sd-a i pristizali su sa svih strana i bio sam zatečen sa svim zbivanjima u tako malom gradiću gde je sve vrvilo od vojske i naroda. Datume ne pamtim, tek poneki mi navire kroz maglu.

    Vogošćanska legenda, Bora Radić je poginuo od srpske ruke. Ovo vam pričam na osnovu kazivanja momka koji je bio u Zehrinom obezbeđenju i koji je bio uplašen za svoj život i za život svoje porodice. Naime, Zehra je imala mnogo mlađeg ljubavnika od Bore, a imala je i mnogo para i zlata pa je samim time Boro postao suvišan u njenom životu te je i usledila sačekuša pa se kasnije objavilo da su ga zeleni ubili. Kasnije je pokušavala i Igora da likvidira, a da li je uspela ne znam.

    Taj isti momak je jednom prilikom tipovao Zehru kad je odvozila silne pare i zlato na neko mesto samo njoj znano. Momak je za tipovanje tražio parče kolača na šta su je njih nekoliko sačekalo i paljbom iz snajpera pokušali da je likvidiraju, ali nisu uspeli jer je ona vozila blindirani Audi 80, zelenkaste boje. Taj događaj se desio mislim u oktobru 1992, a nakon toga je taj momak dobio prekomandu u Ilijaš kako smo kasnije dobili informaciju, tako da je po toj prici Bora ubijen od bratske ruke za šaku para jer ne verujem da se njegov ubica ovajdio jer je Zehra bila teška po tom pitanju.

    Što se šverca tiče, potpuno sam siguran jer sam i sam jednom prilikom prisustvovao tovarenju granata i po priči zaduženih da se odveze na liniju tamo negde. Drugom prilikom su granate odnete isred Saobraćajnog fakulteta dan pre razmene, a kojom je rukovodio moj pobratim koji je u to vreme bio policijski službenik.

    Negde u toku 1995. godine u Trnovu je uhvaćen jedan zeleni po imenu Jasmin, koji je detaljno opisao sve puteve šverca.

    Na Hotonji je 1992. godine bila akcija u kojoj je bilo dosta mrtvih i ranjenih. Tog kobnog dana je bila jaka borba, poginuo je moj drug Paja, Ljuba četnik i ako se ne varam momak po imenu Savan.

    Savan je bio strašan momak! Bio je levoruk i da toga dana ne beše njega ko zna šta bi se sve desilo. Svojom sigurnom rukom je smaknuo jedan bunker zbog koga se nije moglo dalje i tek nakon njegovog preciznog projektila, čini mi se iz RB-a probijene su linije zelenih i sledili su upadi u tranšee.

    Na Žuči je bilo za Bogu plakati! I ja sam se odsekao kao i mnogi jer nikome nije bilo svejedno, pogotovo kada je probijena naša linija i kada su nas zeleni pritisli, ali ubrzo pristigli u pomoć momci iz Ilijaša i nešto boraca iz Vogošće. Tu mi umalo ne poginu još jedan drug iz Sd-a, jer je pokrivao devojku, i nažalost ne oženi Vogošćanku. Žuc je priča za sebe, mnogo je ljudi poginulo.

    U Vogošći smo dobijali puno para, silne akontacije, plate unapred, bonusi, pa zbog toga mislim da je Vogošća bila veoma bogata kad su nam nudili toliko para, tj. Milan Babić. Čovek koji nam je delio pare i šakom i kapom, naime za tenk koji je ostao na Žuci a koga su zeleni odvukli dobijali po 1500 dm, kao i za razne akcije. Milan Babić je bio fin čovek, mislim da je bio predsednik opštine, bio je na sahrani mog druga Paje u SD-a.

    O Žuči se ne treba baš toliko prisećati jer je bila mučna, čini mi se za sve koji su bili gore.

    U Vogošći je bilo puno razno-raznih malverzacija i to mi se nije sviđalo jer je maltene svako vukao na svoju stranu kao na primer ja mislim zastavnik vojne policije u to vreme, u oktobru, kad smo rasporedjeni na Hotonju da čuvamo straže gde su ljudi bili na stražama po 12 sati jer nisu imali dovoljno ljudi. Taj isti tip nas je posle nekoliko dana oterao sa izjavom da nismo više potrebni i da možemo da se vratimo za Srbiju. Jedan od razloga je naveo i neozbiljnost jer sam ja sa malim Cakom sa Hotonje tromblonom prekinuo dalekovod. On je bio glavni za šverc.

    Ovom prilikom pozdravljam Pravog, verovatno se znamo a pričaćemo.
    zaboravljeni - 25275 - 19.10.2010 : Neba Bak Smederevo,Srbija - best (0)

    Zaboravljeni


    Dragi prijatelju i ja sam jedan od mnogobrojnih učesnika prošlog rata, Vogošća u više navrata, dobrovoljac kao i mnogi. Upoznat sam sa mnogim stvarima i dogadjajima u Vogošći i Semizovcu, počevši od Bore Radica preko Žuci, Hotonje, Orlića.

    Zaboravljaju se mnoge stvari i veličaju ljudi i događaji, a istinu za mnoge stvari znaju samo ljudi poput mene. I mi iz okoline Beograda smo imamo zasluge, isto kao i Apatinci i Somborci. Ovom prilikom pozdravljam komandanta Bucu iz Viteza, Igora Borinog, Rogu, malog Caku sa Hotonje, Miru, Dragana Josipovića, legendu od starešine i mnoge druge na koje sam naišao u pričama.

    Drugim javljanjem bih mogao mnoge stvari i razrešiti. Pre dva dana sam naišao na ovaj sajt i još sam pod utiscima, nagrnula su sećanja tako da mi treba malo vremena da saberem. Pozdrav i tebi Željko za ovakav vid uspomena. Do sledećeg javljanja.




    Idi na stranu - |listaj dalje|