fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

prepiska - 100661 - 01.06.2017 : Neba Bak Srbija - best (0)

Za Neba Bak


Neba,

u vezi onog tvog pitanja, pošalji mi privatnu poruku na isti način kao i ovo danas sto si uradio. Napisi mi tvoj broj telefona. Da li koristiš Viber ili samo Skype?
rsk - 100635 - 26.05.2017 : Neba Bak Srbija - best (2)

Moja borba za Vukovar


Nekima na ovom forumu baš smeta nečija borba i prošlost. Za informaciju, pošto vidim da pojedinci ništa ne znaju, pa čak i ne pročitaju moje tekstove do kraja, a potom nostavljaju replike na moje tekstove, mogu reći da svaki događaj mogu da potkrepim nekom pričom.

Kao što sam i naveo u mom prethodnom postu, ko zna okolinu i teritoriju, zna gde su se nalazili minobacači od moje kuće levo, tj. iza komande TO Vukovar, i tu je bilo kukuruzno polje.

Mnogo se polemike podigne oko nekog nevažnog faktora, bolje da pisci pišu o borbama, o ratu, a ne o vođenju tuđe politike, a ima mnogo učesnika koji pišu svašta, samo ne o borbama. Ja nisam neki pisac, kao što ovde ima učesnika koji, kao da su ne znam ni ja koje škole završili i kojima skidam kapu, ali se ipak trudim koliko mogu, da opišem i prenesem svoje doživljaje kroz sećnja, a ima ih mnogo, koja naviru u datim trenucima da od ushićenja i samog prisećanja i zaboravim. Jeste da mi teško ide, ali šta ću, dosta imam za opisati, i kad se ukaže prilika uskočim na forum i opišem događaje koliko mi dozvoljavaju prilike.

Hotel "Dunav" je oslobođen u potpunosti, kao što sam opisao, 16. novembra, prvi je zastavu na isti okačio kapetan Beli, tj. Fetahović Redžep, a ne Safet kao što sam prošli put napisao. Momak je muslimanske veroispovesti, rodom iz Bara, prekršten i učestvovao u borbama rame uz rame sa nama Srbima, a kasnije i na Vogošćanskom ratištu pod mojom komandom.

Groblje isto, kao što sam opisao, prošli smo ga, tu je recimo pokojni Crvenko, snajperom vređao ustaše, jer je na groblju bila česma ili bunar, ne sećam se tačno, gde su se snabdevali vodom, jer kako smo bili obavešteni nisu u tom periodu imali gde da uzimaju vodu. Jednom prilikom sam sa pokojnim Crvenkom i Kujom i sam učestvovao na sačekuši, ali su već tad ustaše postavili duž njihove putanje kretanja do vode, neke limove, podizali zidove noću i još mnogo toga, samo da se zaštite od Crvenkovog snajpera. Tog dana je Crvenko baš bio raspoložen, reče:
  • "Sacekajte čas, odmah se vraćam.
    Prišunjao se on lepo njima što je bliže mogao, Kuja ga je pokrivao njegovim snajperom, dok sam ja gledao svojim očima šta se dešava. Crvewnko je opalio zoljom po njima na mestu gde je čžesma-bunar, gde je u tom trenutku bio nekakav kamion kojim su došli po vodu, i baš ih je bilo poprilično. Posle zolje tu je ostala čistina, kamionče je odletelo u stranu, ršum je napravio. Crvenko se vratio, uzeo snajper, ali nažalost u tom periodu koje smo proveli nigde nikog da se pojavi, znali su za jadac.

    Inače, pokojni Crvenko i Kuja su bili bokseri niškog "Radnicčog", pod rukovodstvom vojvode Vakića. Oni su svoje žene doveli na ratište, koje su rame uz rame išle sa nama, a za to postoje snimci na Youtube, i mogu vam reći da su bile istinski heroji, kao i njihovi pokojni muževi. Laka im crna zemlja, strašni junaci su bili, kao i mnogo naših četnika koji su položili svoje živote za Srbstvo.

    Evo prenosim tekst koji je objavljen pre tacno 5 casova:PAŽNJA!OVOG TRENUTKA DOBIJAM OBAVEŠTENJE IZ PRIŠTINE, OD ADMINISTRATIVNOG RADNIKA HOTELA GRAND, INAČE DRŽAVLJANA SAUDIJSKE ARABIJE, KOJI JE U NIŠU ZAVRŠIO MEDICINSKI FAKULTET, MOJ PRIJATELJ, KOJI KAŽE:KAMENICA NA GOČU, GDE JE CENTAR ŽANDARMERIJE, VRŠI SE SONDAŽA TERENA, PRISUTNO OKO 20 VOZILA UGLAVNOM PINCGAUERA I MERCEDESA(TERENACA). OKO 100 AMERIČKIH VOJNIKA, U NAŠIM UNIFORMAMA I TABLICAMA NA VOZILA! OČEKUJE SE NAPAD MUDZAHEDINA IZ OKOLINE NOVOG PAZARA. Ne daj Boze da se zarati, ali, nesto se sprema, sto se kaze ko rat voleo, dabogba mu u kuci bio. Opet kazem, ali na muci se poznaju junaci, i dragi moji, videcemo ko je u pravu, a cvrsto stojim iza svojih reci, kako u dosadasnjem pisanju, tako i sad, mnogi sa ovog foruma, rata nisu videli, VEC SAMO U SVOJIM GLAVAMA, a i ne daj Boze, opet kazem, prvi ce da uhvate maglu. Ko razume , shvatice. Pozdrav draga moja braco Srbi, ali kad kazem Srbi, to i mislim, jer ima i takvih, koji se ovde predstavljaju kao n
  • rsk - 100539 - 19.05.2017 : Neba Bak Srbija - best (0)

    Vukovar


    Malo da pojasnim o mom ratnom učestvovanju. Kao prvo, da se zahvalim Vogošćaninu Pravom na lepim rečima. On je živi svedok mog učestvovanja, moje jedinice na Vogošćanskom ratištu, mada je ovde priča o Vukovaru. Ja stojim iza svojih pisanja kao i uvek, i osim istine mene ništa nije zanimalo.


    Šljivavčanin je za mene bio general, to mi je prva reč bila, tako sam ga i oslovio, bio je tata za JNA, nije me jednostavno interesovalo ko je i šta je, pogotovo što nas je gurnuo u vatru, u minirano, sve je to bila njegova komanda, tako da je mogao da bude ne zna ko. Ja nisam imao potrebe da pamtim imena ničega, jer je naš posao je bio danas na jednom a već sutra na drugom mestu. Naredba pretpostavljenih se uvek izvršavala, tako da gde god je bila borba, ispomoć, straža, čišćenje lopatom, pravljenje bunkera i slično, uvek sam išao bez pogovora.

    Uz pomoć vojvode Baneta došao sam do nekih podataka, koje iste imaju glavniji ljudi. 30 oktobra 1991. godine smo iz Ohridske ulice, br 1, Vračar, sedište SRS, koja nažalost "nekih neistomišljenika", i dan-danas postoji. Krenuli smo u popodnevnim satima u kasarnu 4. juli u Beogradu. Tu smo zadužili opremu, a oružje ispred Vukovara gde smo se smetili prvu noć, a ujutru došli na odredište. Ne znam ko je napisao da Mitnica nije bila naša, meni se to urezalo u glavu zato sam i pisao o njoj. U ulici gde smo se raštrkali i svako od ljudstva sebi pronasao kuću za spavanje, ja sam se smestio u kući na raskrsnici, gde je komanda bila udaljena nekih 200-tinak metara. U tom delu su mahom bile montažne kuće, još ima i anegdota o borcu iz Leskovca, Borku, koji se zaljubio u jednu meštanku, babu od 70 godina i verovatno je ostao sa njom da živi.

    Da opišem moju okolinu. Izlaskom iz kuće, u kojoj sam spavao ja i moji saborci, u blizini, gledajući iskosa sa desne strane nam je bila fabrika Vuteks, nit me zanima ni deo grada niti bilo šta, jednostavno događaji se pamte. Kao što sam i opisao, sa moje leve strane u blizini, a lično sam obilazio to mesto, bila je jedinica minobacačlija, a iza njih poprečno sa ulicom koja je vodila ko zna gde, je bilo kukuruza, i na tom delu su delovali ustaški snajperisti. Svaki odlazak na liniju je prvobitno bio skup ispred komande, sa moje leve strane, u tom periodu je bio i vojvoda Šešelj u poseti, i posetio je lično nas, u pomenutoj komandi je prespavao noć, i lično sam bio te noći na straži ispred komande, odakle je neko ćapio balon rakije iz garaže komande, oko čega se digla velika halabuka. Morao sam to da napišem, jer ima što reče Razvigor materijala za dve knjige, a ne za jednu.

    Ja lično, nisam omalovažavao nikoga na forumu, pa ni JNA kao što to pominju ovde, jednostavno, davali su punu i veoma tačnu i preciznu podršku, minobacačima, i tenkovskim granatama. Vojska JNA je u tom periodu, dok sam ja bio u Vukovaru, uvek bila iza nas, a kako su ginuli i to se zna, od minibacača, snajpera, i naravno od alkohola. Pa i meni je dosta prijatelja iz grada izgubilo živote zbog ludosti i pijanki, to je opšte poznato, a sad kome se ne sviđa, šta da mu radim.

    Uglavnom, ja nisam ratovao rame uz rame sa našom vojskom, JNA, već isključivo sa dobrovoljcima SRS, na čelu sa našim istaknutim, mogu reći herojem Srbstva, vojvodom Vakićem. Što se tiče samog dejstvovanja i ratovanja, bilo je bez osporavanja dosta gubitaka, smene na zauzetim pozicijama, ma bilo je svega i svačega, ne ponovilo se, jednom rečju - strahota.

    Ovo je moje neko malo objašnjenje i dopuna, ko ima nešto protiv toga neka me zaobiđe, ili neka se informiše kod naših učesnika-veterana, a hvala Bogu ima nas dosta...
    rsk - 100437 - 15.05.2017 : Neba Bak Srbija - best (2)

    Vukovar


    Mitnica, naše odredište odakle idemo u bitku. Desilo mi se dva puta, kao što verujem da se svakom može da se desi, konačno strah, nije, nesto tu oko toga. Nisam išao jednog jutra, jednostavno mi se nije dalo, nisam smeo, nisam bio dovoljno hrabar tog jutra, šta li ga znam šta me je obuzelo.

    Nekoliko sati nakon toga nam je javljeno da imamo gubitke. Među njima je bio i moj dobar prijatelj, Žika, srećom samo ranjen u nogu i poslat za Beograd. Naš glavno-komandujući za sve dobrovoljce, vojvoda Bane Vakić, dolazi sa naredbom o pregrupisavanju, opremanju i polasku da pojačamo liniju.

    Naravno, dobio sam elana, još kada sam čuo da mi je prijatelj ranjen, veoma brzo sam se spremio. Pošto sam uvek kod sebe imao oko desetak okvira, već spremnih, što duplih, što običnih, uvek opasan bombama, i naravno zolju okačenu o rame. Za nepunih pola sata smo svi bili spremni za pokret. Lagano smo se pridružili našima, i preko groblja, koje je uzvišeno, raštrkali se i kao tajfuni projurili, uz sporadičnu pucnjavu. Spuštali smo se lagano ka unutrašnjosti grada. Granatiranje kao dobar dan. Naši su odrađivali vraški dobar posao, ali ni ustaše nisu zaostajale, ruku na srce, naši su dosta ginuli od njihovih granata, više nego od metaka, kao i od nagaznih mina, a to im je bila specijalnost.

    Ekipa je bila da se smrzneš, čiča Đole, Zenga, Djetić, Topola, Legija, Goksi, pokojni Kuja kao i Crvenko koji nas je pokrivao snajperom. Mnogo muka su nam zadavali njihovi snajperi, bilo je dosta, tadašnjih Čehoslovaka i Poljaka, ali smo mi to prolazili munjevito tako da smo se približavali sve bliže centru. Lagana nizbrdica, čiča Đole pretrčava, ne sećam se ko je je bio drugi, ja treći, kad iz kanalizacije, ujka potprasi i meni dva metka kroz butinu. U prvi mah nisam ni osetio.

    To je bilo to, što mi se tog jutra nije išlo, predosetio sam i posle ljudi kažu ovo, ono. Nećega tu ima. Malo sam se i uplašio. Dok sam pretrčavao prema spomeniku, evo i slike gde se to odigravalo, video sam mu lice, izduženo, sa sitnim brčićima, a malo poduža. Kosica mu viri ispod šlema. Da ga sad vidim prepoznao bih ga. Toliko su bili snabdeveni podzemnim putevima, kao vijetnamci. Dotrčavam do jaruge, jer se kod spomenika račva put, obliva me znoj i krv, sreća rane su bile prostrelne.

    Čiča se zajebava, uzeo prutić da me šiba, nisam ga poslušao da ostanem na sigurnom već sam krenuo za njim. Inače, čiča Đole je poznat po tome, što za svo vreme ratovanja nikada nije bio ranjen, a meci su mu prolazili kroz rukave, nogavice, udarali su ga u šlem više puta. Taličan je bio da se metak prosto odbijao od njega. Ja sam ubrzo otišao na previjanje, i tako se završio taj dan, u kome smo dosta prevalili. Kad kažem dosta, mislim u smislu po kvartovima, celo groblje i još par ulica. Granatiranje je trajalo tokom celog dana, tukli su i sa jedne i sa druge strane...

    Dva do tri dana sam bio van stroja, mada sam mogao, ali mi nisu dozvoljavali Čiča i ostali da idem da izvršavamo aktivnosti na frontu. Inače, naša jedinica se zvala- LEVA SUPODESNICA, ni dan danas ne znam, niti je iko od nas bio u stanju da mi objasni šta je to ime značilo.

    Nakon odmora se desila nezgoda na groblju, koju sam već ranije opisao. Inače moj komandir Crni, moram da napomenem, morao je iz Vukovara da ode jer se i tu desio incident. Nime, neko je imao neki pik na Crnog, jer je po mnogima trebao izvojevati od Šešelja zvanje vojvode za svoje zasluge, pa su povodom toga planirali da ga sklone. Otišao je kod svog dobrog prijatelja u dalje borbe, kod vojvode Brneta.

    Svaki dan smo imali aktivnosti. Nije bilo predaha, u toku dana se dešavalo da idemo i po tri puta na intervencije, popunjavanja prilikom kontra-napada ustaša. Nije da nisu bili dobri borci, ne mogu da ih omalovažavam, ali, dosta njih je bilo na drogama, pa stoga moram da opišem jedan događaj. Desilo se po nas iznenađenje, i to veliko. Prilikom vraćanja sa linije, inače sve se to radilo pešaka, nista kamioni, auta, iza naših leđa najednom pucnjava. Tom prilikom dvojca naših boraca su bili ranjeni. Nadrogirane ustaše, na motoru Jamaha, sa uperenom 84-kom kojom je pucao po nama, iza njega, legendarni Fiat 750-Fića, unutra njih petoro, i rafalima po nama. Napravili su nam faktor iznenađenja. Mi onako umorni, zaleganje, kud koji mili moji, uskakanje u dvorišta i odmah uzvraćanje istom merom. Od njih šestoro, troje je preživelo, na što su kasnije konstatovali da su bili drogirani. Niko ne zna odakle su došli, niti gde su prošli.

    Isto tako su nas u par navrata iscimali snajperisti sa fabrike Vuteks. I to sve u vreme ručka. Bila je opšta panika, i vojvoda Bane je dao naređenje da se uđe u krug fabrike i dok se ne pohvataju nema izlaska. Međutim, od toga nije bilo ništa, ni žive duše nismo našli, jer su svuda imali podzemne prolaze, čak smo izlazili na priručnike iz 72. godine na temu kako se sačuvati od rata. To dokazuje da su se oni spremali mnogo pre toga.

    Iz rata pamtim i jedan jeziv prizor, za mene strešan. Kako smo tako svakodnevno išli na čišćenje terena, pozivali smo civile da izađu iz podruma, a neretko se dešavalo da se i ustaše presvlačile u građanska odela i krili sa ženama i matorcima. Tako su pomogli jednoj staroj bakici da izađe iz podruma, i bakica ko bakica, niko nije obraćao pažnju na nju, ona je uzvikivala: "Mi nismo niš krivi", i odakle izvadi kratež, i opali po najmlađima. Jedan mali meštanin, Rajko, je izdahnuo na licu mesta, a imao je samo 16 godina, dok je momak iz Svilajnca teže ranjen u predelu grudi. I to je bio jos jedan faktor iznenađenja od strane ustaša.

    Nedugo posle toga se desio i napad u pravcu hotela Dunav. Vodila se bitka, sigurno nedelju dana. To je bilo danonoćno gruvanje, obostrano. To je bilo već pred sami kraj. U međuvremenu su oni dobili dosta naoružanja od zapadnih saveznika.

    Treba još napomenuti da su njihovi snajperi bili vrhunski, i oni su nam zadavali mnogo muke. Puno naših je poginulo, jer nikoga od nas nisu obučili da oni namerno ranjavaju da bi potom ubijali svakoga ko priđe da pomogne. Kod hotela smo imali dosta gubitaka, dosta ranjenih, i neznatan broj mrtvih. Na svakom su prozoru, čini mi se imali po jednog snajperistu, pa je to bilo pravo puškaranje. Ali i to smo uz pomoć naše artiljerije prevazišli, i osvojili hotel, sobu po sobu, sprat po sprat. Naš borac, inače musliman i moj dobar prijatelj, Fetahović Safet, je prvi izašao na vrh hotela i okačio srpsku zastavu, iako hotel još uvek nije bio u potpunosti osvojen. U to vreme je još uvek pretila opsanost i da ga okruže ustaše, međutim, brzo smo napredovali i uspeli da se popnemo i mi do vrha i da mu se pridružimo pored naše zastave.

    Safeta sam kasnije odveo u Vogošću, gde se rame uz rame borio sa nama Srbima.
    prepiska - 100435 - 15.05.2017 : Neba Bak Srbija - best (4)

    Vukovar: Za Nomada


    Nomad, moram ti reći, s pravom i nosiš taj nadimak, a ti znaš i zašto. Jedna stvar, ti si Miloševićev čovek pa ti je mnogo upalo u oko Vojino vojevanje i najjača vojska na ratištima. Ne volim da polemišem niti da se prepucavam ovde, ovo je predviđeno za druge svrhe, ali reći ću ti samo jedno: GDE SAM JA GURAO GLAVU TI NE BI NOGU, a očigledno rata nisi video, i ti si jedan od mnogobrojnih miševa, jer koliko pratim forum ti glumiš nekakvo piskaralo poput nekog nabeđenog novinarčića. To ovde ne pije vodu. O meni ne moram da da pričam ništa, tu su drugi, živi svedoci koji mogu i opisati moje poduhvate i za tebe da nazovem herojstva, i jednostavno neću da se spuštam na tvoj nivo, ti si "nečim nezadovoljan" pa zato imaš neke glupave replike. Jednostavno da jednostavnije ne može biti ti si neki, neki, neki, ne znam kako da te nazovem, neću da vređam, nisam takav, ali sam za tebe VOJIN JUNAK, zato se sakrij u tvoju mišju rupu i nastavi piskaranje KOJE BIH TI JA OVDE ZABRANIO, glumi novinarčića, mene zaobiđi...
    rsk - 100397 - 11.05.2017 : Neba Bak Srbija - best (4)

    Borbe za Vukovar


    Pozdrav draga moja braćo. Evo da se javim na molbu Razvigora i da napišem i ja koju reč o Vukovaru jer sam direktni učesnik od početka borbi pa sve do samog oslobođenja istog.

    Ne znam tačno kog smo datuma krenuli iz Beograda, imam to u spisima, ali ne kod sebe. Ispred Radikalne stranke na Vračaru, bilo je postrojavanje. Krenuli smo u neku od beogradskih kasarni, ne znam tačno koja, po opremu. Autobusima smo krenuli u popodnevnim časovima. Po stizanju na odredište, negde kod Šida, smo odseli u nekoj šumi, u nekom malom hotelu, da prenoćimo. Postavljene su straže i svako je od nas po grupama odradio po svojih dva sata u toku noći.

    Sutradan smo se uputili ka Vukovaru. Svratili smo u neku našu crkvu, da li u Negoslavcima ili Adaševcima, nisam siguran. Uglavnom, po stizanju u Vukovar odmah smo pristupili za zaduživanje naoružanja. Smestili smo se na Mitnici. Moja ekipa je brojala četiri borca, a bili smo u sklopu sa Nišlijama sa Vojvodom Banetom kao glavnokomandujućim, a pod sveobuhvatnom komandom komandanta TO Gorana Kamenog. Dosta muka su nam zadavali snajperisti, koji su po okolnim kukuruznim poljima koristeći merdevine gađali po našima na svim delovima teritorija.

    Momci iz TO su sa brovingom, koji je bio postavljen na Tamov kamion i sa jos jednim tenkom od sutradan krenuli pored kukuruznih polja i sa silovitom pucnjavom po nekoliko puta dnevno kidali kukuruz do zemlje i pri tom nisu mogle ni ptice da prođu. Posle nekoliko dana snajperisti se više nisu usuđivali da nam se približe. Čišćenje kao i svako drugo, ulaženje kroz zidove ograda, kuća, oni beže ostavljajući za sobom i mrtve i ranjene i tako sve do reke Vuke. E, već iskreno tu počinju problemi. Tu smo imali male probleme kao i oko vodo-tornja. Imali smo i mi gubitke ali je sve to neznatno u odnosu na njih. Kod reke su nastali problemi jer su se oni po zgradama nabili, snajperisti u velikom broju, a zna se da su sportski snajperisti Vukovara bili višestruki prvaci Balkana, tako da su nas gađali sa velikim uspehom. Sve u svemu, oko 15. novembra se krenulo silovito, iz svih pravaca, i sa velikim uspehom smo brzo gazili ka njima. Nisu imali rešenja za nas. Kao što reče Razvigor, vojska je bila u pozadini, dok su glavne jurišne borbe vodili dobrovoljci. Čak smo bili jednu noć ostavljeni pored nekog, čini mi se da su ga zvali, Bugarsko groblje, Ostavili su nas vodiči koje je poslala vojska, a mogu slobodno reći da je glavni krivac što su nas ostavili u miniranom okruženju sam general Šljivavčanin. Tu noć smo poslati da popunimo prazninu koja je osvojena tog dana, sigurno više od pet stotine metara u njihovoj dubini. Zahvaljujući mom komandiru Crnom, smo se svi do jednog, a bilo nas je oko 50-tak, izvukli iz minirane teritorije.

    Bilo je među njima plaćenika, koje su naši hvatali, i koji su nakon ispitivanja otkrivali svakakve tajne i ubrzo bi bili otkrivani i ostali koji su se posakrivali.

    Vukovar je stvarno jedna teška priča, neponovljiva, i ne daj Bože više ratovanja. Ali, zlu ne trebalo, za Srbiju i Srbstvo uvek smo tu...
    prepiska - 99663 - 01.03.2017 : Neba Bak Srbija - best (0)

    Poginuli dobrovoljci


    Mz Mooz, što da ne! Javi se Željku i ostavi mail pa možemo prodiskutovati šta se može rešiti oko poginulih. Pozdrav svim forumašima, a ovaj put poseban pozdrav ide za malog Mikija.
    prepiska - 99607 - 24.02.2017 : Neba Bak Srbija - best (0)

    Poginuli


    Gos-Miz Mooz,
    drago mi je da se neko toga setio. Poginuli su moji drugari i sugrađani. Hvala Vam što ste se javili sa pitanjem u vezi poginulih. Kod nas u gradu nema nikakvog spomenika niti bilo kog drugog obeležja, možda za neke druge borce, ali što se tiče dobrovoljaca toga nema. Mi smo uvek bili na crnoj listi i o nama niko nikada nije ništa pitao niti bilo šta drugo.

    Što se tiče poginulih, tu ste u pravu. Jedan borac je poginuo na Hotonju prema Kobiljoj glavi, PANTIĆ DEJAN, a drugi na Otesu, MIĆA AUSTRIJANAC. To se desilo 1992. godine.

    Objektivno gledajući, ja se trudim na ovom našem forumu, a i uopšte, u ime svih Smederevaca održim sećanje na naše poginule. Ja, kao i ostali borci pamtimo naše borce u svojim srcima a za neki vid sećanja u obliku spomenika, možda to neko i potegne pa se to i ostvari.

    U svakom slučaju hvala Vam na brižnom tekstu. Veliki pozdrav za Vas kao i za sve naše forumaše, a posebno našem komandiru Buci.
    prepiska - 99593 - 22.02.2017 : Neba Bak Srbija - best (4)

    Neprocenjivo


    Nema dana da ne uđem na naš forum, da vidim novosti i dešavanja. Današnji dan je poseban, i neprocenjive je vrednosti, jer kad udjem i kad kliknem, otvori se forum, u pregradi poginuli - NEMA POGINULIH na današnji dan. Da je bilo sreće pa da je svaki dan prazno mesto za poginule, ali, rat je i tako je moralo biti. Morao sam podeliti sa vama ovo moje zapažanje i moju sreću što je to tako. Bilo, ne ponovilo se...
    rat_sarajevo - 97105 - 12.09.2016 : Neba Bak Srbija - best (4)

    RE: Leteći snajperista


    Eto, čime se ti "Ragibpajser" hvališ, pravi si pajser. Čega se pametan stidi, budala se ponosi. Mogu slobodno reći da ti nisi bio nikakav borac, već si zločinac i ubica, i treba tebe u Hag, kako imaš obraza opisivati takav bezobrazluk.

    Takvima poput tebe nije mesto na našem forumu, i slobodno mogu reći gos. Željku da vam treba zabraniti pisanje, jer niste ljudi, i eto spunim pravom ti mogu reći da si pravi balija, turčin, i odskačeš od tvojih sunarodnika, koji su pravi borci, ti nisi nikakav borac! Pa ja dosad nisam ovde na forumu pročitao ovako nešto o ovakvom gnusnom zločinu, pa ko zna šta si ti ljudima, srbskim borcima radio kad si tako postupio sa nedužnom ženom, ne mogu da verujem, dok se ljudi ovde dogovaraju kako pomoći, pronaći posmrtne ostatke boraca sa obe strane, trudimo se pomoći unesrećenima a ti nas bombarduješ sa pričom o gnusnom ubistvu.

    BOG ce ti suditi, nesrećo jedna.

    Eto dragi moji forumasi, nisam mogao ostati ravnodusan na ovakvu priču, pročitajte i Vi pa presudite sami. Veliki pozdrav.
    akcije - 96995 - 20.08.2016 : Neba Bak Srbija - best (3)

    Komandir Buca


    Prolazi vreme, traljavo, iz dana u dan sve lošije od lošeg. Kako obavim razgovor, stalno loše vesti. Svašta mi se vrti po glavi. Naš brat i komandir Buca je već više od pola godine u bolnici, opet bije bitku, a mi mu držimo palčeve da po ko zna koji put izađe kao pobednik. Opet doktori, kao i mnogo puta nisu bili u pravu, da će se stanje popraviti i da će sve biti u redu. Buca je i ovaj put uzdignute glave kao i kad je jurišao na neprijatelja, junački izdržao rezanje i druge noge. I ne samo to, doktori su opet pogrešili sa konstatacijom da će sve biti u redu, komandir Buca je ponovo vraćen u bolnicu i za vrlo kratko vreme doživeo da mu po drugi put skrate nogu, drugu. Sve je nas komandir izdržao, ko ga poznaje zna kakav je, a znate i o kakvim operacionim zahvatima je podvrgnut, a znate i kakav je heroj bio, bio i ostao.

    Svi smo uz njega! Molimo našeg dragog Boga da sve bude kako treba i da ga jednom zauvek zaobiđu više problemi. Eto dragi moji forumaši, nisam mogao da izdržim a da ne podelim sa Vama bol koja je okupirala našeg brata, i junaštvo koje poseduje Buca. Junački je ceo rat izdržao, tako i ove povrede nakon rata. Pozdrav draga moja braćo i kako mi kažemo, navijajte za našeg komandira Bucu.
    srebrenica - 96977 - 17.08.2016 : Neba Bak Srbija - best (1)

    Zaustavimo laži o Srebrenici


    Šta reći, kakvim se sve lažima koriste! Kliknite ovdje da odete na FB pošto Željko ne može staviti ovaj video na ovo mjesto.
    akcije - 93759 - 03.10.2015 : Neba Bak Srbija - best (3)

    Komandir Buca


    Draga braćo i moji forumaši,

    evo da podelim, po ko zna koji put, priču o našem komandiru Buci. Buca je, po ko zna koji put, izvojevao bitku van bojišta. U suštini, njegov život je postao veliko bojište gde on u svim bitkama izlazi kao pobednik, valjda zbog toga što je i u ratu navikao da pobeđuje.

    Buca je ponovo u bolnici, operisan je po ko zna koji put. Ovaj put su mu ugradili PEJS-MEJKER, koji je bio neophodan za njegovo dalje zdravlje. Bucino zdravstveno stanje je stabilno, stalno smo u vezi, zadovoljan je i oseća se mnogo bolje. Nakon oporavka od ove intervencije Bucu očekuje još jedna operacija, vađenja gelera iz noge jer je neophodno da bi se navikao na protezu. Veliki pozdrav svima, i naravno prenosim Bucine pozdrave.
    hadzici - 93149 - 07.06.2015 : Neba Bak Srbija - best (2)

    Predlog


    Gos-Zeljko, imam jedan predlog vezan za stranicu, o kome razmišljam vec duže vreme. Da li Vi imate u planu, ako nemate mogli bi da prepravite malo forum tako sto bi mogli ubaciti stavku sa komentarima kao na FACEBOOK-u, tako bi svaki nas učesnik foruma imao uvid u komentare sa ocenjivanjem članaka. Hvala i veliki pozdrav...

    RE: Predlog



    Neba, imam to u vidu I uradiću čim budem imao vremena za to. Razlika je što će samo autori postova moćI da vide komentare na svoje postove.
    akcije - 93103 - 28.05.2015 : Neba Bak Srbija - best (7)

    Stanje komandira Buce se popravlja!


    Dragi moji forumaši, javljam se ponovo i ovom prilikom Vam prenosim velike, ali zaista velike pozdrave komandira Buce. Komandir Buca je, uz pomoć svojih prijatelja, prebrodio krizu koja ga je umalo psihički slomila zbog svog hendikepa. Naime, sa njim se čujem skoro svaki drugi-treći dan i on se nalazi u veoma zavidnoj formi, kako bih se izrazio, postao je hiperaktivan, jurca po bolnici za mladim sestrama, hahaha, i veoma je zadovoljan svojim dosadašnjim postignutim uspehom sa terapijama i vežbama sa protezom.

    On je i ovom prilikom izrazio zahvalnost na pomoći, naravno ko je koliko imao pomogao je, a njemu je i to malo značilo mnogo. Ima još otprilike dve nedelje da provede u bolnici u Banja Luci i nakon tri meseca , nadamo se da ga otpuste kući svojoj porodici.

    Što se tiče javljanja, on je malo stidljiv, kako bih rekao za naš forum, ali je čvrsto obećao da će se u skorije vreme obratiti svojim saborcima na ovom našem forumu, naravno, prvom prilikom kad bude bio u tehničkoj mogućnosti.

    Ja Vam svima prenosim pozdrave, da ne bih nekog izostavio, svi imaju pozdrave od komandira Buce, a naravno i od mene veliki pozdrav...
    jovo_mijatovic - 93069 - 23.05.2015 : Neba Bak Srbija - best (0)

    Lek za čireve


    Lek za čireve je veoma star i jednostavan. Živovlak ili bokvica, raste na svakom poljančetu i svaka baka i deka znaju za tu biljku. Živovlak ili bokvica se uberu, operu, na list biljke se namaže kantarion ulje i stavi na čir. On će posle vrlo kratkog vremena puci i iz njega će izaći gnoj. Nakon što čir pukne, treba promeniti oblogu i ponoviti isti postupak još jednom. Sestojak bokvice - živovlaka u kombinaciji sa kantarion uljem će izvući sve iz čira, zatim kad izvuče sve iz čira pospite na ranu bebi-puder ili kuhinjsko brašno da bi rana u roku od 2-3 sata uhvatila koru. Ovo je najednostavniji i najdelotvorniji lek.
    bosna_buducnost - 93045 - 19.05.2015 : Neba Bak Srbija - best (2)

    Roko Turčine


    Pitaš te zašto te nazivaju Turčine? To je zato jer ti to i jesi, nemoj se javljati i ostavljati tvoje glupe i propagandne komentare jer nam takvi poput tebe nisu potrebni na ovom našem jedinstvenom forumu. Ti si jedan od "onih" povređenih koji pokušava soliti pamet ostalom narodu, zato ti iz sveg srca kažem da "ne jedeš g..na kao baba ratluk".

    Više je nego očigledno da olovka nije za tebe, jer si ti jedan veliki Srbomrzac i to se vidi u tvom komentaru. Ti si ujeno i Fašista. Srećom, ima još ljudi tvoje veroispovesti koji razumeju prošlost, sadasnjost i budućnost.

    Gos. Željko, molim te da ovakvima zabraniš pisanje na ovom forumu. Veliki pozdrav za sve prijatelje sa naše i suprotne strane!
    raspad_bosne - 92589 - 14.03.2015 : Neba Bak Srbija - best (0)

    Bruka i sramota jednog iskvarenog društva


    Nisam mogao a da se ne vratim na pisanje Zlatana Delića. Upustio sam se u priču sa "maminim i tatinim sinovima" što to zaista jeste tako kako sam i opisao ali ti Deliću odlaziš suviše daleko. Pošto si gimnazijalac i smatraš se "inteligentnim", batali to serviranje priče koje iznosiš. Niko ovde nije od juče pa stoga nastavi da pišeš o ratu i nemoj da se baviš nama Srbima pošto mi se baš zabolo u oba oka to tvoje "zanimanje za vlastito dvorište". Taman kad pomisliš evo ga čovek piše ispravne stvari kad ono crv, i uhvatio si se nas Srba kao slepac za kobasicu. Moj savet, ugledaj se na tvog zemljaka Maxa iz Sarajeva, iz njegovih priča imas šta i da naučiš, koga ovom prilikom pozdravljam, ako ništa drugo naučićeš kako se iznosi samo istina i ništa više. Ubuduće se stvarno pozabavi "tvojim dvorištem" jer ovako si veoma nisko pao i pusti nas obične da i dalje vodimo naše priče bez ikakvih nesuglasica. A ovo pitanje ti postavljam licčo jer me živo interesuje-DA LI TI IMAS I DANA RATA, DA I TI NISIS MAMIN I TATIN SIN?

    Veliki pozdrav!
    ambih - 92565 - 11.03.2015 : Neba Bak Srbija - best (0)

    Nekom rat, drugom brat


    Moram da se nadovezem na komentar Zlatana Delića iz Sarajeva, i da kažem da je u potpunosti u pravu sto se tiče "maminih i tatinih sinova." Iako sam iz redova srpske vojske i pri tom još iz Srbije, ne mogu da i ja dam svoj komentar na ovu temu.

    O ovome sam već ranije pisao u jednom od mojih pređašnjih postova. Naime, naišao sam, kako 92-ge tako i 95-te godine, na "mamine i tatine sinove" koji su bili van stroja a za uzvrat su "donirali" kafu, cigarete, lanč pakete i naravno pred odlazak u akciju su "davali" alkohol da se borci malo opuste. Toga je više bilo dok sam bio 95. u Semizovačkom interventnom vodu. Ne mogu da kažem po imenu jer se toga ne sećam, samo znam da su "ONI" bili visoko kotirani budžovani koji nisu mogli da "rade" ako bi bili aktivni borci, već su svoj doprinos davali robom kako bi bili oslobođeni ratovanja.

    Ipak, ne mogu da grešim dušu, nikad nisu nikoga izostavili a za nas iz Srbije kako su nas nazivali "dođoši" nekad su davali i pojačan paket, jer nismo imali svoje kuće.

    Ali ni to nije sve! Dugi niz godina sam po Beogradu dok sam tražio posao, nailazio na preduzimače, tih istih "MAMINIH I TATINIH SINOVA" koji su u više navrata izašli iz duela samnom kao popisani jer sam im do znanja stavio da znam njihove puteve i poklapalo se da dosta njih potiču sa sarajevske teritorije a čak dvoje sam navatao iz Vogošće koje sam posebno naduvao. Nikad se ne zna kad ćeš koga sresti jer je svet mali, tako su i oni ulazili u duel sa pričama iz rata za koje sam im odgovarao desetoduplo uz nejveće vređanje kako lažu narod a nisu okusili rata već pobegli sa punim džakovima para da se šire nad sirotinjom.

    Tako je isto bilo i sa muslimansk strane, u mom komšiluku je poslat jedan od braće sa Kobilje glave, izvesni Adnan, a inače su cetvorica braće, koji se normalno šetao iz Bosne u Srbiju i pri tom je čovek iako je vec bio bogat, kupio je neke vredne nekretnine blizu Beograda, švercovao oružje. Pravili su određeni ljudi hajku na tu braću ali ne znam ishod.

    Isto tako znam za slučaj kada sam bio u Nemačkoj da radim naleteo sam na jednog borca BiH, koji je bio bez noge. Kao i svaki Balkanac, i ja sa ortacima pođem u Gelzenkirhen na buvljak pored sportskog stadiona. Naletim na neke moje poznanike i dobre prijatelje, inače Rome koji na buvljaku prodaju đinđuve minđuve, i posle šetnje naiđem na tog borca BiH, koji mi se bez premišljanja uneo u lice i pokazujuci bosansku ličnu kartu sa namerom da isprosi koji evro od mene. Stadosmo mi, nas četvoro, uzesmo po pljeskavicu i sok, i tom nesrećniku uzesmo isto. Započe vojnik neverovatnu priču. Kaže izgubio je nogu u rovu, pala granata i otkinula mu donji deo stopala a da nije ni primetio. Branio je vojnik rov sve dok nije pao u nesvest od gubitka krvi. Kako reče Zlatan Delić, bio je prašinar kao i mnogi vojnici, ali je bio sirotinja i časno branio rov.

    Posle nekih dva meseca od gubitka noge, našli su ga nekolicina "MAMINIH I TATINIH SINOVA" i napravili takvu priču da su njih četvoro sa njim i još jednim invalidom, isto bez noge izmanipulisali da pobegnu od rata za Nemačku. Obećali su mu brdo para kad tamo stigne.

    Prvih dva-tri meseca su mu davali lovu i imao je krov nad glavom dok su oni vozili najskuplje automobile, provodili se, i kad su ostvarili svoj cilj za dobijanje papira isterali i njega i drugog invalida na ulicu. On je ostao u Gelzenkirhenu jer nije imao ni kako a ni gde da se vrati u Bosnu. Tako godinama zaradjuje prosenjem novca na buvljaku i ostalim pijacama. Malo se i snuždio kad sam mu rekao da nisam njegov zemljak vec sam Srbin, pomislio je svašta, ali dobio je od mene i ostalih drugara po 10 evra, a i sledeći put kad smo bili sa ženama da kupimo turske drapere prepoznao me je i bogme obradovao nam se i opet se ogrebao kintu od nas. Puno je "MAMINIH I TATINIH SINOVA"bilo oko nas. Veliki pozdrav.
    akcije - 92389 - 15.02.2015 : Neba Bak Srbija - best (5)

    Pomoć komandiru Buci


    Draga braćo, evo da se javim i da kažem da akcija pomoći komandiru Buci dobija svoj tok. Pored već starih donatora pojavilo se još nasih boraca-donatora i lista donacija izgleda ovako:

  • Vogošćanin Pravi 100 dolara,
  • Miner Vogošća 150 dolara,
  • KiM R. Srbija 100 eura,
  • Milan Podgorica 100 eura,
  • Ognjen Dragić 100 KM,
  • Željko Tomić 100 KM.

    Komandir Buca je veoma zahvalan saborcima na poslatoj pomoći sa kojom je dosta toga za njegove mogućnosti uradio. Pre izvesnog vremena je Išao u bolnicu i odradili su mu otisak za protezu koja bi u skorije vreme trebalo stići na njegovu adresu. Buca je polako ali teško uspostavio kakav-takav korak sa vremenom, i mada je veoma jak i fizički i mentalno, ali je ipak teško podneo gubitak noge. Ipak, svi mi smo mu dosta toga svojom pomoći olaksali, jer pored svoje dece ima i nas, svoje saborce koji smo tu da pomognemo, kao nekad.

    Komandiru Buci je žao što trenutno nije u tehničkoj mogućnosti da se javi na ovaj naš forum kao što je to I obećao, ali biće dana i za to, za sada je važno da je sada bolje. Zamolio me je da vam prenesem jedan veliki pozdrav.
  • pozdravi_sarajevo - 92067 - 07.01.2015 : Neba Bak Srbija - best (0)

    Hristos se rodi!


    Dobro jutro s milim Bogom,
    anđeo je jutros s' vama,
    božićno vam srećno jutro,
    sve neka je berićetno,
    Božja ruka nek vas vodi,
    "srećan Božić, Hristos se rodi".


    Svim čestitim ljudima i svojoj srpskoj braći srećan Božić!
    akcije - 91905 - 23.12.2014 : Neba Bak Srbija - best (4)

    Pomoć komandiru Buci: Milan iz Podgorice


    Dragi forumašI,

    evo da se još jednom javim u vezi pomoći komandiru Buci. Ovoj akciji se pridružio i Milan iz Podgorice, koji je našem komandiru donirao 100 evra. Ja mu se ovom prilikom iskreno zahvaljujem.

    Bucino zdravstveno stanje nije na zavidnom nivou jer se slabo kreće pa sada ima problema i sa drugom nogom, pa mu doktori odlažu tretman sa otiskom za protezu. Trenutno nije najbolje i nadamo se i molimo da će prevazići sve ove tegobe, ali sve uz Božju volju. Buca je jak i stamen borac, uvek je izlazio na kraj sa svim poteškoćama, ali ovo mu je najteža bitka u životu, kako i sam kaže, a i mi sami znamo kroz šta trenutno prolazi, uz sve porodične probleme i njegov hendikep sa nogom treba izdržati.

    Ipak, svi smo optimisti, nadamo se najboljem, mada je još pod terapijama i ponovo će morati u bolnicu. Ukoliko bi bilo još dobrovoljaca za pomoć, bilo bi poželjno iz sve snage pomoći, jer mu je potrebno puno novčanih sredstava za lekove i lečenje.

    Komandir Buca nije trenutno u mogućnosti da se javi na ovaj naš forum, kako iz tehničkih tako i iz finansijskih razloga, ali je čvrsto obećao da će se obrati svojim saborcima.

    Hvala Vam draga braćo što imate razumevanje za pomoć našem komandiru. Živi bili i veliki pozdrav!
    akcije - 91599 - 13.11.2014 : Neba Bak Srbija - best (5)

    KiM R. Srbija: Donator u akciji Pomoć komandiru Buci


    Pozdrav braćo,

    Evo, nakon uspešnog odziva na akciju "Pomoć komandiru Buci" i posle početne donacije naše braće Pravog i Minera, ovoj uspešnoj akciji se priključio i "KiM R. Srbija" sa svojih 100 evra donacije. Od Željka, koji je sa njim u kontaktu, saznajem da ovaj naš najnoviji donator doista živi na Kosovu, okružen Albancima. U finansijskom pogledu je sasvim prosječan, tj. nije jedan od onih koji mogu da se razbacuju novcem. Međutim, kako neko već ranije reče, ne daje onaj ko ima novac već onaj koji ima dušu!

    Upravo zbog toga želim da se zahvalim KiM na ovom humanom gestu, kako u Bucino ime, tako i u ime svih posjetilaca ovog foruma.

    Još jednom prenosim reči i pozdrave od komandira Buce, koji se zahvaljuje svim svojim saborcima na pomoći u ovim, za njega, kritičnim trenucima. On će se, kada bude mogao, obrati na ovom našem bratskom forumu, a nadam se da će se uključiti i u ove naše ratne priče, mada je uvijek bio škrt na riječima, a pogotovu na ovu temu. Moram da vam kažem da Buco nije klonuo duhom i veoma je srećan što je uspeo da prebrodi ovaj težak period, i kaže mi da se uveliko sprema za "daljni život".

    Nadam se da će se još neko sa ovog našeg foruma uključiti u ovu akciju, te zbog toga apelujem na sve ljude dobre volje da pomognu komandiru Buci. Hvala Vam braćo!
    prepiska - 91579 - 10.11.2014 : Neba Bak Srbija - best (0)

    RE: Za Evropa


    Naišao sam na tvoj tekst na forumu i konstatovao sam da si ti iz Radica Potoka, pa bih te zamolio za malu pomoć. Da li poznaješ mlekadžiju iz Radić Potoka koji je raznosio mleko po Vogošći, slikao je nas dobrovoljce i mislim da je imalo dva filma sa slikama koje nikad nisam uspeo uzeti od tog momka jer smo otišli iz Vogošće. Kad bi uspeo pronaći tog momka koji verovatno još ima naše slike, a konstatujem da nije imalo zbog čega ih baci jer smo bili u prijateljskim odnosima, bio bih neizmerno srećan zbog tih fotografija. Na njima su uspomene vredne pomena jer su na njima slikani dobrovoljci koji nažalost više nisu među živima pa bi stoga ako bi ih pronašao po neku i objavio o poginulim borcima na ovom forumu. Pozdrav i nadam se da mi možes pomoći. Pozdrav i za ostale verne forumaše.
    akcije - 91571 - 08.11.2014 : Neba Bak Srbija - best (1)

    Pomoć komandiru Buci


    Draga braćo i posetioci ovog našeg foruma, da Vam se obratim još jednom u vezi pomoći komandiru Buci. Naime, komandir Buca je na kućnom lečenju, što nije smelo da se dogodi jer lekari nisu trebali da ga tako rano otpuste iz bolnice. Sada je prepušten na milost i nemilost, ali šta je tu je, to je njihova procedura.

    Buca je pre dva dana odveden u bolnicu jer mu je pozlilo zbog nedostatka lekova koje mu papreno naplaćuju, a kao što sam već pisao on nema nikakvih novčanih sredstava ni primanja da bi sebi i porodici obezbedio za život a kamo li njemu potrebne lekove. Molio bih ljude dobre volje da ako je ikako moguće da se solidarišu i pomognu komandiru u njegovom nastojanju da što brže ozdravi. U drugom pogledu socijalno neće u celokupnom iznosu isplatiti cenu za protezu koja mu je neophodna za dalji život jer mu je noga, što je veoma strašno, oštećena iznad butine te stoga ima veoma mali deo noge, ako tako možemo reći pa mu je i za to potrebno.

    Nadam se da će ljudi dobre volje naći za shodno da pomognu našem Buci, a nadam se da će se i on uskoro javiti na nas forum. Hvala narode i živi mi bili.
    akcije - 91553 - 04.11.2014 : Neba Bak Srbija - best (1)

    Pomoć komandiru Buci


    Draga braćo,

    akcija pomoći komandiru Buci je krenula. Među prvima su se odazvali naša braća, i pre svega dobri ljudi, koji su to već mnogo puta dokazali:

  • Vogošćanin Pravi 100 dolara
  • Miner Vogošća 150 dolara

    Poruka za KiM: Buco i ja smo konstatovali smo da je u ovom trenutku jedino on validan za podizanje novca. Njegova deca to nisu u stanju da urade, a uz sebe nema nikoga bližeg, već kad krene u bolnicu na previjanje on svrati do banke i podigne novac. Zbog toga i KiM može od Željka dobiti bucinu adresu i direktno uputiti njemu preko Western Union-a.

    Nadam se da će se još dosta dobrih ljudi odazvati za pomoć. Dok ne dođe vreme da se uzme proteza za Bucu, on će sa novcem koji je dobio od Pravog i Minera iskoristiti za lekove koji su mu u ovom trenutku neophodni i za šetalicu koju je naručio radi lakšeg kretanja po kući.

    Hvala vam, naši dragi junaci, i podržite ovu akciju.
  • akcije - 91535 - 01.11.2014 : Neba Bak Srbija - best (0)

    Pomoć komandiru Buci


    Komandir Buca je otpušten iz bolnice na kućno lečenje. Šta i kako oni rade, najbolje znaju mada bolesnog čoveka otpustiti posle 5 dana od odsecanja noge nije nimalo dobro. No šta je tu je, Buca i dalje ide uspravne glave i nije klonuo duhom, bori se kao i nekad u vreme rata sada, kako on kaže, čak i malo žešće.

    Poslao sam gos. Željku mail sa podacima o Buci, ime, prezime, adresa i broj telefona pa ako je i neko zainteresovan da ga poseti, to b bilo više nego za pohvalu.

    Pravi, rekao sam Željku da ti dostavi moj mail, pa onda možemo da se dopisujemo, ne mogu te tražiti na Fejsu jer su godine prošle a verovatno si se i promenio posle tolikih godina. Ja te znam iz viđenja, onako kroz maglu. Izvini, godine čine svoje, a ti si od mene stariji, ako se ne varam, nekih 5 godina, ali dobro tu smo, kamo sreće da se viđamo i čujemo u normalnim okolnostima a ne ovako u crnim situacijama kao što je pomoć za Bucu.

    Nadam se da su sada stvari mnogo jasnije, pa tako ko je voljan može se obratiti Željku za informaciju o adresi za komandira Bucu gde i kako mu proslediti pomoć. Hvala Vam još jednom draga braćo.
    akcije - 91527 - 31.10.2014 : Neba Bak Srbija - best (0)

    Pomoć za komandira Bucu


    Hvala svim ljudima dobre volje koji su se javili da pomognu komandiru Buci. Miner druže, čekam da mi se neko obrati šta i kako, ja mislim da je ispravnije delovati iz Republike Srpske jer Buca se nalazi u bolnici u Banjaluci, a ja sam u Srbiji, pa tako smatram da se smanjuju troškovi transfera novca. Sa druge strane, siguran sam da bi njemu bilo veoma drago da mu neko od saboraca lično uruči neku pomoć. Nije mi ništa teško, ali ako se niko ne prihvati pomoći moraću ja, i kao što sam pratio na forumu, upisao bih na ovom forumu ko je i odakle slao pomoć, nadam se da ne grešim. Ipak, čekam da mi se neko obrati kako dalje. U svakom slučaju hvala svima na javljanju i nadam se da ćemo ubrzo organizovati pomoć kako i šta raditi za dalje, a nadam se iskreno da će se i gos. Željko oglasiti jer je on najkompetentniji što se tiče takvih stvari, a i upoznat je sa time kako to ide.

    Pozdrav dobri ljudi!

    RE: Pomoć komandiru Buci



    Neba,

    Kao prvo, želim da kažem da ću i ja da se uključim u ovu akciju, međutim namjerno nisam htio da koristim moju "prednost" kao "domaćina" ovog sajta i ja budem onaj koji "gura" ovu akciju.

    Neizmjerno mi je drago što se već javilo 4-5 ljudi dobre volje koji žele da pomognu čovjeku, nekadašnjem saborcu, koji je sada zapao u veliku nevolju. Odmah da kažem, da me je Bucina priča potresla, i mislim da si ovaj put mnogo bolje odradio svoj "ratni" zadatak.

    Mislim da bi najbolje bilo da novac sakuplja neko u Republici Srpskoj, po mogućnosti Buca ili neko njemu blizak. Možda neko od njegove djece, ukoliko su određenog uzrasta da isti mogu podizati. Vjerujem da Buca to ne može da uradi, ali mislim da može da "delegira" nekoga svoga, čovjeka od povjerenja. A ko je to - najbolje je da njega pitamo.
    akcije - 91505 - 29.10.2014 : Neba Bak Srbija - best (0)

    Pomoć komandiru Buci


    Milane,

    tokom ove godine sam pisao i to u postu 90727 od 09. 07. 2014 godine. Međutim, sada to više nije ni toliko bitno, važno je da se može organizovati neka pomoć. Zbog toga sam i zamolio gos. Željka da se angažuje oko toga, da se svi prilozi usmere ka njemu, naravno ukoliko je to moguće, ili da to bude Vogošćanin Pravi.

    Ja stvarno ne znam ništa o tome, jednostavno pokušao da pokrenem neku akciju, kako bi se teško bolesnom srpskom borcu sakupila neka pomoć.

    Još jednom da napomenem, da ljudi ne bi pomislili bilo šta neprimerno, da niko na silu ne može nešto uraditi, tako smatram i za pomoć, ako se može nešto organizovati njemu bi to puno značilo jer on sada bije bitku za svoj život.

    Još jednom hvala svima i nadam se da će sve biti kako treba i da će pomoc stići na pravo mesto i u pravo vreme.

    Pozdrav svim ljudima dobre volje.
    akcije - 91503 - 29.10.2014 : Neba Bak Srbija - best (0)

    RE: Pomoć komandiru Buci


    Pravi,

    molim te, nemoj pogrešno protumačiti moju želju za pomoć čoveku, nemam nameru da bilo kome šta stavljam na teret vec sam samo pomislio, a tako i jeste, da si ti na ovom forumu, bar po mom mišljenju, vodeći naš junak, i imaš dosta uticaja pa sam na konto toga mislio da bi upravo ti mogao dati podstrek svim dobrim ljudima dobre volje da pomognu našem komandiru Buci.

    Ni meni u Srbiji ne cvetaju ruže, nema ničega dobrog ni ovde kod nas, ali u svakom slučaju opet napominjem, i molim te da se ne uvrediš, da nisam hteo nikoga navesti na krivi put samo iskreno tražim pomoć za čoveka i nadam se najboljem.

    Hvala na javljanju i veliki pozdrav.
    akcije - 91501 - 29.10.2014 : Neba Bak Srbija - best (6)

    Pomoć komandiru Buci


    Evo me da se ponovo javim na zahtjev gos. Željka, koji reče da iznesem malo više informacija o komandiru Buci.

    Njegovo pravo ime je Predrag Đekanović zvani Beli ili Buca. Mi smo ga zvali komandir Buce. Rođen je 1972. godine u Vitezu, a 91. odlazi na ratište u Hrvatskoj, direktno iz vojske, martovska klasa iz Požarevca, gde provodi ceo vojni rok sve do početka rata u Bosni.

    Buca mi je 92. godine bio komandir Interventnog voda u Vogošći. Ranjen na Hotonju ili Zoranovu, kako je nazvana lokacija na Hotonju. Leva ruka tj. šaka mu je bila ranjena. Kasnije je bio ranjen od detonacije na Malom Jasenu gde je i izranjavan po telu, i ponovno po istoj ruci koja mu je bila iskidana. Zatim je bio ranjen na Nišićima, gde je sa par momaka ostao u okruženju, kada su ih Hrvati saterali sa Zvezde.

    Nakon raspada jedinice Vogošćanskog interventnog voda, o čemu sam većpisao, prebačen je u Ilijaški jurišni odred, drugu četa iz Semizovca, u kojem smo kasnije i 95. godine bili zajedno pod komandom komandira Simketa.

    Ranjavan je još nekoliko puta, a za poslednje ranjavanje za koje znam je bilo na Otesu. Sve u svemu nikad se nije ustezao i uvek je bio prvi, uzdignute glave hodao i bez i malo straha jurišao na neprijatelja. Malo je takvih ljudi, a dosta sam ih upoznao, i zbog toga nema reči kojima bih opisao njegovo junaštvo.

    Siguran sam da ga mnogi poznaju, pa i oni neka kažu šta misle o njemu. Pouzdano znam da se i Pravi lično poznaje sa Bucom.

    Buca je razveden i ima troje dece, koje ostali sa njim posle razvoda. Živi povučeno, nema nikakvih primanja i nalazi se na hirurgiji odeljenja traumatologija u bolnici u Banjaluci.

    Eto toliko o mom viđenju komandira Buce. Nadam se da će iz ove moje priče proizaći nešto dobro i da će se izroditi neka akcija pomoći, pa bilo kog vida. U svakom slučaju hvala svima na razumevanju i na budućoj pomoći. Svako dobro i veliki pozdrav svima!
    akcije - 91479 - 27.10.2014 : Neba Bak Srbija - best (2)

    Pomoć komandiru Buci


    Dragi forumaši,

    javljam se ovaj put, ali teškom mukom. Već nekoliko puta sam na ovom forumu tražio pomoć ali niko nije uslišio moje molbe. Naime, tiče se komandira Buce, komandira Vogošćanskog interventnog voda, pod čijom sam komandom bio i ja. Komandir Buca dugo vremena bije bitku sa srcem i gangrenom. Nalazi se već više od 80 dana u bolnici i rezultat je taj da su mu odrezali nogu u predelu butine. Još nije prošla životna opasnost i on se bori za svoj život. Dosta smo proveli na ratištu i bio puno puta ranjavan i uvek izlazio kao pobednik, ali mu je ova opaka bolest sela za vrat i ne da mu mira.

    Ovim putem želim da skrenem na tešku finansijsku situaciju druga Buce, on ne prima nikakvu penziju, a za koju ima pravo, ne prima ni pomoć, ništa čime bi sebi pomogao, deca su mu sama pa se pitam, kad sam već par puta molio za pomoć i niko nije uslišio moje molbe, kakav smo mi to narod. Da li se ovde na forumu prave akcije pomaganja kao i u ratu sto su "glavonje" i posle rata ostale glavne pa šta kažu to je.

    Želeo bih da iznesem da je komandir Buca od prvog do poslednjeg dana proveo na prvim linijama fronta, više od 10 puta ranjavan, i da nikada nije zauzvrat tražio ništa pa čak ni penziju, pa stoga molim sve dobre ljude, Vas gos. Željko, i Pravog i ostale učenike foruma ako bi se ikako moglo napraviti bilo kakva akcija pomoći za Bucu, ako ništa drugo bar za protezu koja će mu ubuduće puno značiti. Nisam od onih što mole, ali za svog pobratima to činim, ima tu još dosta naših junaka, ali u njih smatram i mog komandira Bucu, a toliko smo na forumu iznosili priča da se heroji ni pokojni a kamo li živi ne trebaju nipošto zaboraviti.
    Izgleda da sa našim životima drugi rukovode, a mi smo pioni koji nemaju ništa, i molimo se dragom Bogu da ćemo izaći na bolji put. Eto, ja iz Srbije opet pišem i molim za pomoć, za našeg teško bolesnog komandira koji se nalazi u bolnici u Banjaluci već više od 80 dana.

    Ako neko ima neki drugi predlog, neka iznese na forumu. Nadam se da će dobrota našeg naroda pobediti i da će se ukazati pomoć našem junaku, komandiru Buci. Hvala Vam unapred, biće mi puno srce ako se na bilo koji način pomogne našem junaku.

    RE: Pomoć komandiru Buci



    Neba,

    mislim da si ipak trebao da napišeš Bucino puno ime. Ovako stvari izgledaju pomalo nejasno, pa se mnogi ustručavaju čak i da prokomentarišu tvoj članak.

    Interesantno je i to što se Buca liječi u Banjaluci. Vjerujem da i tamo ima onih koji bi odlučili da ga obiđu, a možda i nešto napišu o tome.

    Na osnovu ličnog iskustva mogu reći da možeš očekivati nečiju podršku samo ako izneseš mnogo više detalja.
    hotonj - 91445 - 18.10.2014 : Neba Bak Srbija - best (1)

    Poginuli junaci: Dejan Pajić, Ljuba Četnik i Zorkin brat


    Pozdrav. Evo da se javim sa danom zakasnjenja, navrsava se 22 god. od pogibije mog pobratima Dejana Pajić, malog Šišketa, Ljube Četnika i Zorkinog rođenog brata, kome sam nažalost zaboravio ime.

    Bio je to težak oktobarski dan, akcija od Hotonja, Fočanskom ulicom ka Kobiljoj glavi u kojoj smo nažalost poginuli četiri odlična borca. Imali smo i nekoliko ranjenih, i koje kao i ostale heroja iz rata ne trebamo zaboraviti, slava im.

    Ovu priliku koristim da poželim brz oporavak našem komandiru interventnog voda, Buci koji se bori sa bitkom svoga srca, i za koji se nadam da će izaći kao pobednik kao i u mnogim okršajima u toku rata. Neka nam je u ovom teškom vremenu Bog uz nas!
    zuc_nestali - 91311 - 05.10.2014 : Neba Bak Srbija - best (0)

    Nestali


    Posto je gos-Zeljko otklonio grešku za dvojicu Max-a, tako mogu napisati za Max Sarajevo.

    Max, mogu da ti kažem da je tvoj prijatelj Bajić / Hajrudin / Salko poginuo verovatno tada 23. 12. 1992. na Ježevima jer sam već opisivao u jednom svom postu da sam bio na ručku kod mog pobratima Mudrice i pokojne Sanje. Međutim, koliko vidim tog posta nema pa ako bi se gos. Željko potrudio da ga pronađe i tu bi se poklopio datum tog događaja. U tom postu sam detaljno opisao vaš napad na kotu Ježevi u kome sam bio akter. Ne mogu da tvrdim stoprocentno, ali mislim da je to taj događaj, samo kad bih našao moj post da se poklope datumi.

    Max, ako ikako znaš i naravno ako je otac od pokojne Sanje živ, on verovatno zna o tome mnogo jer je koliko sam čuo tada od Mudrice učestvovao u razmeni tela sa svojim komsijama jer je njihova kuća na Ježevima pa ti tako mogu kazati da on sigurno zna šta je bilo sa tim telima poginulih sa tvoje strane.

    Toliko o informaciji, ako ti one nešto znače. Pozdrav!
    forum - 91301 - 03.10.2014 : Neba Bak Srbija - best (0)

    Nepodudarnost


    Pozdrav dragi forumaši. Nisam se skoro javljao pa sam malo šarao po ovom našem forumu i taman kad sam hteo poslati poruku "Max Sarajevo" provalim da je verovatno neka greška i da je gospodin Željko pogrešio jer mislim da su Max Sarajevo i Max Veber iz Malog Zvornika dve različite osobe, i oboje upisani kao jedan pisac, pa ako grešim ispravite me, dok mi neko ne odgovori ne mogu pisati Max-u Sarajevo jer imam mu nešto pomoći. Veliki pozdrav...

    RE: Nepodudarnost


    Neba,

    ti si u potpunosti u pravu, ova dvojica su sasvim različite osobe. Program koji lista "po piscima" nije savršen, pa se greška može dogoditi.
    akcije - 90727 - 09.07.2014 : Neba Bak Srbija - best (3)

    Pomoć komandiru Buci


    Dragi moji forumaši, nisam se skoro javljao ali me je ovog trenutka muka naterala da se javim.

    Ne znam kako i odakle da počnem. Komandiru interventnog voda Buci iz Vogošće, koji je i meni bio predpostavljeni 92. godine, potrebna je brza pomoć. Naime, oboleo je komandir Buca od srca, imao je 3 operacije, potrebna mu je još jedna, spasonosna, ali za to ne postoje finansijska sredstva. On ne prima ni penziju niti bilo šta drugo od države. Narucen mu je bajpas ali nema finansijskih sredstava da plati. Ovom prilikom Vam se obraćam da će se možda i pomoći iskusnom i 10-tak puta ranjavanom borcu RS.

    Nije Buca poginuo u raznim akcijama gde je stavljao glavu u torbu za svoju državu, a država mu tako vraća. Poslednje teško ranjavanje je imao 95. na Otesu.

    Komandir nije od tih da kuka i moli, ali ovom prilikom sam ja inicijator da pokrenem akciju na forumu, njemu je svakim danom sve lošije i bilo bi sramno od države da onolika gromada od čoveka i onoliki, tihi heroj, ne daj Bože umre od srca za koje nema novca da operiše a toliko je pomogao u odbrani svoje zemlje. Obratio sam se i gospodinu Zeljku pa bilo kako da se pomogne čoveku, ja ću probati svim silama da uradim bilo šta u Srbiji a tako molim i Vas ako bi se ikako pomoglo čoveku. On je državljanin RS, tako da bi se lako moglo pokušati.

    Ja se iskreno nadam da ćemo uspeti pomoći našem borcu koji nije poginuo od neprijateljskog metka, zato svi koji bi pomogli obratite se gos. Željku preko koga inače idu sve akcije pomoćI.

    Hvala vam unapred, braćo!
    zuc_razno - 88583 - 08.02.2014 : Neba Bak Srbija - best (0)

    Ženski odred 'Plave ptice'


    Stara gardo, evo opet da se javim. Vreme nekako prolazi a nikako da postavim pitanje na forumu. Dakle, slušao sam neke priče, ali priče pravih boraca, pa me interesuje da li neko ima podrobnije informacije o ženskom odredu "Plave ptice" u sastavu BiH, kako sa naše strane tako i sa suprotne. Imam sliku jedinice ali ne mogu da je postavim, ne znam razlog a ne mogu ni gos. Željku da je pošaljem. Možda bi to najbolje opisao Max, i ovako ga nema da se javi poprilično duže vreme.
    hadzici - 88576 - 08.02.2014 : Neba Bak Srbija - best (2)

    Ko je otišao da pomogne Hrvatima?


    Momčilo,

    prvo da ti kažem da si verovatno užurbano pročitao moj tekst. Nas iz Srbije iz jednog grada je bilo 21 čovek, podeljeno u dve ekipe. Ja sam bio na čelu manje grupe interventnog voda od 9 ljudi. Objasnio sam da ja sa svojih 8 ljudi nisam hteo da idem, a da su se ostalih 12 nećkali i na kraju odustali. Naređenje komande je bilo da se skupi 80 ljudi, nas je 21, a Vogošća je velika i normalno da je bilo boraca koji bi išli po naređenju.

    Kao što reče Pravi, nama su rekli da idemo na Igman, a pošto ja nisam iz Bosne pa tako gde god sam išao zalutao bi da sam ostao sam, jer ne poznajem teritoriju.

    Pogrešno si protumačio moje pisanje, ja na ovom forumu nisam nikad izneo nešto za šta nemam dokaza tako da i iza ovoga stojim sa činjenicom da su ljudi otišli u pomenutu akciju, ne moji.

    Ti "drugi" borci koji su otišli vratili su se pripiti, i kako kažu "lepo" su prošli. Svi znamo sta u Kiseljaku ima, jednom sam prilikom pisao kako smo otišli tamo i svi znamo sta je u vreme rata bio Kiseljak u odnosu na Vogošću. Mesec dana sam pušio Laru, ako pamtite te cigare, i kad sam u Kiseljaku nabavio Partner i Bond onda možete zamisliti šta je to za pušača. Kiseljak je bio bogat robom kao Kuvajt naftom. Mi smo ziveli bedno u odnosu na njih, iako su nam obećavali sve i svašta ja ipak nisam hteo da idem jer su Hrvati nas dobrovoljce tretirali drugačije od Vas, nadam se da razumeš i bez uvrede rat je bio i prošao, učestvovali smo na istoj strani, pa da sam i pogrešio nešto ne bi bilo namerno sa moje strane u odnosu na neke koji ovaj forum koriste da iznose budalaštine i neistine.

    Toliko u ovom javljanju i pozdrav za sve forumaše!
    hadzici - 88483 - 03.02.2014 : Neba Bak Srbija - best (5)

    Igman: pomoć Hrvatima protiv muslimana


    Novembar 1992. godine. Vogošća, hladno maglovito jutro. Na kafi smo u kafedžinici kod baba Vuke u zanatskom centru ispod SUP-a. Ja i ekipa pričamo ko ima kakve rasporede, ko gde ide na stražu, ko ide pešice ko grabi prevoz.

    U toku razgovora stiže kurir i obaveštava nas da hitno idemo u komandu, tj. da se vratimo u hotel "Park" jer je naša komanda bila tamo. Šta ćemo, ko je popio kafu, popio, ko nije drugi će put. Trčim do hotela. Ekipa je uvek bila spremna, pa tako i taj dan. Ulazimo u hotel, komandir Buca gromovitim glasom uzvikuje:

  • "Pa gde ste, jeb'o vas patak!"

    Bila je to njegova uzrečica. Pola ozbiljno, pola u šali nekako uhvatismo red za sastanak. Stiglo obaveštenje, da se okupi 80 četnika i da se krene u što bržem roku na Igman "u ispomoć ustašama protiv muslimana". Mi se gledamo, ja tražim objašnjenje, ništa mi nije jasno. Kaže komandir Buca:

  • "Hitno je, jebo sliku, moramo da idemo da ih tamanimo!"

    "Ma koga bre, ko koga, šta kako, ništa s ničim ne priča, meni sve nejasno. I posle dužeg raspucavanja, napokon objasni Buca. Počela je nekakva ofanziva, iz komande stiglo naređenje da se skupi 80 četnika da se ide na ispomoć. Ustaše od nas "zadužile" na "revers" dve prage, čuj na revers, hahahaha, mi u smeh, ne može nam čovek objasniti da je to zaista istina i da upravo prenosi priču Komandanta TO Vogošća. Opet nekako u neverici smirujemo strasti i počinjemo ozbiljno pristupati razgovoru. Ustaše nama dali ne znam koliko cisterni goriva, nafte i benzina, a oni zauzvrat na revers zadužili dve prage, po završenom poslu da nam vrate, i još u ljudstvu da im pomognemo, a zauzvrat ćemo biti i novčano nagrađeni. Naravno ko iz topa, ja prvi reagujem, ja sa mojim ljudima ne idem, druga ekipa od dvanaest ljudi od celokupnog interventnog se polovina nećkala, a druga polovina bi išla.

    Komandir Buca se preko motorole čuo sa nekim, i ubrzo iz glavne komande dođoše iz glavne komande dvoje ili troje. Počeše da viču na nas kakva smo mi vojska kada odbijamo zadatak. Odma sam uskočio u razgovor i prekinuo jednog rmpaliju. Po naravi sam takav, ne dozvoljavam da iko galami na mene, pogotovo ako taj neko nije u pravu. Nije se ni predstavio, opomenuo sam ga na to, komandir Buca me gleda šta pričam, kako možete Vi da odlučujete o nečijim sudbinama. Raspalio ja po njemu, ajde sada odmah idemo u akciju na Saobraćajni fakultet, idemo na Žuč, na Kobilju glavu, ali tamo ne, još pogotovu da mi podršku daju Zenge sa kojima sam do juče ratovao u Hrvatskoj nepunih sedam meseci. Tako se umešase i ostali iz druge ekipe mog interventnog i oni raspališe po njima i otkazaše odlazak. Čovek video koliko je sati, izvinuo se i naredio Buci da budemo u pripravnosti za Ježeve jer su imali dojavu da će tamo biti nešto.

    Taj dan niko od nas nije otišao na svoje stražarske dužnosti, ja sam bio na Hotonju sa još pet čoveka raspoređen. Kako mi se čini da su se sutradan u kasno popodne naši vratili sa Igmana, i hvala Bogu nikom nije dlaka falila, još su došli pijani, puni utisaka, tako da je sve prošlo kako treba, ali sam se uvek vodio time da sve ima svoje i da sam retko kad grešio u svojim odlukama.

    Ovu priliku koristim da priupitam nekoga sa foruma da li je upoznat sa ovom situacijom, možda Vogošćanin Pravi nešto zna, možda je u to vreme bio komandir, a možda ima i nekog od boraca koji su učestvovali u ovoj akciji. Bio je to veliki napad armije BiH koji je odbijen uz dosta napora jer su po priči naših krenuli svom silinom, i da su brojčano bili veoma nadmoćniji, ali su se vratili pognute glave. Veliki pozdrav staroj gardi!
  • prepiska - 87817 - 26.12.2013 : Neba Bak Srbija - best (0)

    Priča u vezi Saobraćajnog fakulteta


    Za Mišu Đurića iz Pančeva,

    nedavno sam pisao o tom događaju i niko se nije javio da me dopuni ili prokomentariše pa bih te zamolio da ako nešto znaš o tome da to kažeš. U Vogošći se 1992. godine desio nemili događaj da je ekipa Specijalne jedinice, čini mi se iz Novog Sada ili Pančeva, uletela, po priči koju sam tada pokupio u Vogošći, namerno prosledjenih krivih podataka - skice unutrašnjosti Saobraćajnog fakulteta i upada u zamku. Tom prilikom je izgubilo život dosta pripadnika Specijalne jedinice. Neko je to zataškao ili je to bila priča za nas dobrovoljce kako je opasno praviti akciju na Fakultet i nama dobro znanih razloga ometanja "poslova" i svega što se odigravalo u to vreme oko Fakulteta.

    Zbog toga bih molio Mišu da, ako je upoznat sa time da kaže nešto o tome. Voleo bih da je to samo prazna priča i da niko nije poginuo, lakše je progutati priču da je to plasirano od strane glavnokomandujućih. Nekako godine prolaze a ovo mi je mislim već treći put da pišem o tome, sve me nešto kopka kao i svakog što bi, da li smo kao i mnogo puta bili žrtveni jaganjci ili je to samo prikrivanje istine odigravanja razno-raznih mahinacija oko Fakulteta.

    Toliko za sada i veliki pozdrav za sve forumaše.
    poginuli - 87273 - 17.11.2013 : Neba Bak Srbija - best (1)

    Savan (Vid) Lukić


    Poznavao sam lično pokojnog Savana, laka mu zemlja. Mogu napomenuti da je bio momak velikog srca, neustrašiv, pamtim ga iz akcije od 17. oktobra '92. godine, u akciji prema Kobiljoj glavi, Fočanskom ulicom, i da nije bilo njega i njegove zlatne levice kojom je skinuo bunker koji nas je zakovao dok smo bili u okruženju. Junak poput njega nikako ne treba da se zaboravi.
    prepiska - 85128 - 20.05.2013 : Neba Bak Srbija - best (0)

    Poginuli borci u Vogošći, državljani Srbije


    želeo bih ovom prilikom da se nadovežem na pisanje u vezi poginulih u Vogošći. Naime, u Vogošći je 17. 10. 1992. godine u Fočanskoj ulici poginuo moj veliki prijatelj Pajić Dejan zvani Paja, prilikom akcije sa Hotonja u pravcu Kobilje glave. Inače, pokojni Dejan Pajić je bio državljanin Srbije i Crne Gore, dobrovoljac u redovima Vojske Republike Srpske. Pozdrav!
    rsk - 84531 - 22.04.2013 : Neba Bak Srbija - best (0)

    Donji Maderi


    Ja sam se sa svojom ekipom nalazio podno Sagovine, u Donjim Medarima, tu smo čuvali stražu i moja postojba je bila najisturenija. Jedne noći je bio napad koji smo odbili nakon 45 minuta puškaranja i tom prilikom smo imali dvoje lakše ranjenih.

    Koliko se ja sjećam, tom prilikom je jedan hrvatski borac upao u obližnji bunar ili je to bilo ranije nisam siguran, uglavnom se to desilo. Te večeri je uhapšen lokalni po-sveštenik koji je baterijskom lampom navodio njihovu artiljeriju pre napada.

    Glavni komandant TO Okučani je bio vojvoda Slavko, i on je u jednoj izjavi za TV pomenuo da je u to mesto došlo 25 000 dobrovoljaca, što naravno nije tačno, i samim tim je podigao tenziju do usijanja kod Hrvata, pa su oni kasnije u velikom broju pošli u ofanzivu.

    Donji Medari su vazdušnom linijom udaljeni svega 4 kilometra od Nove Gradiske, a po pouzdanim izjavama zarobljenih hrvatskih vojnika u tom mjestu je bila stacionirana hrvatska vojske koja je čekala dalja uputstva za borbena dejstva.

    U Medare smo došli iz drugog područja, na kome je bilo nekih malverzacija i gde ja nismo hteli da učestvujemo i rizikujemo svoje a i tuđe živote. Ista stvar je bila i u Medarima, odakle sam se povukao sa svojim momcima pre glavnog udara hrvatske vojske jer smo u pomenutom vremenu trebali biti žrtvena jagnjad. Dva dana nakon toga Hrvati su napali po svim linijama a put preko Sagovine je bio jedini put za povlačenje.

    U pomenutim dejstvima poginulo mi je dosta dobrih prijatelja a svo to rasulo treba pripisati vojvodi Slavku jer je on u većoj meri zaslužan za njega. Skidam kapu jedino devojci iz izviđačko diverzantskog voda, čini mi se po imenu Vesna, i još par momaka iz njene ekipe jer su bili najkorektniji. Međutim, o tome nekom drugom prilikom.

    Veliki pozdrav za sve naše forumaše.
    treskavica - 83175 - 28.02.2013 : Neba Bak - best (0)

    Još nešto o Zaimovom mestu pogibije


    Sisa,

    interesantno je da nisi ni pokušao da porekneš Zisovo prisustvo, a spominješ i šumu oko lovačke kuće. Doista, na tom delu ima šume u izobilju ali ja nisam ni rekao da je nema, međutim sa mog položaja se videla lovačka kuća kao na dlanu. Ne slažem se sa tobom da su oko vas toliko padale granate, kao što to ti tvrdiš, jer da jesu oni ne bi tako samouvjereno razgledali mape i pripremali se za akciju.

    Kao što sam već ranije napisao, nije bilo nikakve akcije i samo je bilo sporadične pucnjave sa obe strane i granatiranja u malim količinama. Opet napominjem da sam rekao da je toga bilo malo jer je u tom periodu na Trnovo i okolinu znalo da padne i po nekoliko hiljada projektila, pa su zbog toga borci Trnovo nazvali Tane grad.

    Po tvom pisanju vidim da si malo smirio strasti i odlučio da se ponašaš vojnički. Nema potrebe da se uzdižeš i pusti druge da govore o tebi jer će na kraju vrijeme pokazati svoje. Po meni, ni jedna tajna tajna nikada nije uspela biti sakrivena. Zavese će kad-tad da padnu.

    Ovaj forum prati širok auditorijum pa ti zbot toga i kažem da tvoju "bajku" koju si mi namenio ispišeš odmah, jer smo svi nestrpljivi da je podeliš sa nama.
    treskavica - 83151 - 28.02.2013 : Neba Bak - best (0)

    Treba pisati o važnijim stvarima


    Sisa,

    po navodima Zisa, on je držao Zaima na rukama kada je ovaj umirao a ti ni jednog trenutka nisi spomenuo saborca i o tome ko je bio pored tebe, trebao si bar to reći ko je prvi priskočio u pomoć vašem komandantu, a ne da meni postavljaš pitanja, ko je bio, šta je bio, itd...

    O svemu ovome bi Zis mogao reći nešto više pošto je realniji od tebe u svakom pogledu, a sigurno će opisati dogadjaj. Kuneš se u decu i naravno neka Bog da tvojoj deci zdravlja, ali kao što reče gospodin Željko, sam si se upecao u svoju mrežu pa si priznao pred širokim auditorijumom da je Zaim bio zver, a ti to znaš, kao i tvoji saborci, a neki od njih su to i potvrdili.

    Niko ne osporava da je Zaim bio hrabar, i u vašoj a i u našoj vojsci je bilo dosta junaka, ali se ovde priča o tome da je Zaim bio krvolok i mučitelj srpskog naroda, a sve mi nešto govori da ni ti nisi daleko od Zaimove reputacije, te stoga smatram sa moje tačke gledišta da si i ti bio jedan od onih "žestokih" momaka - mučitelja, jer iz tvoje priče to samo od sebe proizilazi.

    Shvati ovo kako hoćeš, ali iz tvog poslednjeg pisanja nisi ništa dobro uputio narodu. Najlakse se iznervirati i oterati sve do đavola, a samim tim ljudi su "načitani" pa umeju da odrede ko je kakav. Postavio si mi silna pitanja a u tvom poslednjem pisanju nisi ništa opisao da bi demantovao neke stvari. Nedostaje ti puno argumenata, a najvažnije je da i dalje braniš Zaima kako je bio "dobar" vojnik. Možda je on dobro poznavao strategiju ratovanja, ali čovek u pravom smislu nikada nije bio već samo običan mučitelj i ubica.

    Ugledaj se malo na svoje saborce koji su poprimili pohvale na ovom forumu. Za tebe ne verujem da možeš oprati obraz nakon ove poslednje izjave. Ne treba da se prepucavamo i pišimo i o drugim stvarima, a ne poput tebe koji si se uhvatio Zaima ko slepac za kobasicu. Ljudi se trude da opišu događaje, pomažu u pronalazenju nestalih, itd.. .

    Pogledaj malo tekstove tvoga saborca Maxa, pa uradi domaću zadaću u vezi toga kako treba pisati.

    Kad već pomenuh Maxa, ovom prilikom ga pozdravljam i moram mu reći da mu vojska slabo uči. Pozdrav svima na forumu, pa i tebi Sisa, jer smo naravno naši...
    prepiska - 83111 - 27.02.2013 : Neba Bak - best (0)

    Braća Bunjevci


    Borise Sirobe,

    nakon čitanja tvojih priča hoću da ti kažem da si baš nadaren za pisanje! Upravo me čitanje priče "Ojjj Kume" podstaklo da ti se obratim. Priča ti je, po mom mišljenju, u tom žanru prepričavanja, fascinantna i ne znam ni sam kako bi se izrazio... U svakom slučaju, priča zaslužuje sve pohvale.

    Ovom prilikom bih te upitao, pošto si spomenuo braću Bunjevce, laka im crna zemlja, a o njima sam čuo iz priča drugih boraca. Tvoje pisanje za Rajski Do pred početak akcije. Pretpostavljam da je to početak akcije vraćanja Huma, jer kako ti opisuješ sve me vraća na taj događaj i sve se poklapa. To je bio 10. ili 11. oktobra '95. godine kada smo izašli iz transportera i krenuli ka hotelu u Rajskom Dolu. Neprijatelj nas je zasuo artiljerijom i tom prilikom smo imali žrtava ali se ne sjećam koliko. Zbog toga te ovom prilikom i pitam da mi potvrdiš da li je to taj dogadja.

    Pozdrav Borisu i ostalim redovnim forumašima.
    treskavica - 83107 - 27.02.2013 : Neba Bak - best (1)

    Zaimova pogibija


    Sisa,

    počeo si da postavljas nebuloze! Tvoj demant ti u vezi moje priče ne vredi. Možeš reći da je Zaim poginuo od gelera ne većeg od zrna kafe i to direktno u srce. Treskavicu ne znam a od vas sam čuo da se taj deo zove Čelina. Nemam pojma od koje je to bilo granata, ali znam da je bila ispaljena iz minobacača. Ni ostala pitanja nemaju smisla, poput onoga koliko je granata bila daleko od tebe, koliko je daleko bio Zaim, koji su još komandanti tu bili...

    Ako si ti bio tamo, onda to znaš bolje od mene i od bilo koga drugog. Čelina je u pitanju i ta nekakva lovačka kuca, a ja sam tamo bio sa Interventnim vodom iz Semizovca u pripremi na Rogoju, kao što sam to već ranije opisao i već sam sa Basrom razmatrao detalje Zaimove pogibije.

    Kao što rekoh u prethodnim pisanjima, ti si još jedan od onih koje boli njegova pogibija, ali činjenica je a nije poginuo junački nego gledajući karte za stolom i precizirajući detalje neke akcije koja se nikada nije desila. Ja sam lično gledao kroz durbin kada je granata pala u njihovoj blizini, a zatim smo i preko motorole čuli da je poginuo Zajim. Sa mog položaja se ta lovačka kuća videla kao na dlanu.

    Što se mene tiče, ja sam od onih koji se drži one narodne "ko voleo rat u kući mu bio" a ti po nekim pitanjima spadaš pomalo u njih. Nema potrebe da se degradiraš kada već tako lepo opisuješ neke događaje za koje si i od nas dobio pohvale.

    Meni lično ništa ne znači ta pomenuta situacija, iz rata nemam lepih uspomena, tako da je to bio još jedan dan pun aktivnosti poput osmatranja i gledanja kroz durbin. Očekivali smo napad, ali ste dobili najverovatnije dojavu da su naše snage u velikom broju na pomenutoj lokaciji pa ste nas zaobišli i udarili na Hum.

    Ima tu još par tvojih saboraca koji su počeli da odskaču po svom pisanju, i ti si im se pridružio pa nema potrebe da zbog gluposti ispadaš iz koloseka. Stvari oko Zaimove pogibije su potvrdili i direktni učesnici, tvoji saborci iz manevarskog voda.

    Treba pisati onako kako je bilo i trudite se da pomognete jedni drugima u nalaženju posmrtnih ostataka poginulih boraca.

    Toliko za sada i pozdrav za sve dobronamerne posjetioce ovog foruma.
    treskavica - 82899 - 22.02.2013 : Neba Bak Smederevo - best (0)

    Hum, Treskavica


    Drago mi je što se u poslednje vreme javljaju i borci Armije BiH i sve je više onih koji svoje akcije opisuju realno. Da li su toliko postali savesni poput Maxa, koga ovom prilikom pozdravljam, ili su neki poslušali moje kritike pa pišu od srca, u svakom slučaju tako i treba da bude.

    Ovom prilikom bih postavio pitanje za "MAK PER" iz Sarajeva. Interesuje me da li si bio u rovovima 11 ili 12 oktobra '95 kada smo krenuli u akciju vraćanja Huma, a gde su po svoj prilici bili tvoji saborci iz jedinice "Lasta", pa ako si bio interesuje me da opišeš malo taj događaj sa tvoje tačke gledišta, jer sam ga ja već nekoliko puta opisivao, ili pak ako nisi da se javi neko od tvojih saboraca i da iznese svoje viđenje.

    Očekujem verodostojan odgovor sa vase strane.
    Pozdrav!
    treskavica - 82636 - 15.02.2013 : Neba Bak Smederevo - best (0)

    O pisanju, vraćanje Huma, muslimanski gubici...


    Barsa,

    za razliku od tvojih saboraca, ti si već poprilično odskočio u mojim očima i veoma mi je drago da se razumemo, za razliku od Bjelimičanina koji me je žustro demantovao i napisao nebuloze da smo mi bili brojčano moćniji, ili na primjer tvoj saborac iz manevarske pod pseudonimom "Poznanik" čije pisanje se mnogo razlikuje od tvoga jer si ti mnogo realniji...

    Teren na Treskavici ne poznajem, prvi put sam tamo bio '95. godine. Zaim je poginuo 9. oktobra a mi smo u akciju vraćanja Huma krenuli 11. ili 12. oktobra i to u večernjim satima, jer smo obavešteni iz pouzdanih izvora da je vama stigla dojava da smo mi u pripremi na Rogoju.

    Ti kažeš da je na Čelini bila lovačka kućica. Verovatno je tako i bilo kao što ti kažeš, opet ponavljam da ne poznajem Treskavicu pa je to meni zbog stolova delovalo kao odmaralište.

    Za informaciju o udaru na kompletnu liniju smo čuli na Palama od poverljivih ljudi ali tome niko nije pridavao značaja ili nekom nije bilo u interesu da to iznosi u javnost. Nama je rečeno da se ne bavimo politikom jer smo mi ipak borci a drugi ljudi su određeni da misle. Molim te, ukoliko išta znaš o situaciji kada smo te večeri vratili Hum, da to i napišeš.

    Istu noć su vam naši artiljereci pogodili neko skladište gde ste vi imali velike gubitke, a o tome još niko nije izneo ni jedan podatak, kao i o tome da su vaši iste noći krenuli u kontranapad vraćanja Huma ali ih je naša artiljerija omela u tome i poklopila tako da su mnogi ostali u toj šumi.

    Veliki pozdrav "pravim" posetiocima ovog našeg foruma.
    vogosca - 82596 - 14.02.2013 : Neba Bak Smederevo - best (0)

    Ljuba četnik


    Neko pomenu Ljubi četnika! Nisam siguran da li je on bio iz Niša, ali znam da je bio u vodu pod vođstvom Zozrke iz Apatina. Ja sam ga upoznao u Vogošći i za njega mogu da kažem samo reči hvale, laka mu crna zemlja. O tome odakle je možda može napisati Vogošćanin Pravi pošto ga je on poznavao mnogo bolje od mene. Pozdrav.
    treskavica - 82595 - 14.02.2013 : Neba Bak Smederevo - best (1)

    Treskavica


    Za Barsu: napiši i u kojoj si jedinici bio - da li u manevarskom ili nekom drugom vodu.

    Sve je dobrou vašim pričama i iskreno mi je drago kada se tako piše sa vaše strane, ali opet nije sve do kraja dorečeno. Zaobilaze se celokupna zbivanja kao kiša oko Kragujevca. Kada pišete treba da kažete sve do kraja, pa kud puklo da puklo jer istina zaboli samo jednom a laž svaki put.

    Nekada ranije se javio jedan vaš koji demantuje moju priču vezanu za Hum i kaže da su Bjelimičani išli po grupama od tri i pucali na naše linije kako bi mi mislili da vas ima 1000.

    Za ovu akciju u kojoj pominjem sarajevske "Laste" postoje i dokazi da su oni učestvovali u branjenju pomenute linije. Naime, njihove legitimacije i lične karte su ostale u mom interventnom vodu iz Semizovca, tako da je ova priča verodostojna.

    Ovom prilikom bih zamolio Barsu-Sarajevo da potvdi sa kojom je jedinicom bio na napadu na Hum i da malo detaljnije opiše taj napad. Koliko je meni poznato od 5. do 11. oktobra 1995. godine, kada smo mi vratili Hum, nije bilo nikakvih akcija. Mogao bi malo opširnije napisati i o pogibiji Zaima Imamovića. Da li nešto znaš o planu koji je Zaim Imamović pravio sa UNPROFOR-om u tom periodu? Ja sam u prethodnim pisanjima izneo podatak da je Zaim planirao da u saradnji sa UNPROFOR-om napade našu kompletnu liniju. Ovu informaciju sam kasnije dobio na Palama. Da li mu je poznato nešto o izdaji u našim redovima vezanu za napad na Rogoj, gde sam i ja bio u pripremi sa svojim interventnim. Naime, mi smo kasnije dobili informaciju da ste vi saznali da smo mi u pripremi na Rogoju, pa ste ispipavali čitavu liniju i udarili na Hum, gde je bila najslabija.

    Opet kažem da je do sada Max bio najiskreniji sa vaše strane i da u njegovom pisanju niko nije video nikakvu mrlju. Mislim da treba da se i vi ugledate na njegov primjer jer posle toliko godina nema više svrhe lagati.




    Idi na stranu - |listaj dalje|