Nalazite se na Forum-Najnoviji Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

Unesi rijec: Web slavicnet.com Submit search form

ratko_mladic - 102165 - 07.04.2018 : NOMAD Srbija -  ⁽²⁾

Srpski heroj Đeneral Ratko Mladić

Branislav Puhalo o deset ratnih godina u Mladićevom ličnom obezbeđenju. U selu Osmače 1993. musliman sa mitraljezom bio je sakriven u kući u kojoj smo sedeli...

GENERALA Ratka Mladića sam čuvao deset godina, od 1992. do 2002. godine, 24 časa dnevno. Velika čast mi je što sam tu deceniju proveo uz njega. Bio je veliki vojskovođa, pravi vojnik, znalac veštine ratovanja, obrazovan, beskrajno pošten, hrabar... Prezirao je sve neljudsko. I nikako nije voleo ratne profitere.

Puhalo: Država znala da je Mladić u Beogradu

U ispovesti za "Večernje novosti" o svom komandantu, generalu Ratku Mladiću, priča njegov ratni i poratni šef obezbeđenja Branislav Puhalo.

UPOZNAVANjE

Iako smo iz istog mesta Kalinovika, on iz sela Božanovići, a ja iz Jelašca, za Mladića sam prvi put čuo tek kada su počeli sukobi u Kninu. Iz Beograda sam došao u novoformiranu jedinicu vojne policije kao obezbeđenje komandanta Vojske Republike Srpske. Upoznali smo se u kasarni u Lukavici 16. maja 1992. godine. Po prezimenu je znao odakle sam, pa me odmah pitao čiji sam. A ja kao iz topa - od oca Đure i đeda Nikole! Setio se tad moje tetke Dese Puhalo i rekao da je jedina u razredu bila bolji učenik od njega.

APEL MLADIĆA IZ HAGA: Spasite mi život!

To prvo veče spavao je u kancelariji komandanta i ustao oko četiri sata ujutru. Izašao je napolje, a stražar ispred zakunjao na stolici. Uđe gde sam ja spavao i probudi me. "Gospodine Puhalo, pošto niste u stanju da obezbedite moju sigurnost izađite napolje i stražarite". Ja kažem "razumem", i zamenim onog vojnika, a u sebi se mislim, kud mene ovaj zapade.

Mladićev pratilac u Topčideru

OBEZBEĐENjE

Mladić nije mnogo mario za obezbeđenje. Međutim, obezbeđivali smo načelnika Generalštaba, a ne njega kao čoveka. Imao sam deset-jedanaest ljudi, a uvek su trojica-četvorica bila uz njega. A on kakav je bio, redovno je obilazio sve linije fronta. Učestvovao je i u probojima. Ponekad nam je i glavobolje zadavao. Ali njegova se na kraju nije sporila. Zbog svog znanja, pravednosti i čoveštva imao je ogroman autoritet.

Darko Mladić: Ratka su hteli da oteraju u ludnicu

BIHAĆ

Počela je ofanziva na Bihać 1994. godine. Sa njim su bili generali Zdravko Tolimir, Mićo Vlaisavljević, Grujo Borić i dva mlada pukovnika, koji su krenuli u borbu bez oznaka na uniformama. Mladić kaže jednom: "Idi ti, mali, donesi vode". Pukovnik pola dana donosio vodu, dok neko Mladiću nije rekao da je on pukovnik. "A otkud ja to znam", uzvrati. Na kraju, jednog pukovnika je poslao na desno krilo u Glamočku brigadu, a drugog na levo krilo u Ključku brigadu. "Pa ja ni pušku nisam poneo", reče on. Mladić ga pogleda i odbrusi: "Šta me briga, idi otmi od muslimana".

RANjAVANjE

Na Bihaću, kraj nas padne muslimanska granata od 120 milimetara. Jedan mali geler pogodi ga u vrat. Srećom, samo je malo prokrvarilo i nije ga ozbiljnije povredilo.

Tad, na Alibegovića kosi, na Grabežu, zamalo glavu da izgubimo. Mladić i Tolimir krenu u izviđanje kroz neku maglu koja se navukla. Izađemo na proplanak kad pred nama dvojica muslimana iz 505. bužimske brigade. Uperili puške u nas i jedan kaže: "Mladiću, naš si!" Hteli su da ga živog zarobe. A Ratko, koliko je bio vispren, kaže: "Dete, imaš zastoj na oru¿ju". Oni pogledaju dole, a mi reagujemo.

OSMAČE

U prvoj akciji na Srebrenicu 1993. godine, posle nekoliko pokolja Srba iz tog kraja, zauzmemo selo Osmače. Uđemo u jednu novu kuću, raskošno uređenu. Sedeli smo pola sata. Ja nešto priđem stepenicama, kad jedan musliman se sakrio i u rukama drži mitraljez. Moja je greška bila što nismo bolje pregledali. Izvučem ga odatle. Ratko ga pita: "Zašto nisi pucao?" On se snašao i odgovorio: "Generale, nije lako pucati u vas". Prebacili smo ga u Nemačku. Bilo bi lepo da se danas javi.

TRNOVO

Akcija na Trnovu 1993. Došli smo u selo Ilovica. Kreće Mladić odatle džipom "puhom" ka gradu i zaduži majora Milića da ide tenkom za nama i da puca u "puh", ako padne, kako je rekao, Turcima u ruke. Mijić kaže: "Gospodine generale, ja takvo naređenje ne mogu izvršiti". "Nisam te pitao je li možeć ili ne", odgovorio mu je Mladić. I šta će Mijić, krene za nama. Sa dva "puha" smo išli četiri kilometra i ušli u Trnovo. Nigde nikoga nije bilo. S druge strane Hercegovački korpus tuče, pa smo se sklonili u jednu dolinu u gradu, jer ne znaju da smo ušli, pobiće nas naši. Kad izleti pred nas policijski "golf" bez tablica. Izlazi čovek, digao ruke, predaje se. Kaže da je Asim Zulić, zamenik komandanta Trnovske brigade Armije BiH. "Dobro došao, gospodine Turčine, gde si krenuo", pita ga Mladić. Kako kaže, vratio se u stan da uzme patike. "Pa hajde da ih uzmemo", reče mu Mladić i mi svi krenemo sa Zulićem. Ratko je pozvao pilota potpukovnika Dušana Marina i dao mu koordinate da helikopterom sleti na stadion u Trnovu. Ovaj umesto za deset minuta došao tek za pola sata, nije smeo da sleti dok nije bio siguran. Zulića smo odvezli na Jahorinu, a onda ga razmenili za osam Srba iz Kalinovika. Ne znam da li je tačno, ali čuo sam da je 2003. godine rekao: "Kad bi Mladić sad ovuda prošao, ja ga ne bih prijavio".

RASTANAK

Nakon podizanja haške optužnice strane službe su non-stop radile na njegovom hapšenju, ali bio je bezbedan sve do 2002. godine, dok je bio pod zaštitom države i vojske. U tom periodu bio je u svom stanu u Beogradu i u vojnim objektima na Rajcu kod Ljiga, Stragarima kod Kragujevca i u Krčmaru kod Valjeva. Rastali smo se 2002, kad su rasformirali jedinicu koja ga je obezbeđivala. Tad smo se pozdravili, jer sam morao da pređem u VJ. Nisam znao da se više nećemo videti.

PRAĆENjA

Kad je država odlučila da ga uhapsi nekoliko puta sam pozivan u Vojnu službu bezbednosti na ispitivanje. Nakon toga me 2006. godine Boris Tadić oterao iz vojske. Bukvalno me isterao na ulicu i bez penzije, posle 29 godina službe. To je bila isključivo politička odluka, a jedini razlog je taj što sam bio blizak Mladiću. Saznao sam i da je na sve načine pokušavao i da me uhapsi, ali nije mogao da nađe razlog. Od 2007. pa sve do Mladićevog hapšenja su me intenzivno pratili. Nadzirali su i prisluškivali kuću i porodicu. Nisam reagovao, šta ću, rade ljudi svoj posao.

POZIVI

Mladić me sedam puta zvao telefonom iz Haga. Poslednji put pre godinu dana. Pita za zdravlje, za porodicu, za neke ljude. Priseti se nekih događaja. Poslao mi je i jedno pismo 2015. i svoju sliku, gde je na poleđini takođe napisao pismo. Zahvalio mi se kao izvanrednom profesionalcu, vernom pratiocu, prijatelju, čestitom oficiru, koji je odlično obavio svoj posao. Prisetio se kad smo 1993. godine bili u smrtnoj opasnosti, jer je pilot helikoptera kojim smo leteli naleteo na dalekovod iznad Drine. "Tada nas je Bog pomilovao", napisao mi je Mladić.

KARADŽIĆ

RADOVANA Karadžića Mladić je mnogo cenio. Iako se nisu u svemu slagali, on je za njega bio predsednik. Razne sukobe su drugi izmišljali, ne bi li ih zavadili i sprovodili svoje interese. Uvek ga je oslovljavao isključivo sa - predsedniče. Ratko je imao tezu da ko kontroliše Kupres, Vlašić i Bjelašnicu kontroliše Bosnu. Kad smo zauzeli vrh Bjelašnice, došli smo helikopterom. Tad mu je general Unprofora Brikom rekao: "Mladiću, zabranjeni su letovi iznad BiH". "Ja sam general, a ne čobanin da dolazim na konju", odgovorio mu je Mladćć. Nakon toga Karadžić je naredio da se sa vrha skine srpska zastava i Bjelaćnica preda Unproforu, koji je dao muslimanima. Mladić je poludeo od besa. "Radovane, ko ti je dao dozvolu da skineš srpsku zastavu? Možeš samo da skineš gaće svoje žene", galamio je. Baš je bio ljut. To je jedini put kada ga nije oslovio sa predsedniče.

MOSKVA

SEDAM dana smo bili u aprilu 1995. godine u Moskvi. Dolazili su i Rusi kod nas. Sve smo se dogovorili oko ruske pomoći, ali na kraju je propalo, jer mislim da Boris Jeljcin nije dozvolio da se sprovede. Mladić je posle rekao - Džaba sam izgubio vreme.

SREBRENICA

U Srebrenici je bilo ubistava, ali ih nije naredila komanda. Najviše muslimana je poginulo u proboju do Tuzle. Njihove ruke su bile toliko krvave da su znali da će odgovarati ako se predaju. Ali napravljen je mit da su svi streljani i da su žrtve. Mladić nikada ne bi dozvolio da iko vezan bude ubijen. On je bio vitez po tom pitanju.

"KARAŠ"

RATKO nikada nije kročio nogom u kasarnu u Topčideru, niti u objekat "Karaš". On bi pre sebi ruku odsekao, nego dozvolio da zbog njega nastradaju mladi vojnici. Za njega je vojnik bio svetinja, najveći čin. Nema vojnika u Han Pijesku koji je služio da nije sa njim večerao. Kaže, idi dovedi ono dete sa straže da jede. Jednom mi je 2008. godine prišao čovek u kafani, koji dobro poznaje i mene i njega i pitao: "Bogati, jeste li vi ubili vojnike u Topčideru?" Razmišljao sam da li da ga udarim, ali sam samo rekao "sram te bilo" i otišao. Za sve što se tih godina loše dešavalo u vojsci optuživani su haški begunci, jer su se iz vlasti tako prali od odgovornosti.

MOŽDANI UDAR

Prvi moždani udar Ratko Mladić je imao u proleće, čini mi se 1995. godine. Ceo dan smo bili u Žepi i kad smo se vratili u Crnu Rijeku gde je bio glavni štab, legao je da se odmori. Uveče je ustao, hoda, ali ne može da priča. Tu noć smo ga prebacili na VMA u Beogradu. Oporavio se za 15 dana i vratio. Te noći je video mrtvog miša u sobi i posumnjao da je neko hteo da ga otruje.

krajina - 102139 - 28.03.2018 : NOMAD Srbija -  ⁽⁷⁾

Bloger je jugonostalgičar

Prijatelju,

u pravu si za anomozitete Pala i Banja Luke onda i sada.

Činjenica je da su govorili da će Banjaluka pasti, ali pitanje je ko je to govorio. Paljani i istočni deo Republike Srpske Banjalučane (Krajišnike) zovu (onda i sada) guz..e, a Banjalučani (Krajišnici) Paljane i istočni deo R. Srpske zovu i zvali su "Vrovci". Lično imam kontakte i sa našim narodom i iz Banjalučke (Krajiške) regije i sa našim sunarodnicima iz istočnog dela Republike Srpske tako da znam šta pišem na ovu temu.

Međutim ima nas koji volimo da pametujemo, a da nismo počistili ispred svog praga. Elem, ti što pametuju a, nisu počistili ispred svog praga pišu kojekakve "blogove" pod nazivom :"Od bratstva i jedinstva do bratoubilaštva".

Za razliku od tog "blogera" ja sa njima (hrvatima, muslimanima) nikada, ali nikada nisam bio ni u kakvim savezima, a pogotovo ne u jedinstvu, a ne daj Bože u bratstvu. A i kada sam se borio protiv istih nisam tu borbu doživljavao kao "bratoubilačku" kao što je neki "blogeri" shvataju i kako su tu borbu doživeli, jer oni (hrvati, muslimani) mene kao Srbina nikada nisu smatrali za brata.

Želim da napomenem da ja nisam neki čovek zadojen mržnjom, ali jednostavno pitanje osnovnog kućnog vaspitanja je bilo da niko, ali niko iz naše porodice i sa očeve i sa majčine strane nije oženio ženu druge vere, ili se udao za nekog druge vere dok "blogeri" to jesu, a i "bloger" upada u klasičnu zamku suživota sa navodnom "sabraćom" te potomcima svojim daju neutralna imena itd. Ali to je njihova "blogerska" stvar i to shvatam kao njihov privatni životni izbor, međutim ostavlja bljutav ukus kada se takvi nađu da svakoj čorbi budu mirođija.

Jedini savet koji bi ti ja dao prijatelju je taj da uvek treba da znaš ko ti sedi sa druge strane "astala", ako ne znaš onda i ne pričaj ništa pred njim.

Pozdrav za Banja Luku! Pozdrav i za Pale! Sve je to Republika Srpska i neka nam je napredna i srećna!!!

bors - 101807 - 27.01.2018 : NOMAD Srbija -  ⁽¹⁾

Dodik 'cepa' BORS

Predsjednik NDP-a Dragan Čavić u intervjuu i otvoreno govori o "crnim listama" i kupovini maskirnih uniformi za organizacije koje iskazuju lojalnost prema predsjedniku RS, a što je, kako kaže, dio koncepta koji će sve više biti intenziviran do oktobarskih izbora.

Suštinski cilj je da se među biračima srpske nacionalnosti u RS stvori slika da su protekle četiri godine predstavnici Saveza za promjene radili protiv interesa RS, tvrdi Čavić.

Predsjednik RS Milorad Dodik tvrdi da je od Srbije i drugih zemalja traženo njegovo privođenje i da su iza tog zahtjeva stajale stranke Saveza za promjene, što ovaj politički blok negira i kaže da je prema institucijama Srbije upućen zahtjev koji se odnosi na provjeravanje Dodikove finansijske transakcije. Prema Vašem mišljenju, šta je pozadina ove priče?

ČAVIĆ: Ovo nije prvi put, već se radi o kontinuitetu pokušaja pravljenja žrtve i stavljanja članica Saveza za promjene u kontekst lične borbe van zakonskog okvira protiv ključnih ljudi iz SNSD-a. Otkako SNSD nije formirao vlast na nivou BiH u kontinuitetu traje haranga protiv predstavnika iz RS u Savjetu ministara BiH i Parlamentu BiH. Da je to tačno, potvrđuje i Dodikova izjava nakon prošlih opštih izbora, a koja se odnosi na pravljenje "crne knjige".

To se, poslije, ispostavilo tačnim, a ne treba zaboraviti i da je tom istom prilikom na stranačkom skupu Dodik kazao da će do izbora 2018. godine koristiti svaki dan za mrcvarenje političkih predstavnika Saveza za promjene u institucijama BiH, što se i događa. To je dio koncepta koji će sve više biti intenziviran do oktobarskih izbora, a suštinski cilj je da se među biračima srpske nacionalnosti u RS stvori slika da su protekle četiri godine predstavnici Saveza za promjene radili protiv interesa RS.

Jesu li dio tog koncepta i paravojne formacije? Vjerujete li da će organizacije poput "Srbske časti" biti iskorištene u političkoj borbi protiv predstavnika aktuelne opozicije u RS?

ČAVIĆ: Ništa nije isključeno. No, mislim da je pažnja preusmjerena potpuno na drugu stranu. Ljudi koji su se pojavili u Banjaluci, to društvo, ta organizacija "Srbska čast" jedna je folklorna skupina koja je došla na poziv ljudi iz režimskih redova u RS da naprave nekakvu predstavu i pojačaju doživljaj na samoj proslavi Dana RS.

Međutim, ključni problem je na sasvim drugom mjestu. To je udruženje "Veterani RS", koje je naprasno nakon demonstracija 2016. godine, kao alternativna boračka organizacija, budući da postoji Republička boračka organizacija, formirano i dobilo status organizacije koja se finansira iz budžeta RS. Naime, nakon odlaska Pantelije Ćurguza sa funkcije predstavnika Boračke organizacije RS, koji je sada "sasvim slučajno" savjetnik u Kabinetu Milorada Dodika, Boračka organizacija RS više nije bila instrument u rukama vladajuće stranke.

Pošto više nije bilo moguće manipulisati ljudima na čelu Boračke organizacije RS, napravljena je alternativa kroz udruženje "Veterani RS". Tako da su Veterani vrlo brzo, nakon dogovora u Gacku sa ključnim ljudima režima, uspjeli da isposluju da postanu organizacija od republičkog značaja i da dobiju budžetska sredstva za finansiranje. Od tada je ona praktično u funkciji zaštite politike režimskih stranaka i to je osnovni cilj njihovog formiranja.

Pouzdano znam da je ljudi iz ove organizacije traženo da iskažu svoju lojalnost prema predsjedniku RS. Takođe im je obećano da će im biti kupljene maskirne uniforme i to po 20 maskirnih uniformi za svaki od opštinskih odbora. U 40 organizacija po 20 uniformi znači da je 800 ljudi uniformisano.

Čemu služi uniformisanje ljudi i šta znači njihova lojalnost predsjedniku RS?

ČAVIĆ: Među ključnim ljudima vladajuće stranke postoji paranoja da će se desiti nekakva ulica, revolucija.. . Ta paranoja traje nekoliko godina, a u njenom kreiranju učestvuje mnoštvo kreatora sumanutog straha od opozicije. Pune tri godine traje haranga i nema kakvih revolucija nije bilo - narandžastih, ljubičastih, rozih, žutih.. . Svaki put je to bilo povezano sa navodnim rušilačkim namjerama, neredima, po receptu Makedonije, Ukrajine.. .

Čitav je niz takvih kvalifikacija od naručenih političkih analitičara, prijatelja režima, parabezbjednosnih stručnjaka, koji su naglašavali da je to metod djelovanja političkih stranaka opozicije. Gotovo četiri godine to se nije dogodilo, ali ludilo i haranga traju.

U tom kontekstu je i kupovina uniformi za "Veterane RS". Postavljam ključno pitanje - što će njima maskirne uniforme? Zašto maskirne uniforme ne kupuje Boračka organizacija RS i kako to njima ne pada na pamet? Na kraju krajeva, zašto uopšte treba uniformisati ljude? To je van pameti.

Nema nikakvih dilema da iza toga stoje političke narudžbe ljudi iz udruženja "Veterani RS" i rukovodstva RS. Između njih postoji tijesna veza u tom kontekstu. Zašto to rade? Da bi u određenom trenutku iskazali lojalnost i djelovali kao neki "štrajkbrejkeri", odnosno razbijači nekih "protesta i demonstracija", a da oni budu dežurni odredi patriotizma u svim lokalnim zajednicama i opštinama u RS preko te asocijacije veterana.
Kao dugogodišnjem političaru, je li Vam poznat ovakav scenario?

ČAVIĆ: Nije ovo ništa novo. Sve je ovo isprobano. Na takav način došlo je do promjene vlasti u RS 1998. godine u režiji istih ljudi. Dakle, to su potpuno isti ljudi, samo na drugim pozicijama. Tada su tim istim metodama uz svesrdnu pomoć stranaca, finansijsku i svaku drugu, organizovali i paravojske i parapolicije i parainstitucionalne organe. Pravili su opšti haos. Na kraju krajeva, pučem su došli na vlast 1998. godine. Danas isti ljudi, samo u novim ulogama, ta ista sredstva žele da iskoriste kako bi zaštitili sebe na vlasti.

- Na Vaš i generalno na račun predstavnika Saveza za promjene, predstavnici vlasti upućuju grube kvalifikacije. One o "izdajicama" već su opštepoznate. Sad predsjednik RS kaže da ste "poturice". Kako to doživljavate? Je li Vas uvrijedilo?

ČAVIĆ: Ne može me uvrijediti nešto što kaže Milorad Dodik. Uvrijedilo bi me da mi to kaže osoba koju cijenim i do čijeg mišljenja mi je stalo. Dodik je govorio i mnoge druge stvari, ali nisam reagovao niti mislim da treba reagovati na takve gluposti. Prije svega, korištenje takvog rječnika sa bilo koje strane, pravdanje i hvatanje u tu mišolovku, potpuno je naivno. Ne mislim da takvim glupostima treba davati na značaju.

Običnim ljudima koji sve to slušaju, pun je šešir svega. Jednostavno im se gade i oni koji to govore i oni koji se brane. Ne želim da učestvujem u tim splačinama. Rekao sam nekoliko puta, pa i u NSRS direktno Miloradu Dodiku, da prema njemu treba da osjećam poštovanje, ali da nažalost osjećam žaljenje.

prepiska - 101777 - 22.01.2018 : NOMAD Srbija -  ⁽³⁾

Film Djeca

hag - 101711 - 06.01.2018 : NOMAD Srbija -  ⁽¹⁾

Adresa Ratka Mladića

Evo adrese na koju možete poskati pismo Đeneralu Ratku Mladiću:

Ratko Mladic, general
P. I. Haaglanden vestigint
Scheveningen
Pompstationsweg 32
2597 JW Den Haag
The Netherlands

kravica - 101709 - 06.01.2018 : NOMAD Srbija -  ⁽²⁾

Kravica

Prilikom masakra u Kravici, jedan od pripadnika jedinice Nasera Orića po imenu Rizo, napisao je pesmu o tome. Prenosimo je u celosti:

"Ej ko na Božić u Kravicu dođe,
Naser Orić - nije Karađorđe.

A kad vidješe sa svih strana puca,
stadoše im u grudima srca.

Ostaviše i Božić i Slavu,
samo živu da izvuku glavu.

Ej ostaviše i Isusa sama,
da ga oni pogaze nogama.

A na stolu torte i kolači,
neka jede ko je bio jači.

Džabe što su i tehniku imali,
opet im se Kravica zapali.

Naser svojim borcima govori:
Vi slavite dok Kravica gori.

Nema više gnijezda dušmanskoga
baš na Božić ogrijala Boga.

Mjesto popa što sveti vodicu,
došetao Naser u Kravicu.

Ej šta je ovo Naser borce pita:
"Nemam kome Božić da čestitam!"

Hajmo kući braćo muslimani,
mi smo ovdje došli nepozvani... "

kravica - 101707 - 06.01.2018 : NOMAD Srbija -  ⁽²⁾

Ne drhti čiko...

Pre četvrt veka nezabeleženi zločin pogodio je srpsko selo Kravice, kraj Bratunca. Neljudi i zveri udarili su na nejač, decu i žene...

Na krvavi Božić 1993. osvrnuo se Mihailo Medenica.

Ne drhti čiko, silno ubodi, MIR BOŽIJI- HRISTOS SE RODI! (da se ne zaboravi krvavi Božić u Kravici '93)

Tata, krvare li Badnjaci dok gore, krvare li zore..?
Zašto u snegu tragovi ljudi na zverske liče, čemu to onaj nad majkom kliče?
Zašto mama ćuti, zašto se ne ljuti?
Zašto ćutke to nikud gleda, zašto je gola, krvava, bleda?
Zašto gore kuće po selu, zašto nam Kravicu spališe celu?
Eno je naša, poznah je tata, eno i bate- raspet na vrata.
Boli li više nego kad trn uđe u prst kada te tako raspnu ko krst?
Možda i boli al ćuti, onaj ga je čika prekorio, rasporio ga pa se umorio...
Težak je nož, jel da tata, teško je toliki preko vrata...



Jel to već nalažu Badnjake pa gore kuće, Božić je, tata, a tako vruće...
Gde se to tako poseko sneg, krvave grudve jure niz breg...
Kako ih, tata, takvima prave da svaka liči na ljudske glave?
Pogedaj onu, liči na dedu, onu što drže za kosu sedu...
Onu što baciše čak do potoka, do stričeve glave bez oba oka.
Sjurila se niza stranu, zašto ih ne juri, zašto ne stanu?



Kako da stric vidi gde su mu oči kad beže, zašto komšije samo leže..?
Zašto ne potrče da mu pomognu, kako sam da ih nađe na onolkoj gomili,
"Tvoje su one plave, striko", uzmi ih, zar su ti i ruke polomili?
Kakvi su ovo "položajnici" tata, ne nazivaju Hrista, razvaljuju vrata.



Danas se rodio Božiji sin a oni baku kače o klin.
Baku pa redom ostale naše, oni se tata i mrtvih plaše...
Truplo bez glave u domu što gori proslavlja Božić, pesma se ori...br> Kolju Badnjake, česnice, ikone¿kolju Božić da ne priča nikome.
Zalud im, tata, nož ispod vrata, Srbi bez glave rođenje slave...
Svet i čista Kravica blista ko čuvena ona vitlejemska noć,
Hajdemo, tata, dignimo Badnjak, valja nam spaljenoj kući poć...
Evo ih zveri, sjurili na nas, zverski im trag kroz krvavi sneg,
proste vam bile utrobe naše, Golgota svaki ovaj je breg!
Ne plači tata, nije mi hladno, gola ležim al topao sneg,
zver što se smeška zaklao Sneška evo na mene polako red...
Ne drhti čiko, ne sad pri kraju, Kravica već je selo u raju,
jako zamahni, silno ubodi, MIR BOŽIJI- HRISTOS SE RODI!



Mihailo Medenica

muzicari - 101669 - 02.01.2018 : NOMAD Srbija -  ⁽⁴⁾

Proslava nove godine

BANJALUKA - Srpska demokratska stranka (SDS) i poslanički klub PDP-a u Narodnoj skupštini Republike Srpske osuđuju, kako kažu, zloupotrebu vozila Helikopterskog servisa od Vlade Republike Srpske za potrebe dolaska pjevačice Svetlane Ražnatović na novogodišnji nastup u privatnom ugostiteljskom objektu u Banjaluci.

U saopštenju iz SDS-a navodi se da o dolasku Ražnatovićeve na nastup u privatni ugostiteljski objekat u Banjaluci helikopterom plaćenim novcem građana Republike Srpske, svjedoče fotografije i snimci na Fejsbuk i Instagram profilima pjevačice.

SDS navodi da se Vlada Republike Srpske u avgustu 2017. godine zadužila 9,4 miliona KM za kupovinu novog helikoptera, te da će kreditno zaduženje za novo vozilo Helikopterskog servisa platiti građani Republike Srpske.

U saopštenju se dodaje da je "krajnje neprimjereno i nezakonito korištenje javnih resursa Republike Srpske za privatne potrebe, a sve po nalogu Milorada Dodika" koji je, kako kažu, još jednom pokazao težnju da imovinu RS koristi u private svrhe.

Takođe, poslanički klub PDP-a u Narodnoj skupštini Republike Srpske traži od Vlade da odgovori na pitanje "za koje tačno potrebe je u novogodišnjoj noći korišten helikopter u vlasništvu Srpske, a koji je pod direktnom nadležnošću Kabineta predsjednika Republike".

U saopštenju iz PDP-a navodi se da poslanički klub ove stranke traži od Vlade Srpske da hitno odgovori da li je tačno da je helikopter dovezao pjevačicu Svetlanu Ražnatović u privatni noćni klub u Banjaluci.

PDP navodi da su se pojavili, kako kažu, skandalozni medijski napisi, te da postoji i fotografija na kojoj se jasno vidi da je helikopter Helikopterskog servisa Republike Srpske dovezao pjevačicu na nastup "u noćni klub u vlasništvu ljudi bliskih predsjedniku Republike Miloradu Dodiku".

"Od Vlade Republike Srpske tražimo da razjasni da li će i na koji tačno način biti opravdano trošenje novca za ovaj let", navodi se u saopštenju. epublike Srpske tretira kao svoj privatni posjed", navodi se u saopštenju PDP-a.

Zato smo na samom dnu, zbog jedne pevaljke državni helikopter, pukli smo kao narod skroz, e da mi je znati što izgiboše toliki ljudi , da bi se trošole državne pare nizašta, ej Srbi zar je Arkanova udovica vredna toga...

RE: Proslava nove godine

Nomad,

da imam helikopter, ja bih joj ga lično ustupio na upotrebu. Neka ga voza kad je onako dobra!

pofalici - 101633 - 26.12.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽¹⁾

Rat u Pofalićima

prepiska - 101523 - 15.11.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽⁰⁾

Borac

Pripadnik MUP RSK, dobrovoljac, rejon dejstava Banija, učesnik nekoliko jačih borbi, mladost-ludost, vratio se iz Nemačke, prihvato borbu za srpstvo, trenutno slušam muziku svoje mladosti, u borbama ispalio nekoliko okvira iz automatske puške, inače ljubitelj PAP-ovke.

Prešao u BiH 1992, rejon Podrinja, Bijeljina, Derventa, Koridor, ranjen, dozivanje svesti, napuštanje MUP RSK, VRS, 1993. godine. Teško preživljavanje pada Knina, ponosan na braću u Republici Srpskoj, hrvat, šiptar, balija nisu moja bratija, 1992. g. u rejonu S..e ispucao 6-7 metaka silueta pala, kažu mi saborci, skinuo si đanu, odem posle dan, da vidim kad ono Zenga, mirnog lica, smrt je bila trenutna, rukom je počupao travu, pustio je snifker (valjda se tako kaže)...

Nisam politički aktivan, volim rock and roll muziku, nisam ljakse.

Željko, kapa dole za ovaj sajt, mi smo zemljaci, nisam opravdao zavet predaka, oni su poginuli boreći se za srpstvo, ja eto jezdim, pa kako bude, strašno mi je teško kada vidim koliko je omladine izginulo za srpstvo, ej Srbi, uzmite se u pamet, svaki neka čini ono što može da unapredi život na ovim prostorima, eh , da, uvek pomozite sirotinji, a bogataše (profitere) prezirite...

NOMAD.

pjesme_ruske - 101511 - 13.11.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽¹⁾

Rusija - Srbija

Znam da voliš ovo, brate Željko!
Pozdrav!

republika_srpska - 101499 - 09.11.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽⁰⁾

RS-9

EKSKLUZIVNO Tehnički remont Bratunac u Republici Srpskoj

Kompanija iz Bratunca proizvela pištolj s kojim želi prodor na svetsko tržište.

Kompanija TRB iz Bratunca predstavila je svoje nove proizvode na sajmu vojne industrije održanom krajem juna u Beogradu. Jedan od proizvoda koje je kompanija predstavila je poluautomatski pištolj RS9 kalibra 9x19mm. Inače, razvoj pištolja RS 9 je ranije najavljen i tada je rečeno da je reč o jednom od dva kapitalna projekta čija je realizacija u toku. Takođe je rečeno da ja pištolj RS 9 "viza za budućnost na inostranom tržištu" ove kompanije.

srbija - 101450 - 25.10.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽¹⁾

Sistem te laže

Sećam se kad su bila samo dva kanala,
Politika se čitala i pila C kafa,
gledao se Dnevnik u pola 8 svakog dana,
tamo uvek ista priča, uvek jedna ista banda.
Tad je bilo lako da se širi propaganda,
narod je verovao u reči sa ekrana,
nije bilo mesta da se čuje druga strana,
sve dok negde preko nije došlo do promene plana.
Danas posle ratova, protesta i promena,
demokratije, interneta i novih tehnologija,
borbe za prava i slobodu govora,
posle svega, sve je opet isto kao nekada.
I dalje su na vlasti lažovi marionete,
prate naređenja i sve otimaju za sebe,
džabe hiljadu kanala i sve društvene mreže,
u ekran nabijamo glavu i od sukoba svi beže!


Sistem te laže, ne veruj šta ti kaže,
ovaj život je borba, od rođenja do groba,
zato ustani odmah!

Od malena mene lažu i rade me k'o volinu,
pričaju mi za Jožu da se sankao u koritu,
dali su mi maramu, zastavu i zakletvu,
kao drugovi se ne prodaju ni za kajmaka kašiku.
A bulje su uvalili po vilama na Dedinju,
šatro svi smo isti, ali svinje ipak vladaju.
Pa smo hteli demokratiju, izašli na ulicu,
trošili energiju, popušili kurčinu!
Strane agenture me izvukle k'o majmunčinu,
da napijem se suzavca, da nam sjebu državu.
Sad slušamo baronije iz usta loših glumaca,
al 'nisu oni vlast, već pozorište lutaka.
Znam ja ko me laže i od koga sam ja zgažen,
banke, MMF, korporacije su važne.
A sistem i postoji da za njih pravi pare,
i biće pravde tek kada ovo carstvo padne!


Sistem te laže, ne veruj šta ti kaže,
ovaj život je borba, od rođenja do groba,
zato ustani odmah!

Čovek veruje šta vidi, čovek veruje šta čuje,
ne kapira da od rođenja mozak mu se truje,
propagandom sistema, kako god se sistem zvao,
tabloidi, televizija, spinovana stvarnost.
Koja radi na tome da izgubiš identitet,
da budeš samo poslušni, truli mediokritet,
da krivicu svaljuješ, na nevinom iskaljuješ,
bes što si slep, što si ponovo namagarčen.
Popio si otkaz, to su reforme, to mora,
nema plate, kasne rate, seku struju odma',
pa muriju, izvršitelje čekaš kad će doći,
kao nekad tvoji preci Turke prve bračne noći.
A ćutao si, verovao, nadao se, glasao,
sad ne veruješ kako to na dnu da si se našao,
zato trgni se na vreme, kad te boli glasno reci,
to nisi dužan banci, al 'si dužan svojoj deci!


Sistem te laže, ne veruj šta ti kaže,
ovaj život je borba, od rođenja do groba,
zato ustani odmah!

Željko, brate Srbine, ovaj tekst poprilično oslikava moje mišljenje o stanju u društvu, i tako kako gore piše i ja mislim, a i trudim se da se tako i ponašam, ne želim da te gnjavim više o sebi, tek toliko da znaš da ima nas koji kažemo istinu, ma kakva ona bila, verujem da si i ti sličnog mišljenja, pa zbog smradova si i napustio rodni kraj i sada strancima gradiš državu plaćajući porez uredno, a još si im i zahvalan jer su te primili da živiš u njihovoj državi, jer to nisi mogao u svojoj za koju si se sa puškom borio...

srbija - 101431 - 24.10.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽⁰⁾

Šest Migova-29 farbaju šest meseci

Ne znam ko je napisao ovaj post (odgovor nije potpisan) na moj post "Istine radi"101339.

Ako moj post nema veze sa istinom, onda ništa, neka Vam bude, u polemike se ne upuštam jer na portalu Slavić-net nema mesta za vođenje rasprava, kao što sam jednom ranije već napisao, slike spomenika naših palih boraca su jače od mog ega, jer ne želim da ispod njihovih imena stoje moji postovi u kojima bih se ja nešto raspravljao i vodio politiku, smatram da je degutantno da pišem svađalačkim tonom kada su oni dali svoje najvrednije za slobodu našeg naroda.

Političare ne vidim kao ljude koji su pa nešto uradili za svoj narod (ove moderne političare pogotovo).

Što se tiče M. Lazanskog (koji je uzgred budi rečeno član SNS i narodni poslanik u skupštini ispred te stranke) evo jedan opis koji je on napisao u Politici o dolasku MiG-ova 29 iz Rusije, pa ga sada prosleđujem:

Autor: Miroslav Lazanski nedelja, 23. 07. 2017. "Zaista, ta saga o poklonjenim "migovima-29", tenkovima i oklopnim automobilima traje već predugo. Stići će pred izbore, ne nego posle izbora, ne, stići će za dan inauguracije novog predsednika, ne već za Vidovdan, prošao je i Vidovdan, sada iz Moskve javljaju da će stići do kraja godine kada će ih preuzeti vazduhoplovni zavod "Moma Stanojlović" u Batajnici da bi se remontovali.

Čekajte gospodo, zar nije početkom ove godine rečeno da je jedna opcija da avioni dolaze u aprilu i da ih onda remontujemo u "Momi Stanojloviću" uz pomoć ruskih stručnjaka, a da je druga opcija da se "migovi-29" kompletno remontuju u Rusiji do kraja godine. Šta se onda čeka ako je remont kod nas, a avioni su u letnom stanju?

Odgovorni faktori kažu da je sve to splet raznih okolnosti, birokratija u Rusiji, carina, pa pitanje je li to donacija, ili nije, pa da je predsednik Putin potpisao da migovi idu za Srbiju i da je sve to sada spušteno na nivo ruske kompanije za promet oružja "Rosoboreno eksport", ali da oni zatežu, jer je sada pitanje ko će ofarbati "migove-29"? Rusi iz "Rosoboreno eksport", ili mi u "Momi Stanojloviću"? Evo, ja se javljam da sa svojim drugovima Zokom i Nešom besplatno ofarbamo "migove-29". Jer, ovo sa migovima-29 sve skupa već postaje tragikomično. Šest "migova-29" farbaju šest meseci? Ili je neko nesposoban, ili su u pitanju politički razlozi.

No, naše ministarstvo odbrane napravilo je strategiju dolaska "migova-29" u Srbiju, strategiju podeljenu u tri faze. Što bi rekla bivša braća Hrvati "za krepat od smijeha". Strategija za preuzimanje i prebacivanje ne 60, već samo šest aviona? A početkom sledeće godine za naša tri postojeća aviona "mig-29" ističu svi resursi, neće smeti da lete. Ako ovi "migovi-29" iz Rusije ne stignu u septembru i odmah uđu u remont, sledeće godine Srbija više nema lovačku avijaciju. Ili, da se i dalje ložimo oko S-300... "

Što se tiče prisutnih na aeromitingu, napišite koliko autobusa u kojima su pristigli članovi i pristalice SNS-a je bilo parkirano ispred kapije, i koliko košta organizovanje takvog prevoza iz Rume, Platičeva, Sremske Mitrovice, Mladenovca, Sombora, Crne Trave, Aleksinca (natpisi na autobusima), ko je to sve platio, a sigurno je skuplje od tog što ste dali 30 dinara za čišćenje, znamo i Vi i ja ko to plaća, plaćaju građani Srbije koji plaćaju porez, a sigurno nisu dali potpis da se pristalice vladajuče stranke vozaju po predizbornim i aero mitinzima da bi ugodili Vođi, valjda je to jasno, ako ste Vi gospodine Ž. Tomiću napisali ovaj odgovor nije mi jasno zašto veličate Vučića, pa danas su na Kosovu i Metohiji srpske sudije položile zakletvu ispred Hašima Tačija kao predsednika Kosova, a u skladu sporazuma koji je Vučić potpisao sa EU u Briselu, toliko o ne priznavanju institucija Kosova i ne priznavanju otetog dela R. Srbije, a na tu temu ima pregršt primera , pa ako ste raspoloženi možemo i o tome...

RE: Šest Migova-29 farbaju šest meseci

Nomad,
Ja sam (Željko) napisao prethodni odgovor. Nadam se da je to sada jasno!

U gore navedenom tekstu Lazanski nije ništa loše rekao o Migovima 29, koje je Srbija dobila, već se negativno izrazio u pogledu birokratije koja usporava isporuku ovih aviona.

Sa druge strane, ne znam da li si nekada bio donator (što ja jesam) pa hoću da ti kažem da je mnogo teže davati nego primati "poljevačinu" što je slučaj Srbije u ovom trenutku. Rusija i Bjelorusija trenutno koriste ove avione koje nam poklanjaju, pa i oni moraju da iste zamijene sa boljim da bi nam iste dali. U nas je situacija malo složenija. Tvoje DOSmanlije nisu na vrijeme razmišljali o kupovini novih aviona da zamijene ona 4 koja trenutno imamo, pa smo sada (zbog njihovog nehata i pljačke državne imovine) došli u situaciju da nemamo avione da ih zamjene. Stoji i ona tvoja da smo mogli kupiti i nove migove - ali za to nemamo para. Naš narod kaže da se poklonu u zube ne gleda, neka oni nama stignu pa makar i sa 6 mjeseci zakašnjenja.

Ja nisam Vučićev pristalica, više bi se moglo reći da sam Šešeljov, mada i on ima dosta loših stvari.

Onaj tvoj komentar u vezi prevoza nisam baš dobro shvatio. Ljude koji u svemu vide loše, kojima ni jedna vlast ne valja a nemaju alternativu i neće da kaže koga bi oni za predsjednika (sem njih samih jer su najpametniji) ni ja u svojim kolima ne bih povezao na aero-miting.

Hajde da već jednom završimo ovu diskusiju jer me već smara, imam ja i pametnijih stvari da radim.

Pozdrav,
Željko

srbija - 101399 - 22.10.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽⁰⁾

Istine radi

Poštovani Željko,

ovaj post pišem samo da bih dopunio ovu Vašu objavu i ni zbog čega drugog, što bi se reklo istine radi.

Napisali ste (preuzeto, pošto sam pročitao ovaj članak na nekom drugom portalu) da su na aeromitingu povodom 73. godine od oslobođenja Beograda leteli vojni vazduhoplovi MiG 29 koje je Srbija dobila od Ruske Federacije što nije tačno. Ti vazduhoplovi nisu u operativnom stanju jer nisu prilagođeni potrebama našeg vazduhoplovstva. Na tim letelicama (šest aparata) treba da se izvrši zamena elektronskih uređaja i naoružanja, a završetak tih radova planiran je za jun 2018. godine.

Trenutno se u Lipecku nalazi grupa pripadnika vazduhoplovno-tehničke službe koja tamo pohađa kurseve obuke sa ciljem da se ovlada održavanjem lovaca MiG-29.

Takođe postoje poteškoće i sa modernizacijom Vazduhoplovnog zavoda "Moma Stanojlović" u kome bi se uskoro trebalo da se izvrši remont srpskih MiG-ova 29, a koji bi se realizovao uz asistenciju ruskih stručnjaka.

Ne zna se koje su tačno godine proizvedeni, ali pretpostavlja da je reč o letelicama koje su sklopljene 1989. godine, dakle dve godine pre nego što je obustavljena proizvodnja ovog modela.

MiG-ovi su rasklopljeni došli u Srbiju početkom oktobra, iako je njihovo sletanje najavljivano od proletos, a javnost je tek pre neki dan saznala da ih neće videti na nebu najverovatnije do sredine naredne godine. Takođe, saznalo se da sa Rusijom nije sklopljen nikakav ugovor o modernizaciji MiG-ova, mada iz Ministarstva odbrane ovih dana najavljuju da takav ugovor samo što nije.

Inače Mig-ovi koji su u sastavu RV Srbije tek treba da se remontuju, tako da sada ni jedna dvadesetdevetka ne leti. Od šest MiG-ova, jedan je već vraćen u Rusiju na remont. Da ruski MiG-ovi neće leteti nad Beogradom, već da će biti izloženi prizemljeni na batajničkom aerodoromu 20. oktobra, izjavio je, nakon što su stigli u delovima transporterom 2. oktobra, komandant Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane general-major Ranko Živak. Bilo je to za mnoge iznenađenje i razočarenje. Ruski MiG-ovi su stari 28 godina, rekao je pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse Nenad Miloradović. Domaći, koji idu na remont u Rusiju, stari su 30 godina. Oni su nama faktički poklonili avione koji su povučeni iz naoružanja i čija je sudbina bila da budu izloženi u muzeju, ispred neke škole ili da budu uništeni, uz poklon, Srbija treba da uloži dodatno 185 miliona evra, kako se procenjuje.

Što se organizacije tiče, ona je sprovedena od vladajuće stranke SNS i na aerodrom Batajnica dovođeni su članovi SNS-a sa autobusima da bi sve bilo pod kontrolom vladajuće elite. Inače ranije nikada nije bilo naplaćivanja ulaznica na aeromiting (lično prisustvovao). Ovaj Vaš post mi liči na političku propagandu jer niste napisali činjenično stanje tj. istinu, i ne vidim čemu to, kada je stanje u vojsci R. Srbije sasvim drugačije.

RE: Istine radi

Nomad,

sve ovo što si objavio su čiste nebuloze, koje nemaju nikakve veze sa istinom.

Niko ne poriče da su avioni 30-tak godina stari, ali je dogovor sa Rusijom (slušao na ruskoj televiziji 1TV) da se kroz remont aviona naši stručnjaci obuče, kako bi u budućnosti mogli da rade remont aviona drugih zemalja, tj. uslužni remont. Po meni je ovo mnogo bolje nego "ključ u ruke" jer na taj način će naše fabrike dobiti značajne poslove u budućnosti.

Ima jedna kineska poslovica koja kaže: "Bolje je čovjeka naučiti da peca, nego mu dati po jednu ribu."

Migovi 29, koje smo mi dobili, mogu da lete ali su došli u rasklopljenom stanju jer ne mogu dobiti dozvolu da prelete preko vazdušnog prostora Evropske Unije. Standardna je praksa da se takvi avioni transportuju teretnim avionima, i pri tome se "rasklope" samo krila da bi se smjestili u takav avion. Izuzetak su avioni koji se koriste na aero-mitinzima, poput Striževa koji su letjeli i na aero-miting u Parizu.

Nenad Miloradović, pomoćnik Ministra odbrane, je rekao da su Migovi oko 28 godina stari, ali da su različito godište. Pored toga, naglasio je da su dopremljeni u "letećem stanju" tj. da su povučeni direktno iz aktivne upotrebe. Drugim riječima, nisu stajali negdje u hangarima, letjeli su i bili su planski održavani. Pogledaj video ispod, ali ovaj put malo bolje poslušaj!

Ti kažeš da su ovi migovi za staro gvožđe. Međutim, ja mnogo više vjerujem Lazanskom koji je u jednom prilogu, koji sam ja nedavno objavio, rekao jasno i glasno da ovi naši migovi "nakon remonta mogu da lete i štite naše nebo još punih 14 godina"...

Istine radi, mi imamo par Migova 29 koji još lete, prema tome imamo i obučene pilote za te Migove. Jedan od njih je i major Nenad Stević, koji na donjem videu komentariše akrobacije koje izvode Striži. Međutim, sa svim tim novim Migovima, koje smo dobili ili ćemo ih još dobiti, logično je da ih pošaljemo na usavršavanje za taj tip aviona, a pošto mi takve škole nemamo moramo da ih šaljemo u inostranstvo...

Inače, ja sam imao priliku da se družim sa nekoliko pilota na Mig 29, zahvaljujući jednom avio-mehaničaru iz Vogošće. Oni su danas organizovani u jedno sportsko društvo koje ima i svoj sportski aerodrom u blizini Beograda.

I na kraju, istine radi, da ispravim i onu tvoju neistinu u vezi naplaćivanja ulaznice. U vrijeme dok je Tadić bio na vlasti, ulaznice su doista naplaćivane, i ja to pouzdano znam za jednu godinu, mada se ne sjećam koja je to godina bila. Istine radi, ulaznica i nije bila toliko skupa, možda tridesetak dinara. Ja to ne mogu tačno reći jer je istu neko drugi platio za mene. Na pitanje jednog mog prijatelja zašto se plaća ulaznica dobio je odgovor: "Pa neko mora i da čisti posle vas!"

Imao bih ja još mnogo toga da navedem u svrhu ispravljanja ovih nebuloza koje si ti naveo, međutim moram da kažem da Tadić širokim narodnim masama nikada nije platio vojnički pasulj, a Vučić meni jeste pa mu se ja (kao gost kod dobrog domaćina) srdačno zahvaljujem.

republika_srpska - 101211 - 10.09.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽¹⁾

Dodik: Odustajemo od ideje da dogodine bude referendum o samostalnosti RS

Predsednik Republike Srpske i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik je danas izjavio da odustaje od ideje da se u RS sledeće godine održi referendum o samostalnosti tog bosanskohercegovačkog entiteta.

Dodik je rekao da će ideja o mogućem održavanju referenduma o statusu Republike Srpske u 2018. godini biti razmatrana kasnije, osim ako se "ne stvore neke ekstremni uslovi za njegovo održavanje".

"Kao odgovorna politička partija, ceneći međunarodne okolnosti i neobezbeđen konsenzus u okviru Republike Srpske.

Sabor SNSD je 2015. godine usvojio Deklaraciju u kojoj je najavio da bi se 2018. godine mogao održati referendum o samostalnosti RS, zbog čega je došao na udar međunarodne zajednice. Dodikje naglasio da SNSD pitanje referenduma o status RS "ostavlja za kasnije", da se, kako je naveo, o tom pitanju ne bi podelilo društvo u RS.

politika_srbija - 101145 - 02.09.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽²⁾

NASLEDNIK: Šešeljev sin novi poslanik

Izvor: mondo. rs

Aleksandar Šešelj, sin lidera SRS Vojislava Šešelja, sledeće nedelje će postati poslanik te stranke u Skupštini Srbije, piše danas beogradska štampa. On će zameniti dr Milovana Bojića koji podnosi ostavku u parlamentu.

Odmah iza Bojića na poslaničkoj listi je Aleksandar Šešelj. Bojić planira da se posveti privatnom biznisu, dok Voja želi da sina Aleksandra uvede u ozbiljnu politiku kako bi ga kasnije nasledio na mestu lidera stranke. Aleksandar je, inače, dosta vremena provodio s Bojićem, koji ga je pripremao za ozbiljan politički angažman", tvrdi izvor blizak SRS.

Vojislav Šešelj komentarišući najavu da će Aleksandar biti poslanik, rekao je da je Bojić tražio da zbog obima posla bude razrešen, a da želi i da učini Aleksandru i zato mu prepušta svoje mesto.

sudjenja - 101107 - 24.08.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽¹⁾

Balijska posla

Deset svedoka bili su pripadnici diverzantskog voda, Halilovićevi borci, a saborci Elfete Veseli. Prvi sedok, Dževad H., u sudnici je prepoznao Halilovića, a Elfetu Veseli nije, što je izazvalo čuđenje. Ovaj svedok je na početku suđenja imao "kratko pamćenje" i dok je u sudnici opisivao jedan od susreta sa zarobljenim dečakom Slobodanom Stankovićem. On za Halilovića tvrdi kako je bio "logističar", a ne komandant. Svedok se čak nije sećao ni ko im je u Hrvatskoj podelio uniforme i naoružanje, da bi se pritisnut pitanjina tužioca Janjića i predsedavajućeg Veću prisetio i priznao da je to učinio Sakib Kibe Halilović. Svedok je tvrdio da je od aprila 1992. godine bio pripadnik Armije BiH, a onda je rekao da nije.

Ovo je deo svedočenja monstrumu šiptarki Veseli, a bagra se drži opet zajedno, nema griže savesti, pa onda neko kaže oprosti, pomirenje itd. nema pomirenja sa njima balijama, bar u mom slučaju.

republika_srpska - 101065 - 14.08.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽⁰⁾

Preminula Dragica Tepić

Preminula supruga narodnog heroja Milana Tepića
15. Juli 2017.

Supruga Milana Tepića, heroja Odbrambeno otadžbinskog rata, Dragica Tepić, sinoć je iznenada preminula u 59. godini života, u Beogradu. Sahrana će biti održana u Komlencu kod Kozarske Dubice.

rat_zvornik - 101057 - 13.08.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽⁰⁾

Mučenik Slobodan dobija spomenik

V. Mitrić đ 13. avgust 2017.

Boračka organizacija Republike Srpske posle deset godina odužuje dug najnevinijoj žrtvi. Stradao od Orićevih koljača. Spomenik do kraja leta, mora biti na vidnom mestu.

BEOGRADSKI likovni umetnik, Mirko Mrkić, član ULUS, uradio je reljef dvanaestogodišnjeg dečaka Slobodana Stojanovića iz sela Donje Kamenice, kod Zvornika, koji je, izmasakriran početkom juna 1992. godine, u svom dvorištu, kada se vratio po psa. Tragedija Stojanovića, inače, je jedna od najstrašnijih srpskih rana iz rata devedesetih u BiH. Najmlađi Stojanović, Slobodan (12) izmakao je pažnji roditelja i krišom se vratio u svoje selo Kamenica. Orićevi su već bili u njemu. Uhvatile su ga komšije.

Kako, za "Novosti", kaže akademik Dragoljub Drago Mirković iz Bijeljine, vlasnik firme "Evro mermer" dugo se čekalo, dogovaralo i organizovalo da se Slobi podigne spomenik. Na kraju, on je odlučio da uradi beleg dečaku u čast i za poruku čitavom svetu.

Spomenik bi, kako kaže general Milomir Savčić, predsednik Boračke organizacije Republike Srpske, trebalo da bude završen do početka jeseni i biće postavljen u zvorničkom kraju na mestu koje će biti vidljivo ljudima i prolaznicima i onima koji tu borave iz svakog ugla.

Inicijativa za podizanje spomen-obeležja pokrenuta je pre skoro deset godina, ali je bilo niz odlaganja iz razloga koji nisu dostojni spomena.

Dragoljub Drago Marković je u Republici Srpskoj i Crnoj Gori uradio besplatno više od 500 spomenika palim borcima VRS i nekoliko stotina socijalno ugroženim ljudima.

Bogu hvala, sada je završetak spomenika samo tehničko pitanje, jer je BORS ispunila sve obaveze prema umetniku koji je radio reljef, a ostalo je moja briga - kaže Mirković. - Na spomeniku će biti isklesane misli velikih domaćih i svetskih umova o deci, njihovim sudbinama, našem odnosu prema njima i obavezi sveta da čuva, ne samo njihove živote, već i prava i da im obezbedi bezbrižno detinjstvo.

UBICA VESELI

ALBANKA Eltefe Veseli (na slici), jedan od ubica malog Slobodana, odnedavno čeka suđenje u zatvoru u Sarajevu. Dok sud ne kaže svoje, ostaje priča (i obducentski nalaz) da mu je ona nožem rasparala stomak, odsekla uvo i pucala u njega iz blizine. Stojanovićeve komšije muslimani bili su publika.

Otac Slobodana Ilija i majka Desa umrli su sredinom prošle decenije. U smrt ih je odvela tuga i nepravda što niko nije bio zvanično ni okrivljen za smrt njihovog deteta.

ratko_mladic - 100861 - 02.07.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽⁰⁾

Emisija Goli život: Darko Mladić- intervju

prepiska - 100855 - 01.07.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽²⁾

Daleko od Čačka, daleko od istine

Nisam pogođen paušalnim ocenama koje Mićo-Cacak iznosi u vezi mojih objava na ovoj stranici. Ono što se pojavi na ovom mjestu odobrava administrator, zar ne, tako da imam puno pravo da smatram da je i administratoru zanimljivo ono što mu pošaljem, i time pada u vodu tvoje pisanije.

Metod po kome sam došao do tragova koji jasno upućuju da ti "Mićo-Čačak nije ni blizu Čačka (valjda Čačak) neću ovde objasniti. Jasno je "Mićo" da si ti mnogo daleko ne samo od Čačka kao i od istine vezane za moje objave na ovom forumu.

Da li stvarno "Mićo" misliš da ja imam nadprirodne moći da "subverzivnim pisanjem" ovde mogu ikoga da oteram, pa nisu ostali učesnici tako plašljivi da ih "otera" nečije mišljenje? Ma daj bre, razmisli malo, pa nismo deca da ti neko poveruje u ovo!

Neke članke sam uzeo iz elektronskih izdanja, ali sam isto tako uredno i naveo izvor, kako i nalažu pravila foruma, a i ako baš hoćeš to je osnovna kultura u prepisci na internetu, zar ne?

Nisi naveo konkretno sa kojom to temom "nemam nikakvu sponu", pa nije valjda da sam toliko loše određivao rubrike i naslove, odnosno teme.

Pregledao sam prepiske i vidim da i nemaš neki broj objava na ovom forumu, a rekao bih da ti je ovo prva, pa odmah ćorak, e moj prijatelju kočnice ti ne rade baš sve, tako deluje tvoje pisanija, proklizavaš.

"Mićo-Cacak" mislim da samo "pripucavaš" u prazno. Ti me podsećaš na Čvorovića iz filma "Balkanski špijun" gde od ničega praviš "nešto".

Ako bude tvog odgovora na ovaj moj post, utvrdiću ono u šta sam ovde napisao. Nije pametno "ocenjivati" ljude kao što ti činiš, ne znaš ko ti je sa druge strane, a to se narodski zove srljanje.

Pozdrav NOMAD!

vrs - 100827 - 25.06.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽³⁾

25 godina od bitke za koridor

Na današnji dan obeležava se 25 godina od "Proboja koridora", vojne akcije kojom je prekinuta 42 dana duga kopneno-vazdušna blokada zapadnog dela Republike Srpske i Republike Srpske Krajine.

Odluka o proboju Koridora doneta je 18. juna 1992. godine da bi se odblokirao zapadni deo Republike Srpske, gde je u okruženju bilo oko milion i po stanovnika. Direktan povod za akciju "Koridor života" bila je smrt 12 beba u banjalučkom porodilištu zbog nedostatka kiseonika.

Operacija " Koridor-92" bila je napadna operacija za proboj iz operativnog okruženja. U pripremi operacije odlučeno je da se pod hitno odseku i uklone snage HV i HVO i spreči zauzimanje grada Doboja. Operacija je izvođena u tri etape:

Prva etapa operacije predviđala je da se bočnim udarom izvrši proboj iz operativnog okruženja i spoji sa snagama Istočno bosanskog korpusa (IBK) u širem rejonu Modriče. Dok se predviđalo da se sa sanagama u napadu izbije na liniju Modriča-Pećnik-Derventa.

Druga etapa predviđala je izbijanje na reku Savu na odseku ušće Bosne-Velika Brusnica-Bijelo Brdo. Sa ostalim snagama trebalo je odsutno braniti teslićki i Ozrenski deo fronta, osigurati se iz pravca Gradačca i Gračanice i ojačati odbranu snaga IBK prema Orašju.
Treća etapa predviđala je oslobađanje Bosanskog Broda i okoline i potpuno izbijanje na prirodnu i državnu granicu Republike Srpske sa Hrvatskom na Savi.

Komanda 1. KK procenila je da brojno stanje na strani protivnika varira u skladu sa promenama jedinica. Ali se pretpostavljalo kako na celom forntu brojno stanje protivnika iznosi 25. 500 ljudi.
Sve srpske snage su bile spremne i čekale su naređenje za početak operacije. Na aerodromu Mahovljani bili su spremni jurišni avioni tipa orao i jastreb, koji su trebali da pruže vazdušnu podršku snagama na težištu proboja. Moral boraca je bio na visini, znali su da imaju podršku artiljerije, pratnju tenkova, podršku jurišne avijacije, a i želeli su da "probiju" taj put za Srbiju kako im bebe više ne bi umirale. Prvi dan je bio žestok na čitavom delu fronta. Problem tog prostora bio je dosta težak teren, reka Bosna je praktično delila srpske snage na dva dela. General Talić iako se složio odlučio je da glavnina snaga ide Trebavom, i time je postignut stepen iznenađenja. Neprijatelj je očekivao da će srpske snage ići levom obalom reke Bosne, kasnije će se pokazati da su tu bili znatno bolje utvrđeni. Odluka generala Talića da glavnina snaga ide Trebavom pokazala se ispravnom.

Neprijatelj je bio obmanut početkom operacije, jer je operacija počela dva dana ranije. Obmanut je bio i pravcem napada. Jer, teško je bilo pomisliti da su srpske snage izabrale jedan teško prohodan planinski put preko Trebave, da se glavne snage tu usmere i udare u levi bok neprijatelja. Baš zbog tog pravca koji je izabran, srpske jedinice brzo prelaze preko reke Bosne, izbijaju pred Modriču i oslobađaju je!

U toku same operacije bilo je brzog manevra, brzih prebacivanja jedinica u cilju stalnog proširenja koridora. Već drugog dana operacije spojile su sejedinice 1. Krajiškog korpusa i jedinice Istočno-bosanskog korpusa VRS. Sve postavljene zadatke TG-1 je izvršila, a 16. Krajiška mtbr je veoma brzo izbila na Savu.

Samim probijanjem koridora 26. juna 1992. godine, omogućeno je pukovniku Simiću komandantu TG-1 da 28. juna za Vidovdan oslobodi Modriču. U vezi sa oslobađanjem Odžaka, postoji jedna anegdota.
Naime, dan nakon oslobađanja Odžaka zove general Talić, pukovnika Simića i pita: "Napadaš li ti to danas?". Na to će Simić: "Ne napadam. " I onda je general krenuo da psuje, pa je rekao: "Jesil ti normalan pa oni beže, a ti ne napadaš, oni su u panici!" Na to je pukovnik odgovorio: "Ne napadam, prešao sam u gonjenje, a to je sasvim druga borbena radnja od napada. " Na to su se obojica ismejali...

politika_srbija - 100767 - 15.06.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽⁰⁾

Lezbejka predsednik Vlade R.Srbije

Svetski mediji: Prva gej premijerka na Balkanu!

Svetske agencije prenele su pod oznakom "hitno" da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić imenovao ministarku Anu Brnabić za premijerku Srbije.

Agencije navode da je u pitanju prva srpska premijerka u istoriji i prva deklarisana gej osoba na čelu vlade neke balkanske zemlje.

AFP navodi da je Ana Brnabić prva otvoreno gej osoba na poziciji premijera na konzervativnom Balkanu, kao i to da je prva žena u srpskoj istoriji koja je dospela na tu poziciju. AP navodi da je Brnabićeva prva otvoreno gej osoba koja se našla na čelu vlade "veoma konzervativne zemlje". Vučić je obećao da će poboljšati prava homoseksualaca u okviru napora da se zemlja približi članstvu u EU, podseća američka agencija.
Predsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac izjavio je danas da je informacija o tome ko će preuzeti kancelariju premijera nebitna jer već pet godina o sudbini naroda u Srbiji odlučuje jedan čovek.

"Ta informacija potpuno je nebitna jer već pet godina i funkciju premijera i predsednika i vrhovnog komandanta i koordinatora službi i spasitelja iz poplava i vozača kamiona kroz tunele obavlja samo jedan čovek koji jedini odlučuje o sudbini ovog naroda", naveo je Šutanovac u pisanoj izjavi.

On je ocenio i da se u Srbiji uspostavlja "sultanat" u kome postoji jedan sultan i mnogo vezira, među kojima je i Ana Brnabić.

Važnu fazu u njenoj poslovnoj biografiji predstavlja angažman u različitim američkim konsultantskim firmama koje su u Srbiji realizovale projekte finansirane od strane Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).

Sanda Rašković Ivić (samostalna poslanica): Glavni kvalitet poslušnost Vašingtonu

Izbor Ane Brnabić ukazuje na vazalni, slugeranjski odnos Vučića prema Zapadu. Brnabić je kandidat Vašingtona i ne znam šta je to njen doprinos kojim je zaslužila premijersko mesto, sem poslušnosti MMF-u i činjenice da je "potrošna". Zamislite Brnabićevu koja brani KiM! Naravno, ne možete! Zamislite Brnabićevu koja štiti prava radnika protiv MMF-a. Ne možete, naravno! Sada će valjda Vučićevi analitičari da spoznaju da je on samo poslušni sluga Amerikanaca. Toliko o stranim plaćenicima!

Srbijanka Turajlić (Pokret slobodnih građana): Tužno za jednu tako mladu osobu

Danima unapred stidim se zbog osobe koja će prihvatiti ovakvu vrstu poniženja. Nekad sam mislila da Ana Brnabić nije osoba koja će na tako nešto pristati.

Boško Obradović (Dveri): Diktat Zapada i poniženje za SNS

Da li je izbor Ane Brnabić za predsednika Vlade Vučićev izbor ili izbor Zapada? Očito je da zapadni centri moći imaju veće poverenje u Anu Brnabić nego u bilo kog drugog iz SNS ili njihovog koalicionog partnera. Vučić je bio u obavezi da za mandatara predloži osobu koju mu je Zapad izdiktirao. Ovo je poniženje i za samu SNS koja nema kvalitetnog kandidata za predsednika Vlade, kao i za sve socijaliste koji su imali lažno obećanje vrha SPS da će Ivica Dačič biti novi premijer i da zbog toga treba da podrže Vučičev izbor za predsednika. Nijedan glasač SNS i SPS nikad ne bi glasao za Anu Brnabić. Da li možda hrvatski i homoseksualni lobi u Srbiji na ovaj način dolazi na najuticajniju funkciju u Srbiji, uskoro ćemo saznati...

Ovo su samo neki natpisi i reagovanja o postavljenju Hrvatice-lezbejke od strane bivšeg člana Srpske Radikalne Stranke, a sada Predsednika R. Srbija Aleksandra Vučića... E Srbijo šta si dočekala posle Karađorđa, Vojvoda Mišića, Putnika, posle heroja majora Gavrilovića, Milunke Savić, Gvozdenog puka... majora Tepića i ostalih srpskih Obilića, udarena si majko Srbijo najmračnijim podlim zapadnim nakazama koje ti poturaju da ti budu vođe, a A Vučić marioneta slepo izvršava... Mislio sam nema većeg poniženja kad ono moralne nakaze na čelu Vlade pokradene i prevarene Srbije. Au, braćo Srbi šta nas snađe!

prepiska - 100689 - 05.06.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽¹⁾

Tačan odgovor

Precizno. Istinito (tačno). Vrlo dobro sročeno. Sve čestitke na odgovoru g. Tomića na tendeciozno piskaranje "Siki_Breza.
Potpisujem svaku reč odgovora koji je napisao moderator!
NOMAD

bosna_danas - 100655 - 30.05.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽⁰⁾

Rat nije završen?

DUDAKOVIĆ TRAŽI NAORUŽAVANjE: Rat nije završen, samo je prestala pucnjava

Tanjug, 30. maj 2017.

Penzionisani general takozvane Armije BiH koji je osumnjičeni za teške ratne zločine obratio se mahom mlađoj publici na tribini veterana u Konjicu.

Penzionisani general takozvane Armije BiH Atif Dudaković, koji je nedavno pozvao Bošnjake starije od 17 godina da se naoružaju, sada poručuje da rat nije završen, već da je samo prestala pucnjava, piše Euroblic.


Dudaković, koji je osumnjičen za teške ratne zločine, proteklog vikenda je na tribini u Konjicu dočekan sa ratnim zastavama takozvane Armije BiH i kao heroj.

On je rekao da "sadašnje generacije kažu da rat nije nezavršen i da je samo prestala pucnjava".

"Koje su to borbe i koja su iskušenja kroz koja prolazimo i kroz koja ćemo prolaziti? Šta treba raditi? Da li ima opasnosti? Ima ih! I to mnogo", poručio je Dudaković na tribini koju su organizovali lokalni veterani u okviru obeležavanja Dana maloljetnih dobrovoljaca takozvane Armije BiH.

List navodi da su tim povodom ratne zastave nosili golobradi mladići sa beretkama i majicama ukrašenim ratnim amblemima, dok je u sali, gde je Dudaković govorio, veliki broj gostiju nosio vojne uniforme.

Atif Dudaković je početkom godine u govoru predstavnicima bošnjačke dijaspore u Luksemburgu pozvao Bošnjake iz zapadne Evrope da se pripreme za rat, navodeći da će se lično angažovati "na umrežavanju onih koji su spremni za otpor velikosrpskoj agresiji".

On je tada rekao da svaki Bošnjak koji ima više od 17 godina mora kupiti uniformu, čizme, vreću za spavanje i ranac.

U Tužilaštvu BiH 11 godina traje istraga zbog zločina koje su Dudakovićevi borci počinili nad zarobljenim Srbima, ali i Bošnjacima iz nekadašnje autonomne pokrajine Zapadna Bosna.

ratko_mladic - 100629 - 25.05.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽¹⁾

Izostanak pomoći

Posle ovako dramatične vesti o zdravstvenom stanju Đenerala Mladića, jedino šta mi preostaje je da se zapitam gde su sada vajne "patrijote" (namerno sa j, jer su tako izgovarali oni koji su bili najglasniji), a pogotovo nosioci državnih funkcija sa obe strane Drine. U Srbiji navodno patriotska vlast na čelu sa A. Vučićem koja ćuti kao riba, a znamo kako su bili grlati devedesetih i kako su ti isti koji su sada na vlasti u Srbiji tapšali Đenerala Mladića po ramenima...

Za vlast u R. Srpskoj važi isto, a pogotovo što je aktuelni predsednik R. Srpske da bi odbranio svoje pozicije kontramitingom nedavno u saradnji sa "ortakom" iz Beograda doveo sina Đenerala Mladića, Darka Mladićau Banja Luku da bi "udario kontru" političkim neistomišljenicima. Na mitingu opozicije u Banja Luci govorila je ćerka bivšeg predsednika R. Srpske, a na kontramitingu (omiljena opcija pok. S. Miloševića) za održanje na političkoj sceni vladajuće stranke , kod Mileta govorio je Darko Mladić. Vlasti su dokazale da opet dele narod na "patrijote" i one koji "to nisu", tako da još više produbljuju podele unutar srpskog nacionalnog korpusa, kao da podela u našem narodu nema i previše, ali zarad fotelja gaze sve pred sobom.

Zamislite kada bi srpski vlastodršci tu energiju kojom brane svoju vlast uložili u pravnu i svaku drugu pomoć onima koji se sada nalaze u nezavidnoj situaciji u Haškom pritvoru. Kada su se oni koji se sada nalaze u haškom pritvoru odazvali pozivu da brane rodnu grudu svi su ih dizali u nebesa, sada kada se nalaze u situaciji koja je ponižavajuća, državna rukovodstva ni ne pomišljaju da im pomognu, pa se onda otvoreno pitamo ko bi sutra ako zatreba stao na branik otadžbine...

Pa braćo Srbi pamet u glavu i koristite je da sa istom razmišljate.

A Srbima u Hagu neka je samo svevišnji u pomoći, od ljudi pomoći nikakve nemaju!

P. S. Proletos u jednom parku u Beogradu sretoh jednog haškog osuđenika, htedoh da pozdravim, ali onda rekoh samom sebi sedi tu i ne pipaj rane duboke i tog osuđenika i svoje... Bolje je tako!

ratko_mladic - 100627 - 25.05.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽⁰⁾

Mladić umire...

ŽIVOTNA DRAMA GENERALA U HAGU: Mladić umire, a "leče" ga masažom!

S. J. M. - 25. maj 2017.

Porodica i odbrana generala Ratka Mladića tvrde da ga u Tribunalu u Hagu neadekvatno leče. Tešku bolest holandski lekari leče paracetamolom i masažom.

GENERAL Ratko Mladić već neko vreme ima kraće gubitke pamćenja, koje mu se posle vraća. Desna strana tela mu je slabije pokretna. Za bolove od kojih noću ne može da spava lekar u pritvoru mu daje paracetamol. Za grčenje mišića predlažu mu masažu. To je apsolutno nizak nivo zdravstvene zaštite i neophodno mu je ozbiljno kliničko lečenje.
Ovo govori generalov sin Darko Mladić, navodeći da su brojni propusti u lečenju proteklih godina doveli do toga da se zdravstveno stanje njegovog oca pogorša. u Holandiji, kako kaže, prima neodgovarajuće terapije.

General je imao dva moždana i jedan srčani udar, a od decembra stanje mu je konstantno loše. Početkom marta u snu je imao jedan kraći tranzitni moždani udar koji je trajao pet minuta. Lekari su rekli da je bio koji minut duže, ne bi se ni probudio - navodi Darko Mladić.

On navodi da je porodica zabrinuta jer su veštaci koje su angažovali utvrdili propuste u rangu nesavesnog lečenja.

Njihovi stručnjaci nisu osporavali te nalaze, ali sud ih nije uvažio i odbio je da generala pusti na lečenje u Rusiju - kaže mlađi Mladić. - Po nizu odluka stiče se utisak da za Mladića ne važe pravila kao za druge. Njihov odnos prema garancijama Rusije je skandalozan i pokazuje političku opredeljenost.

Jedan od Mladićevih branilaca Dragan Ivetić kaže da je odluka pretresnog veća o nepuštanju Mladića na lečenje šokantna i pogrešna i da se nadaju da će je Žalbeno veće ispraviti.

Ivetić je uporedio Mladićev slučaj sa slučajem Ramuša Haradinaja kada ga je 2006. godine Tribunal pustio na slobodu.

Među sudijama koji su ga pustili bili su Pokar i Meron, iako se tužilac protivio, jer je strahovao za svedoke. Haradinaj nije pušten zbog lečenja, već eto tako - ukazuje advokat.

GARANCIJU POTPISAO PUTIN

RUSKA istoričarka Jelena Guskova ukazala je da je Rusija uradila sve da bi se Mladić pustio na lečenje:

Garanciju je potpisao predsednik Putin, a Mladića su pregledali najeminentniji ruski lekari. Odbijanje Tribunala je poricanje uloge Rusije i oni očigledno ne računaju da zbog toga mogu biti zatvoreni.

Izvor: Novosti

rsk - 100545 - 19.05.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽¹⁾

Leva Supoderica

Ne želim da polemišem, ali čisto istine radi pravi naziv je Leva Supoderica.

Pozdrav braći Srbima!
NOMAD

razno - 100443 - 16.05.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽⁰⁾

Mešoviti brakovi

Države nekadašnje SFRJ etnički su sve homogenije, pa su i brakovi takvi, "patuljaste" nacionalne manjine se utapaju u većinskom stanovništvu

Autor: Branislav Radivojša

Vest o to­me da se če­tr­na­e­sto­go­di­šnji Ma­hir Ra­ko­vac iz Sa­ra­je­va kra­jem pro­šle go­di­ne ubio po­sle mal­tre­ti­ra­nja đa­ka iz tur­sko-bo­san­ske ško­le ko­ju je po­ha­đao ne bi bi­la pot­pu­na ako ne bi­smo po­me­nu­li da je ne­sreć­ni de­čak ži­veo u na­ci­o­nal­no me­šo­vi­toj, hr­vat­sko-mu­sli­man­skoj po­ro­di­ci. I da su ga zbog to­ga đa­ci na­zi­va­li ra­znim po­grd­nim ime­ni­ma (Vla­šče, Ka­ra­lo­vro... ). Sam taj ne­sreć­ni do­ga­đaj je i raz­log za pod­se­ća­nje da je Sa­ra­je­vo ne­ka­da bi­lo pre­pu­no na­ci­o­nal­no me­šo­vi­tih bra­ko­va, ali u vre­me ka­da su u ovom gra­du u ve­li­kom pro­cen­tu ži­ve­le tri naj­broj­ni­je na­ci­je u ne­ka­da­šnjoj Ju­go­sla­vi­ji. S tim što su na tre­ćem me­stu, po broj­no­sti, za­pra­vo, bi­li na­ci­o­nal­no neo­pre­de­lje­ni Ju­go­slo­ve­ni. Na­i­me, pre­ma po­pi­su, u Sa­ra­je­vu je 1981. go­di­ne bi­lo 189.000 Mu­sli­ma­na, 133.000 Sr­ba, 76.000 Ju­go­slo­ve­na i 37.000 Hr­va­ta. Ta­da je, pre­ma ne­kim pro­ce­na­ma, sva­ki pe­ti brak u glav­nom gra­du bio me­šo­vit, a da­nas u ce­loj Fe­de­ra­ci­ji BiH od ukup­no za­klju­če­nih bra­ko­va ni sva­ki dva­de­se­ti ni­je me­đu oni­ma raz­li­či­te na­ci­o­nal­no­sti.

Pre­ma po­da­ci­ma iz 2014, u ta­ko­zva­noj MH fe­de­ra­ci­ji za­klju­če­na su 11.982 bra­ka, a od to­ga sa­mo je 551 bio na­ci­o­nal­no me­šo­vit. Do da­nas još ni­je sa­op­šten na­ci­o­nal­ni sa­stav sta­nov­ni­štva BiH, pa ni Fe­de­ra­ci­je, ali pret­po­sta­vlja se da je u ovom de­lu ne­ka­da "naj­mul­ti­et­nič­ki­je" re­pu­bli­ke u tom po­gle­du do­šlo do ogrom­nih pro­me­na - uz pot­pu­nu do­mi­na­ci­ju Bo­šnja­ka - Bo­šnja­ki­nja. Po­me­nu­te 2014. u Fe­de­ra­ci­ji BiH brak je za­klju­či­lo 9.553 Bo­šnja­ki­nje, od ko­jih je sa­mo dva od­sto bi­lo sa su­pru­žni­ci­ma dru­gih na­ci­o­nal­no­sti, za­tim 1.734 Hr­va­ti­ce, od ko­jih je se­dam pro­ce­na­ta et­nič­ki me­šo­vi­tih, dok je u 50 od­sto bra­ko­va, od ukup­no 125, ko­je su za­klju­či­le Srp­ki­nje, muž bio dru­ge na­ci­o­nal­no­sti.

Prof. dr Snje­ža­na Mr­đen, sa Sve­u­či­li­šta u Za­dru, ka­že za "Po­li­ti­ku" da je i u vre­me biv­še Ju­go­sla­vi­je "u BiH bi­lo ma­nje za­klju­če­nih bra­ko­va iz­me­đu raz­li­či­tih na­ci­o­nal­no­sti ne­go npr. u Hr­vat­skoj ili Cr­noj Go­ri, a po­seb­no ako je upo­re­đu­je­mo sa Voj­vo­di­nom. Ta­ko je u BiH pro­seč­no go­di­šnje u pe­ri­o­du 1950-1990. bi­lo 11 od­sto et­nič­ki me­ša­nih bra­ko­va, u Hr­vat­skoj 16, u Cr­noj Go­ri 14, a u Voj­vo­di­ni 25 od­sto. Od 1996. go­di­ne udeo et­nič­ki me­ša­nih bra­ko­va u BiH se kre­će oko se­dam pro­ce­na­ta, a 2014. iz­no­sio je sa­mo pet od­sto. Ta­ko skrom­no uče­šće bra­ko­va iz­me­đu raz­li­či­tih na­ci­o­nal­no­sti ni­je bi­lo ni 1950. go­di­ne".

Ra­di­kal­ne pro­me­ne kad je o za­klju­če­nim bra­ko­vi­ma na pro­sto­ru ne­ka­da­šnje Ju­go­sla­vi­je reč do­ži­ve­le su i dru­ge biv­še re­pu­bli­ke, u ko­ji­ma je udeo do­mi­nant­ne na­ci­je, po­sle ma­sov­nih ise­lja­va­nja osta­lih to­kom de­ve­de­se­tih go­di­na, na­glo po­ve­ćan. Hr­vat­ska je na po­sled­njem po­pi­su 2011. ima­la u ukup­nom sta­nov­ni­štvu 90 od­sto Hr­va­ta i osam od­sto svih na­ci­o­nal­nih ma­nji­na, dok je na po­pi­su 1981. Hr­va­ta bi­lo tek 75 od­sto, a Sr­ba 12 i Ju­go­slo­ve­na osam pro­ce­na­ta. Za­to ne ču­di po­da­tak da je 1981. u Hr­vat­skoj sva­ki še­sti brak bio na­ci­o­nal­no me­šo­vit.

Dva­na­est go­di­na ka­sni­je, 1993, od svih bra­ko­va sklo­plje­nih u Hr­vat­skoj 88 od­sto su bi­li iz­me­đu Hr­va­ta i Hr­va­ti­ca, da bi taj pro­ce­nat ostao go­to­vo isti i 2014. go­di­ne, što je znat­no vi­še u od­no­su na 1990, ka­da je ta­kvih bra­ko­va bi­lo 65 od­sto.

Snje­ža­na Mr­đen ka­že da je naj­in­ten­ziv­ni­je sma­nje­nje ude­la me­đu­et­nič­kih bra­ko­va od 1990 (ka­da se upo­re­đu­ju sve biv­še ju­go­sla­ven­ske re­pu­bli­ke) za­be­le­že­no u Hr­vat­skoj, gde je za sa­mo tri go­di­ne (1990¿1993) udeo ta­kvih bra­ko­va sma­njen sa 19 na de­vet pro­ce­na­ta i ta­ko je osta­lo do da­nas. To jest, 1990. u ovoj re­pu­bli­ci je sva­ki pe­ti brak bio me­đu­et­nič­ki, a 2014 - sva­ki je­da­na­e­sti. "Uzrok to­me de­li­mič­no je pro­me­na et­nič­ke struk­tu­re u Hr­vat­skoj, a de­li­mič­no i pro­me­na po­na­ša­nja ve­ćin­ske na­ci­o­nal­no­sti pre­ma et­nič­ki ho­mo­ge­nom/he­te­ro­ge­nom bra­ku. Isto ta­ko, naj­i­zra­zi­ti­je pro­me­ne u od­no­su pre­ma et­nič­ki me­ša­nom bra­ku, ako se upo­re­đu­ju ve­ćin­ske na­ci­o­nal­no­sti vi­dlji­ve su kod Hr­va­ta u Hr­vat­skoj, kod ko­jih je na­kon 1990. ma­nje od pet od­sto sklo­pi­lo brak iz­van svo­je gru­pe, dok je pre 1990. taj po­sto­tak iz­no­sio oko 10 od­sto, što uka­zu­je na iz­ra­zi­to za­tva­ra­nje unu­tar et­nič­ke gru­pe. "

I Sr­bi­ja (bez KiM) sa­da be­le­ži pu­nu do­mi­na­ci­ju srp­sko-srp­skih bra­ko­va. Pret­pro­šle go­di­ne ta­kvih bra­ko­va je bi­lo 91 od­sto jer je srp­sko sta­nov­ni­štvo u Sr­bi­ji (bez KiM) naj­do­mi­nant­ni­je (84 pro­cen­ta). I to, ne sa­mo u cen­tral­nom de­lu ne­go i u Voj­vo­di­ni, ko­ja je sa 27 od­sto na­ci­o­nal­no me­šo­vi­tih bra­ko­va 1981. bi­la na če­lu ta­da­šnje re­pu­blič­ko-po­kra­jin­ske li­ste. Me­đu­tim, na po­pi­su 1981. u Voj­vo­di­ni je ži­ve­lo sa­mo 54 od­sto srp­skog sta­nov­ni­štva, dok je 2011. taj pro­ce­nat, uglav­nom zbog do­se­lja­va­nja iz dru­gih re­pu­bli­ka, po­ve­ćan na oko 67 od­sto. To po­ve­ća­nje ude­la Sr­ba u ukup­nom sta­nov­ni­štvu Voj­vo­di­ne uti­ca­lo je i na sma­nje­nje et­nič­kih bra­ko­va či­ji se broj od 1990. sma­nju­je sa 28 na 19 od­sto u 2014. go­di­ni.

Pre­ma to­me, me­šo­vi­ti na­ci­o­nal­ni bra­ko­vi pra­te sud­bi­nu ukup­nih na­ci­o­nal­nih kre­ta­nja na pro­sto­ri­ma biv­še Ju­go­sla­vi­je: dok su na­ci­je, u vre­me po­sto­ja­nja Ju­go­sla­vi­je ži­ve­le za­jed­no, ili bar bli­zu jed­ne dru­gih, za­jed­nič­kih bra­ko­va je bi­lo re­la­tiv­no mno­go, a da­nas kad su no­ve dr­ža­ve na ovim pro­sto­ri­ma et­nič­ki ma­nje-vi­še ho­mo­ge­ne, i bra­ko­vi su ho­mo­ge­ni­ji. I bi­će, ve­ro­vat­no, sve ho­mo­ge­ni­ji ima­ju­ći u vi­du is­ku­stva dru­gih ze­ma­lja u ko­ji­ma se ta­ko­zva­ne pa­tu­lja­ste ma­nji­ne uta­pa­ju i, prak­tič­no, ne­sta­ju u ve­ćin­skoj na­ci­ji. To je po­zna­to is­ku­stvo srp­skog sta­nov­ni­štva u Ma­đar­skoj i Ru­mu­ni­ji ali i dru­gih na­ci­ja u dru­gim ze­mlja­ma u ko­ji­ma su uda­jom ne­ve­ste - pri­pad­ni­ce "pa­tu­lja­ste" ma­nji­ne za ne­ko­ga iz ve­ćin­skog na­ro­da, to­kom sle­de­će ge­ne­ra­ci­je ne­sta­ja­la obe­lež­ja me­šo­vi­te na­ci­o­nal­ne po­ro­di­ce. To je uobi­ča­jen pro­ces u svim ze­mlja­ma jer pri­pad­ni­ci ma­lo­broj­nih ma­nji­na ko­ji ži­ve u re­la­tiv­no ho­mo­ge­noj na­ci­o­nal­noj dr­ža­vi i ne­ma­ju dru­gi iz­bor ne­go da se, kad je o brač­nim po­nu­da­ma reč, uta­pa­ju u ve­ćin­sku na­ci­ju. Npr. Sr­bi u Hr­vat­skoj su 1990. go­di­ne od ukup­no sklo­plje­nih bra­ko­va, u 69 od­sto slu­ča­je­va sklo­pi­li brak unu­tar svo­je et­nič­ke gru­pe, a 2014. go­di­ne ta­kvih je bra­ko­va bi­lo 45 od­sto. Ina­če, o to­me ka­ko su na­ci­o­nal­no me­šo­vi­te po­ro­di­ce ži­ve­le na ra­tom za­hva­će­nim pod­ruč­ji­ma to­kom de­ve­te de­ce­ni­je pro­šlog ve­ka po­sto­je ra­zni mi­ni-iz­ve­šta­ji i be­le­ške, a mi na­vo­di­mo jed­no iz Re­pu­bli­ke Srp­ske:

"Ako je muž Sr­bin iz RS, oni su na­sta­vi­li da ži­ve u RS. Ako je muž ne­sr­bin, on­da je zbog neo­da­zi­va­nja u voj­sku RS osta­jao bez po­sla, da bi se po­sle to­ga ise­lja­vao, naj­če­šće s ce­lom po­ro­di­com; ili je od­la­zio sa­mo otac, a osta­li su na­sta­vi­li da ži­ve u RS i da ču­va­ju imo­vi­nu. Po­sle ra­ta, ne­ki mu­že­vi su se vra­ti­li, ne­ki ni­su."

A pri­mer ne­sreć­nog Ma­hi­ra Ra­kov­ca po­ka­zu­je ko­li­ko na­ci­o­nal­no me­šo­vi­ti bra­ko­vi i da­nas, u go­to­vo jed­no­na­ci­o­nal­nim sre­di­na­ma, mo­gu da bu­du op­te­re­će­ni psi­ho­lo­gi­jom ra­ta i bal­kan­ske is­klju­či­vo­sti.

Go­di­ne 1990. sva­ki sed­mi brak u SFRJ bio je na­ci­o­nal­no me­šo­vit. Dr Snje­ža­na Mr­đen ka­že da je udeo he­te­ro­ge­nih, od­no­sno et­nič­ki me­ša­nih bra­ko­va u Ju­go­sla­vi­ji od 1950. do 1990. go­di­ne bio u stal­nom u po­ra­stu (ako iz­u­zme­mo raz­do­blja, 1950-1955, 1965-1970). Ta­ko je 1950. bi­lo sklo­plje­no 15.700 et­nič­ki me­ša­nih bra­ko­va ili 8,6 od­sto od ukup­no za­klju­če­nih bra­ko­va. Če­tr­de­set go­di­na ka­sni­je (1990) taj broj je iz­no­sio 19.813, od­no­sno 13,5 od­sto. Ili, 1950. go­di­ne od ukup­no sklo­plje­nih bra­ko­va, sva­ki je­da­na­e­sti je bio iz­me­đu raz­li­či­tih na­ci­o­nal­no­sti, a 1990. sva­ki sed­mi. Upra­vo je te go­di­ne, ka­da se SFRJ ras­pa­la, udeo me­đu­et­nič­kih ve­za bio naj­vi­ši od ka­da ih pra­te sta­ti­stič­ki po­da­ci. Ako, me­đu­tim, na­pra­vi­mo va­ri­jan­tu kre­ta­nja et­nič­ki me­šo­vi­tih bra­ko­va u "vir­tu­el­noj Ju­go­sla­vi­ji" (na­kon 1990. go­di­ne), od­no­sno ako zbro­ji­mo me­đu­et­nič­ke bra­ko­ve na svim te­ri­to­ri­ji­ma biv­še Ju­go­sla­vi­je, pro­iz­la­zi da je na­kon 1990. po­če­lo na­glo sma­nji­va­nje ude­la ovih brač­nih ve­za ¿ sa 13, 5 od­sto 1990. na de­vet od­sto 2005, kao što je to bi­lo sre­di­nom pe­de­se­tih go­di­na, kon­sta­tu­je dr Mr­đen.

Cr­no­gor­sko-srp­ska "me­šo­vi­tost"

Što se ti­če evo­lu­ci­je et­nič­ki me­ša­nih bra­ko­va u dr­ža­va­ma na­sta­lim na pro­sto­ru biv­še Ju­go­sla­vi­je, ho­mo­ga­mi­ja/en­do­ga­mi­ja (ista na­ci­o­nal­nost) po­čet­kom de­ve­de­se­tih go­di­na po­sta­la je osnov­na ka­rak­te­ri­sti­ka po­na­ša­nja u me­đu­et­nič­kim od­no­si­ma (osim u Cr­noj Go­ri). Čak se i u Voj­vo­di­ni (ko­ja se kroz ce­lo po­sma­tra­no raz­do­blje iz­dva­ja­la kao pod­ruč­je u SFRJ s kon­stant­nim po­ra­stom eg­zo­ga­mi­je) sma­njio udeo et­nič­ki me­ša­nih bra­ko­va na­kon 1990. go­di­ne - na­po­mi­nje dr Snje­ža­na Mr­đen, is­ti­ču­ći da je u Cr­noj Go­ri još sre­di­nom osam­de­se­tih go­di­na za­be­le­žen trend po­ve­ća­nja skla­pa­nja bra­ko­va iz­me­đu raz­li­či­tih na­ci­o­nal­no­sti, što je pri­sut­no sve do da­na­šnjih da­na. Me­đu­tim, i et­nič­ki sa­stav je od 1991. go­di­ne u Cr­noj Go­ri znat­no pro­me­njen. Od­no­si se to u pr­vom re­du na udeo Cr­no­go­ra­ca i Sr­ba: dok je udeo pr­vih sma­njen sa 62 (1991. go­di­ne) na 45 od­sto (2011), udeo dru­gih je istih go­di­na po­ve­ćan sa de­vet na 29 od­sto. Mo­že se pret­po­sta­vi­ti da je et­nič­ka he­te­ro­ge­nost Cr­ne Go­re uti­ca­la na ukup­no po­ve­ća­nje eg­zo­ga­mi­je (et­nič­ka raz­li­či­tost). Ov­de tre­ba na­po­me­nu­ti da ni­je reč o kla­sič­noj pro­me­ni et­nič­ke struk­tu­re Cr­no­gor­ci/Sr­bi ne­go je ona re­zul­tat pro­me­ne u iz­ja­šnja­va­nju.

Izvor: Politika

rsk - 100407 - 12.05.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽²⁾

Svašta ti napisa...

Ne znaš prijatelju kada si krenuo, SRS Vračar odavno ne postoji, ne znaš prijatelju u koju si kasarnu u BG-U otišao, kako je moguće da si se smestio na Mitnici kada su ujaci držali tu Mitnicu do poslednjeg trena, čak su koristili i kanalizaciju za pregrupisavanje i kontrolu borbenih zona, 4 borca na Mitnici spada u domen naučne fantastike, pominješ kukuruzna polja koja složićeš se nisu bila ni blizu Mitnice, ostrvio si se na JNA, i kao oni su bili u pozadini, a ti hrabri radikal u jurišu, zašto si prijatelju unapredio pukovnika Šljivančanina u generala, a kada je došao u Vukovar, Šljivančanin je bio major po činu, au radikalu jedan šta napisa... gomila praznih fraza, nemoj da se ljutiš, tako ispada kada se pročita šta si napisao.

rusija - 100389 - 09.05.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽¹⁾

Doći će jednog dana

Nisam Rusofil, ne volim fašizam, nisam levičar, ne raspravljam svetsku politiku, uvek sam na strani slabijih, ne volim da se laktam... Da skratim, jednoga dana doći će čista i pravedna sila sa istoka i OPET će pobediti (današnji) fašizam, možda i neću dočekati, ali ONI će doći sigurno i spraće ulice vodom da odagnaju smrad fašizma... doći će... moraju doći u ime duša pravednika koji stradaše!!!



Večna slava dušama pravednika koji stradaše u borbi protiv zla!

NOMAD

dogadjaji - 100355 - 04.05.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽⁰⁾

Sokolac: Policija na sednicama

S. MIŠLjENOVIĆ - 29. april 2017.

Zasedanja SO Sokolac poslednjih meseci postala dramatična, zbog čega će ih ubuduće obezbeđivati policija. Svađe i žučne rasprave prete da prerastu u nešto opasnije.

SOKOLAC - Zbog čestih svađa i žučnih rasprava koje prete da prerastu u nešto više, ubuduće će sednice SO Sokolac obezbeđivati policija - kaže, za "Novosti", načelnik opštine Milovan Cicko Bjelica.

Zategnuto je bilo i na sednici Skupštine opštine u četvrtak 27. aprila, kada je Bojana Marković iz DNS smenjena sa čela Skupštine a za novog predsednika izabran doskorašnji odbornik SDS Ljubomir Erić, koji je 1. aprila ove godine prešao u DNS. I dok su ovu odluku podržali koalicioni partneri u Skupštini koji i čine većinu, DNS, SDS i PDP, ona je najviše zasmetala Mirku Čoloviću, odborniku SNSD i predsedniku OD SNSD Sokolac.

Čolović je posle žučne rasprave između pozicije i opozicije, zbog nepoštovanja poslovnika koji se odnosi na rad Skupštine i kabadahijskog i siledžijskog ponašanja, udaljen sa zasedanja lokalnog parlamenta, rekao je, za "Novosti", Milovan Cicko Bjelica, načelnik Sokoca.

U svom maniru, Čolović je pretio kolegama odbornicima i svim neistomišljenicima, i zbog toga je udaljen iz Skupštine. Zbog takvog njegovog ponašanja prinuđeni smo da policija prisustvuje sednicama - ističe Bjelica.

On dodaje da Čolović već duže vreme napada po Sokocu koga god stigne, da je izgubio samokontrolu zbog loših odnosa u SNSD ali i mnogih hipoteka koje ima u svom dosadašnjem radu na području ove opštine, o čemu govore istrage protiv njega.

Mirko Čolović, međutim, kaže, za "Novosti", da SDS, koristeći SNSD, želi da skloni fokus sa problema koje ima ova opština.

Opština se nalazi u teškoj ekonomskoj situaciji. Skupštinska većina se klima i SNSD će je srušiti. Na sceni je obično politikanstvo, gde se pokušava optužiti SNSD za sve loše što se dešava na Sokocu - ističe Čolović.

NEMA PODELA U SNSD

ČOLOVIĆ je podvukao da nema podela u SNSD na Sokocu, kako se plasiralo javnosti u Srpskoj prilikom protesta drvoprerađivača u ovoj opštini.

SNSD je ovde povukao kandidaturu Rajka Bulajića, ali smo poručili i da neće ulica rešavati ko će biti direktor šumskog gazdinstva - ističe Čolović.

Izvor: Novosti

politika_srebrenica - 100353 - 04.05.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽⁰⁾

Nova skupštinska većina u Srebrenici bez Dodikovog SNSD-a

Banjaluka - Nije dugo trebalo da se poljulja srpsko jedinstvo u Srebrenici, gde je šest meseci posle lokalnih izbora iznenada promenjena skupštinska većina.

U dosadašnjoj većini u lokalnom parlamentu učestvovali su prvobitno predstavnici oba politička bloka - Dodikovog SNSD-a i Govedaričinog SDS-a, uz deo bošnjačkih odbornika - ali se većina postepeno osipala.

U oktobru prošle godine za načelnika opštine je izabran Mladen Grujičić, kao zajednički kandidat svih srpskih partija. Novu većinu, od pre neki dan, čini četiri odbornika Izetbegovićeve SDA, jedan odbornik Stranke za BiH, dva iz SDS-a, po jedan iz Srpske radikalne stranke, Partije demokratskog progresa (PDP) i Prosperiteta za Srebrenicu, te bivši odbornik SDP-a Zulfo Salihović. Tačnije, šest odbornika iz bošnjačkih partija i pet iz srpskih.

Iako su već počele i smene funkcionera u opštini koje sprovodi nova skupštinska većina, Milorad Dodik, predsednik RS, nakon sastanka sa načelnikom Grujičićem uverava kako ovo stanje "štetno za srpske interese" neće dugo potrajati, jer je sada "tamo dominantna SDA".

"To govori da su u SDS-u definitivno vezani sa SDA", rekao je on.

Dodik tvrdi i to da ono što SDS dobija od SDA jeste manje od onog što bi im pripalo kada bi ostali u većini sa blokom oko SNSD-a. On je uveren u to da će "većina koju preferira i načelnik Grujičić" biti ponovo uspostavljena.

"Imamo deset odbornika, naći ćemo i jedanaestog", kaže on.

Predstavnici SDS-a nisu mogli da prisustvuju sastanku kod Dodika zbog "ranije preuzetih obaveza" ali su iz srebreničkog odbora ove partije rekli kako je "srpsko jedinstvo narušeno nakon izbora i formiranja vlasti".

Predstavnike lokalnog SNSD-a optužuju za "isključivost i ignorisanje", kao i za nebrigu o nacionalnim interesima u Srebrenici i dodaju da su se u toj partiji "oglušili o sve dogovore postignute u predizbornoj kampanji".

"Kada smo obezbedili pobedu načelniku, počele su ucene i omalovažavanja. Formirana je nova skupštinska većina bez nas i bez (Ivanićevog) PDP-a i (Čavićevog) NDP-a, što nije osudio vrh SNSD-a", navodi se u saopštenju SDS-a.

Izvor: Politika

politika_srbija - 100343 - 02.05.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽²⁾

Zoran Đinđić: Ko me je ubio?

Pogledajte ovaj video više puta, ako nekom nije jasno šta nam se desilo...

politika_srbija - 100311 - 26.04.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽⁰⁾

Zašto?

Željko .. . imate li realno objašnjenje?
Željko zašto ste u postu broj 100299 koji sam poslao 24. 4. 2017. pod naslovom Debakl, a Vi dodali Voje Šešelja u poslednjem pasusu koji sam ja napisao, svako Č ste pretvoriili u Ć, a garantujem da tako nisam napisao da je u svakoj reči..

RE: Zašto

Nomad,

ne misliš valjda da sam to ja namjerno uradio? Problem nije ni tvoj, već je tehničke prirode. Kod jako dugih tekstova to se dešava jer imam neku grešku u JavaScript koji tako radi. Tekstove tada popravljam ručno, ponekad mi izmakne, kao u tvom slučaju. Sporni tekst sam već popravio... Inače, pravi problem je sa mojim serverom koji ne voli neka naša slova, posebno "ć" i 'ž' koje ja sa JavaScript prepravljam u "kvačice" i apostrofe. Ukoliko u tekstu imaš više od 100 pojavljivanja tog slova, JavaScript prestaje da radi.

Inače napomena za tebe, a i za druge. Ukoliko hoćeš da uneseš duži tekst, na formi za unos klikni na sliku olovke i otvoriće ti se forma koja omogućava unos tri puta po 4000 znakova. Na taj način ja neću morati da spajam tvoje tekstove a i tekstove drugih!

politika_srbija - 100299 - 24.04.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽⁰⁾

Debakl Voje Šešelja

DEBAKL LIDERA SRS Vojislav Šešelj samo malo jači od supruge Jadranke.

Tačno 9. 995 glasova više Vojislav Šešelj je osvojio od svoje supruge Jadranke, koja se za predsednika kandidovala 2012. Broj koji svedoči o debaklu lidera SRS.

Zvanično, prema poslednjem prebrojavanju, Vojislav Šešelj u nedelju je osvojio 157.798 glasova, odnosno 4,5 odsto (izvor RIK) glasova. Njegova supruga Jadranka, koja se kandidodavala 2012. godine u vreme dok je Šešelju suđeno u Hagu, osvojila je 147.793 glasa, odnosno 3,7 odsto glasova. To, dakle, znači sledeće: da je Jadranka svoj rezultat iz 2012. godine ponovila na ovim izborima, osvojila bi 4,2 odsto glasova - 0,3 odsto manje od supruga!

Iako javnost traži komentar zbog alarmantnih rezultata koje je lider radikala ostvario na izborima - odgovora zasad nema.

Radikalska omerta traje i treći dan nakon kraha Vojislava Šešelja: na pozive i poruke u kojima smo tražili komentar na rezultate juče nisu odgovorili ni Vjerica Radeta (predsednica Izvršnog odbora stranke), ni Nemanja Šarović (zamenik predsednika) ni Zoran Krasić (jedan od osnivača SRS).

Mislim da je konačno poražen mit da su njegovi birači nacionalno čvrsto opredeljeni: očigledno su dobar deo njih mladi ljudi za koje je on bio šoumen, koji sada nije mogao da se takmiči sa Preletačevićem. Promenila se Srbija, a Šešelj je ostao zakopan u devedesetima. Uz to, Šarović, Radeta i slični loši su saradnici koji odbijaju, a ne privlače glasače - smatra politički analitičar Dragomir Anđelković.

Doktor Neven Cvetićanin iz Instituta društvenih nauka vidi Šešeljev pad kao pravi politički nokdaun - možda i konačni nokaut četničkog vojvode.

Pitanje je da li može da ustane posle ovoga. On nije nastavio da se politički razvija: ostao je negde u onoj operativi, ideji i stanju svesti od pre 20-30 godina.

Žestok udarac potresao je Srpsku radikalnu stranku i njenog lidera Vojislava Šešelja nakon objavljivanja rezultata predsedničkih izbora, na kojima je osvojio 4, 47 odsto glasova - skoro duplo manje nego na parlamentarnim izborima prošle godine (8, 1). Analitičari kažu: Šešelj je drugi najveći gubitnik izbora, a radikali se "vraćaju na svoju meru"

Šešelja sigurno posebno boli to što je Luka Maksimović - Ljubiša Preletačević Beli - osvojio 9,43 - više nego dvostruko veći broj glasača od lidera SRS.

Šešelj, očigledno, nije ozbiljno shvatio Preletačevića, za kog je govorio da je "duhovit, mlad čovek", koji "nije za politiku". Kasnije ga je i otvoreno napadao govoreći da su mu "potpise skupljali proevropski kandidati", te da mu "dokumenta nisu bila ispravna".

Mene ne može da ugrozi Beli, ne može za Preletačevića da glasa onaj koji je spreman da mene podrži. Ja ću uzeti najmanje 20 odsto, a njega procenjujem na jedan do dva odsto - govorio je u kampanji Šešelj.

Prema rečima Šešeljevih najbližih saradnika, lider SRS nezadovoljan je zbog lošeg izbornog rezultata, jer nije očekivao da će imati manje od pet odsto glasova.

Izborni fijasko pokazao je da su radikali izgubili poverenje glasača, ali oni ne mare, zadržali su stari, prepoznatljivi patološki odnos prema realnosti. Umesto da analiziraju nemilosrdne činjenice, nasrnule su na onoga ko ih objavljuje.

Za Vojislava Šešelja glasalo je 4,49 odsto građana, odnosno njih 74. 143!

Ovo su samo neki od natpisa u dnevnim listovima o debaklu na izborima za predsednika Srbije koji je zadesio "četničkog Vojvodu" Voju Šešelja, moje lično mišljenje neću da iznosim, a rezultati kako je glasalo biračko telo u Srbiji nedvosmisleno govore koliku podršku NEMA ostareli Šeki, za kojeg je A. Vučić nedavno izjavio da mu je Voja politički otac... Jasno je da su mlađi radikali (SNS) pokazali Voji put u političku penziju... Takav je život, šta da se radi?

politika_srbija - 100296 - 24.04.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽⁵⁾

Svemogući 'Mali Alek'

Zašto premijer i izabrani predsednik podseća na "lažne" sveštenike? Kako taj danas toliko moćan čovek u ono vreme nije mogao da bude ni vođa delija sa Novog Beograda, pitao sam jednog od tih oficira Arkanove paravojske, koji danas upravljaju Crvenom zvezdom i suprotstavljaju se Vučićevoj ideji da se Zvezda privatizuje. Odgovor je bio zapanjujući.

Pre ravno 26 godina, 24. aprila 1991. nad stadionom Crvene zvezde "Nebo se otvorilo" i sam Bog je (ma šta to značilo) nagradio naš najtrofejniji fudbalski klub plasmanom u finale Kupa šampiona.

Piše: Milojko Pantić

Beograd 24. april 2017

Jer samo tako se može objasniti odlučujući gol koji je Bajern dao sam sebi, a koji nikada ni pre ni posle toga nije viđen u svetu profesionalnog fudbala.

Na toj strani stadiona, na severnoj tribini u masi, kako se to nekada govorilo, najvatrenijih Zvezdinih navijača, bio je i Aleksandar Vučić, tada anonimni student prava. Danas je to čovek koji u Srbiji "pušta kišu", spasava ljude iz poplava i smetova, ruši čitav jedan gradski kvart, prvo otme između 10 i 20 hiljada, pa onda povećava za po 200 - 300 dinara davno zarađene i onako bedne penzije, gradi "Kule od karata" u "Beogradu na vodi", čuva davno izgubljeno Kosovo, nekontrolisano povećava poreze, intervjuiše samog sebe, kreči školske toalete, "hapsi", "tuži" i "presuđuje", a njegovi mediji ga uzdižu do nivoa pantokratora (božanstva). Kako taj danas toliko moćan čovek u ono vreme nije mogao da bude ni vođa delija sa Novog Beograda, pitao sam jednog od tih oficira Arkanove paravojske, koji danas upravljaju Crvenom zvezdom i suprotstavljaju se Vučićevoj ideji da se Zvezda privatizuje. Odgovor je bio zapanjujući. "On nije bio dostojan da vlada drugima, jer u nekim prelomnim trenucima za nas navijače nije umeo da vlada ni samim sobom. " Taj i takav "mali Alek" danas je uobrazio da je svemoguć.

Sve vam je međutim jasno, kad svakodnevno na nekoj od "njemu vernih" TV stanica pogledate to prenapućeno lice, dok se prenemaže pokušavajući da ostavi utisak kako govori istinu, izgovarajući uvek novu laž. Neodoljivo podseća na one "lažne" sveštenike koji se upinju da izgledaju što pobožnije, ne bi li sakrili nedostatak iskrenosti i znanja. Najjači je kad kaže: "Meni je savest mirna, ja ne kradem i nikada ništa nisam ukrao". Kako bre ne kradeš, kad si na čelu vojske rođaka, kumova, prijatelja (tzv. brat-i-ja), koji ne znaju za Boga, od krađa na računima za struju, na cenama benzina, porezima na imovinu, sudskim taksama, do "asfaltiranja" puteva, da Kosovo i Beograd na vodi i ne pominjemo. Kaže još: "Neću dozvoliti da mi napadaju brata". Pa koji je faktor u ovom sistemu taj brat da ima lično obezbeđenje? Ko je i na kojim izborima glasao za njega, da bi on u društvu činio šta mu je volja? A suspenzija Ustava i vladavina kao da on i ne postoji, pa potom zatvaranje Parlamenta i pozivanje predsednice na raport umesto obrnuto - šta je sve to nego diktatura. Nijedna diktatura međutim nije ranjivija nego kad postane jasno da nije u stanju da ispuni svoj deo nepisanog društvenog ugovora.

I bez obzira šta on mislio o sebi i svojim moćima, jasno je da mu je sudbina u rukama i glavama srpske mladosti koja je krenula "Kulturom protiv diktature". Razlika između Vučićeve i prave Srbije, kao i protesta 2000. protiv Miloševića i ovih danas protiv njega, najbolje se videla 18. aprila kada je tzv. "Večiti derbi" između Zvezde i Partizana došao da gleda najmanji broj gledalaca u istoriji - jedva petnaestak hiljada "njegovih" delija i grobara. Ti navijači po profesiji učeni su nasilju od Arkanovih do današnjih dana Saleta Mutavog, učeni da otimaju kad su jači, pa čak i da ubijaju. NJima je paljenje Skupštine i RTS-a 2000. bilo vrhunsko dostignuće u životu.

A za razliku od njih, ova školska i studentska mladost Srbije ispred Skupštine ima neviđeni integritet, što u prevodu znači poštenje, potpunost, nedeljivost. Integritet, to je i mogućnost kontrole vlastitih emocija u toj meri da ne prevladaju nad razumom i da održavaju dostojanstvo, kako lično tako i drugih ljudi.

Ja se i u tvoje ime, Aleksandre Vučiću, stidim pred tom pametnom decom, jer izgleda da ti "Nada Ajkula" kao malom Aleku nije dala nijednu knjigu koja govori o stidu i sramu.

hrvatska - 100255 - 19.04.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽⁰⁾

Uzrok smrti - nepoznat

Savo Štrbac: Uzrok smrti - nepoznat
19. april 2017.

Gojko Komazec je samo jedna od 1.856 žrtava u akciji "Oluja"

U RODNOM selu Žegaru kod Obrovca nedavno je sahranjen Gojko Komazec (79). Njegovi posmrtni ostaci ekshumirani su 2013. sa Gradskog groblja u Zadru, a identifikovani po DNK metodi decembra prošle godine, u Zavodu za sudsku medicinu i kriminalistiku u Zagrebu.

Gojko je za vreme "Oluje" ostao u svojoj kući u Erveniku, gde je radio kao prosvetni radnik. Po završetku akcije, odveden je od strane pripadnika hrvatske policije u nepoznatom pravcu. UNPROFOR i hrvatski helsinški odbor u svojim pisanim izveštajima navode da je 6. septembra 1995. viđen u Policijskoj stanici u Gračacu, i da je, istog dana, njegovo telo sa tri metka u stomaku viđeno u zaseoku Milanovci, kod Zrmanje. Uz telo, pronađeni su i njegovi lični predmeti i dokumenti, koje su unproforci, takođe tog dana, predali policiji u Gračacu.

Do Gojkove porodice davno je stigla priča da je sa jednim vozačem koji je prevozio putnike iz Srbije za Krajinu putovao čovek koji je tvrdio da je bio u grupi civila koji su iz PS Gračac, u pratnji hrvatskih vojnika, prevoženi traktorom prema Kninu, među kojima je bio i Gojko, koji se u putu nešto "pobunio", zbog čega je skinut sa traktora i ubijen.

O Gojkovoj zloj sudbini govorio je i svedok odbrane Ive Kardum, "ratni zapovednik zadarske kriminalističke policije", na suđenju generalu Gotovini i Markaču pred Haškim tribunalom. On je svedočio da je, po prijateljskoj liniji, učestvovao u istrazi smrti Gojka Komazeca, na molbu njegovog brata Milana, zadarskog košarkaša iz šezdesetih godina i oca čuvenog košarkaša Arijana, jugoslovenskog i Hrvatskog reprezentativca, s kraja osamdesetih i početkom devedesetih prošlog veka.

I pored svih njegovih intervencija, Gojkovo telo zvanično je pronađeno tek 5. marta 1996, uz makadamski put Zrmanja - Pribudić, u predelu zvanom Mračaj. Na uviđaju su, pored zadarske policije, bili i istražni sudija i patolog, koji je konstatovao da je uzrok smrti bio "hemoragijsko-traumatski šok" (iskrvavljenje od udaraca). Seća se i da je patolog konstatovao, pored povreda, i lomove, za koje je rekao da su mogli nastati i posle smrti, od pada sa visine od pet metara.

A Milan kaže da su ga posle pronalska bratovljevog tela pozvali u zadarsku policiju i pokazali mu fotografije, odeću i sat mrtvog brata, ali ne i posmrtne ostatke, za koje mu je rečeno da će biti pokopani na zadarskom groblju, što je i učinjeno, ali bez njegovog prisustva. Na krstu je bilo ispisano Gojkovo ime i broj 814.

Ni prilikom konačne identifikacije porodici nije dato objašnjenje ni kako je Gojko ubijen ni ko ga je ubio, a u zvaničnom dokumentu piše: "uzrok smrti - nepoznat".

Pošto i pored svih dokaza, zvanična istraga o Gojkovom stradanju nije ni pokrenuta, njegova porodica je u januaru 2016, preko zagrebačkog advokata Šuška, podnela krivičnu prijavu protiv N. N. počinioca, pod kvalifikacijom ratnog zločina protiv civilnog stanovništva, kojoj su priloženi i svi prikupljeni dokazi. Prijava je upućena zadarskom državnom odvjetništvu (tužilaštvu), koje je ubrzo tu prijavu prosledilo karlovačkom, a ovo riječkom, "tragajući" za mesnom nadležnošću. Porodica je u januaru ove godine, od riječkog tužilaštva, obaveštena da su "u toku izvidi i prikupljanje podataka".

Gojko Komazec je jedna od 1. 856 do sada, po Veritasu, registrovanih srpskih žrtava u Hrvatskoj akciji "Oluja", među kojima je 65 procenata civila, od kojih su oko tri četvrtine bili stariji od 60 godina. Među žrtvama se nalazi 546 žena, od kojih su oko četiri petine bile starije od 60 godina, što predstavlja jedan od "crnih" rekorda građanskog rata devedesetih prošlog veka na prostorima prethodne Jugoslavije.

Ako se u utvrđivanju istine o Gojkovom stradanju, pored svih materijalnih dokaza, pritom imajući u vidu i velike zasluge njegovog brata Milana i sinovca Arijana za zadarsku i Hrvatsku košarku kao i njihove visoke veze u Hrvatskoj policiji, i veliku energiju njegove porodice, uz angažovanje poznatih advokata, nije odmaklo dalje od "izvida i prikupljanja podataka", onda nije ni čudo da je do sada samo jedan pripadnik hrvatskih oružanih snaga pravosnažno osuđen za ratni zločin počinjen nad Srbima u akciji "Oluja" (slučaj "Prukljan").

Gojkova porodica je, pre sahrane njegovih posmrtnih ostataka, samoinicijativno angažovala patologa iz inostranstva koji je konačno obavio obdukciju na kostima pokojnika, koja je pokazala serijske prelome rebara i nekih drugih kostiju, kao i nedostatak jedne ruke. Pronađene su i tri rupe od metka na prednjoj strani majice u predelu stomaka i jedno zrno od metka. I ovaj obdukcioni nalaz porodica će dostaviti nadležnom Hrvatskom tužilaštvu ne bi li ih naterala da konačno urade ono što je trebalo da urade pre dvadesetak i kusur godina.

Izvor: Novosti

republika_srpska - 100251 - 19.04.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽⁰⁾

Da smo na vreme prskali Komar(i)ce

BISKUP KOMARICA RAZBJESNIO DODIKA: Evo šta mu je predsjednik manjeg entiteta napisao u otvorenom pismu:

Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik uputio je otvoreno pismo banjalučkom biskupu Franji Komarici u kojem mu poručuje da njegove neistinite izjave ne doprinose miru i suživotu i naglašava da se u Republici Srpskoj poštuju temeljna ljudska prava, odnosno ljudsko dostojanstvo i pravo svakog čovjeka na slobodu i vlastiti identitet.

18.04.2017

"Poštujući najveći hrišćanski praznik - Vakrs, bio sam uzdržan da ne reagujem odmah na Vaše neprimjerene i nedolične izjave, ali vidim da se Vi ne libite da zloupotrijebite i ovaj veliki hrišćanski praznik da iznesete niz neistina i da napadnete Republiku Srpsku, u kojoj stolujete i živite bez ikakvih problema, kao i svi Hrvati, Bošnjaci i ostali građani Republike Srpske", istakao je Dodik u pismu Komarici.

Podsjetivši na činjenicu da banjalučki biskup već duže vremena daje nedolične izjave na račun Republike Srpske, poput one da je "u njoj izvršen genocid nad Hrvatima", Dodik je naglasio da se "Komarica duboko i avanturistički miješa u politiku i pri tom pokazuje njeno totalno nepoznavanje, čime ne doprinosi miru i povjerenju među narodima u Republici Srpskoj".

"Nije tačno da entitet Republika Srpska znači da u njoj ne postoje drugi narodi, niti je tačno da je Republika Srpska lakrdija od države kako to neodgovorno i neprimjereno običnog građanina, a kamoli biskupa Vi tvrdite. U Republici Srpskoj se poštuju temeljna ljudska prava, odnosno ljudsko dostojanstvo i pravo svakog čovjeka na slobodu i vlastiti identitet, a dokaz za to je, recimo, i podatak da su tri ministra u Vladi Republike Srpske, potpredsjednik Vlade ili predsjednik Vrhovnog suda iz reda Hrvatskog naroda", podsjetio je predsjednik Srpske.

Dodik je u pismu Komarici naveo da je Republika Srpska nastala kao želja srpskog naroda za slobodu, da živi zajedno sa drugima i dijeli mir i tu slobodu, a uređena je Dejtonskim sporazumom i ima svoj Ustav, zakone i demokratski izabranu vlast.

"Vi ste, u najmanju ruku, ophrvani mentalitetom isključivosti dok ste smogli snage da iznesete teške neistine kako u Republici Srpskoj za Hrvate 'nema kruha, nema vazduha'.. . !? Moram biti iskren i reći da još niko do sada nije smogao snage da takav pamflet podmetne ovdašnjoj javnosti, ali Vi, nažalost, jeste i to za Vaskrs. Ali, to nije sve.

I u Vašem vapaju o sve manje katolika u Republici Srpskoj, odnosno Banjaluci, Vi ste zatvoreni u sebe, dobrim dijelom izbjegavate istinu, dok Vam nije palo na pamet da je recimo većina Hrvata sa prostora Republike Srpske useljena u neki od 50. 000 udobnih stanova i kuća Srba protjeranih iz Zagreba, Dubrovnika, Splita, Karlovca i ostalih gradova u Hrvatskoj", naglasio je predsjednik Srpske.
On je podsjetio da je Republika Srpska svakom Hrvatu i Bošnjaku povratniku u Srpsku vratila stan ili kuću, ali da, nažalost, Hrvatska to nije učinila, iako je bila obavezna.

"Razlog za to je dobrim dijelom zbog međunarodne zajednice koja se oglušila na to, ali i zbog Vašeg upornog angažmana na dezinformisanju međunarodne zajednice o položaju izbjeglih Srba i statusu njihove imovine u Hrvatskoj na Vašim ne rijetkim putovanjima po svijetu. Prema Vašim dosadašnjim javnim istupima, zaključio sam da uglavnom nastupate jednostrano, govoreći samo o položaju katolika, odnosno Hrvata, a skoro nikad se niste oglašavali i zalagali za jednaka prava svih", naglašava se u pismu.

Predsjednik RS smatra da je zanimljivo da Komaričin pamflet o ugroženosti Hrvata u Republici Srpskoj dolazi u vrijeme kada podaci Hrvatskog Ministarstva uprave govore da je sa popisa birača u Hrvatskoj izbrisano 67. 496 hrvatskih građana srpske nacionalnosti.

"To Vam nije palo na pamet da komentarišete", konstatovao je Dodik u pismu, podsjetivši Komaricu da "nas svete hrišćanske knjige uče da govorimo istinu i samo istinu i da poštujemo velike praznike".

Nažalost, Vi ne poštujete ni jedno ni drugo što smo vidjeli i ovog Vaskrsa, odnosno Uskrsa. Mi preko Vaših ovakvih nastupa ne možemo olako preći, zato i ukazujem na Vaše propuste koji ne doprinose miru i suživotu svih na ovim prostorima, a Bog ako hoće neka Vam prašta", poručio je predsjednik RS u pismu upućenom banjalučkom biskupu Komarici povodom njegovih medijskih istupa u kojem je iznio niz optužbi na račun Republike Srpske.

U nastavku teksta pročitajte integralni uskršnji intervju banjalučkog biskupa Franje Koracice koji je očigledno razbjesnio Dodika.

Biskup banjalučki Franjo Komarica u uskršnjem intervjuu je kazao kako ga žalosti što i ovaj Uskrs ljudi diljem svijeta, umjesto s porukom mira, dočekuju u ratovima i stradanjima diljem svijeta.

Osobito su ga, kako je dodao, potresle nedavne slike djece stradale u bombardiranju hemijskim oružjem u Siriji jer je opet doživljavao na djelu ono što je doživljavao u svom gradu, Banja Luci, u svojoj zemlji, BiH.

Podsjetilo me to na mnoge razgovore s vrlo utjecajnim ljudima politike, da ne kažem stratezima svjetske politike i događanja, koji se igraju bogova, gospodara ljudskih života i života cijelih naroda. To nije božje sjeme, to nije božji trag. To je prkos Bogu, pojasnio je biskup Komarica podsjetivši da su se prije nešto više od dva desetljeća mogle gledati slične strašne scene iz Sarajeva.
Isti rukopis se ponavlja. To su mi isto rekli nedavno na skupu političara u Berlinu s kojima sam razgovarao. Kažu, biskupe, isti rukopis se piše i kod vas, i na Bliskom istoku, Ukrajini, drugim sredinama gdje se vode natjecanja velikih koji odlučuju o malima, kazao je Komarica te istaknuo da je jednako bolan i nepravedan mir, o kojem treba govoriti, kakav je onaj u BiH.

Ima mira i u groblju, ali mi nismo još u grobovima. Ima mira i među robovima. To je ropski mir. A, mi nismo robovi i mi kao kršćani se osjećamo slobodno. Ako vas je sin božji oslobodio onda nemate pravo biti ničiji robovi. Morate nastupati slobodni, u ime božje, morate druge ljude poučavati da i oni se ne smiju praviti ničijim robovima, da ne smiju nikoga porobljavati. Uvijek ću govoriti u ime obespravljenog svakog čovjeka, jer je svaki čovjek moj brat i za mene zaduženje. To mene uči moja vjera, ističe biskup banjalučki ponovivši da su ovdje Hrvati-katolici dobrano satrveni, iskorijenjeni, de facto iz pola zemlje koja je njihova domovina.

Njegov je stav i da bh. političari trajno pokazuju svoje lice.


Imam mišljenje i o političarima domaćim, ali ovdje glavnu riječ imaju stranci. Oni trebaju ovakve političare. Meni stranci, mislim na ozbiljne ljude koji su utjecajni, kada ih pitam zašto ovo rade s bh. političarima, zašto su oni samo marionete u rukama stranaca, kažu da se čude našem ludom narodu zašto šuti. Jer je to, valjda, takav način upravljanja narodima. Evo ti narode sloboda, izaberi sebi, kakve si izabrao - takve imaš. Oni dobro znaju da su ti političari takvi kakvi jesu i takvi im trebaju. Što reći čovjeku koji je predsjednik Europskog parlamenta a koji vam kaže: 'biskupe, ja nemam pojma šta ćemo s BiH. Ja ne znam. Evo, napišite mi vi neko pismo što da radim, dodao je Komarica te ističe da u BiH svi stanovnici živjeti zadovoljni ako se njena bogatstva na pravilan način iskoriste.

Banjalučki biskup je ljut i razočaran ponašanjem građana BiH koji se ne bore za svoju zemlju, već iz nje odlaze te smatra da oni odlaskom iz BiH, zapravo, bježe od odgovornosti. U tom svjetlu on pita kojem to entitetu koristi prazna Posavina, okoliš oko Banjaluke, prazan okoliš u zapadnoj Krajini, prazan okoliš na svim stranama...

Biskup Komarica je govorio i o tome je li hrvatski entitet u BiH rješenje za Hrvate u BiH.

Nije mi dovoljno poznato što to znači entitet. Ako je entitet i hrvatski sličan entitetu RS ili sada Federaciji BiH, što će nam onda? Entitet RS znači da nema, ne postoje drugi narodi, članovi druge stranke već samo moje, jer sam ja gospodin Bog ovdje u ovom entitetu. Kakva je to onda lakrdija od države? To će biti samo strašna sramota za Hrvate i tobože taj hrvatski entitet, ako je to isto. Bez uvažavanja temeljnih ljudskih prava, ljudskog dostojanstva i prava svakog čovjeka na vlastiti identitet i sva osnovna ljudska prava i slobode nema države, kaže biskup banjalučki i poziva političare da krenu izgrađivati ovu zemlju.

Ako ja kao Hrvat hoću samo 'hrvatovati i ne znati ni za koga tko nije Hrvat i to iz moje stranke, onda ne trebam takvog Hrvata. Ja se moram sramiti takvog Hrvatstva. Ako sam Srbin a ne mogu kraj sebe izdržati nesrbina i člana neke druge stranke, onda kakav sam ja to čovjek?, zapitao je biskup Komarica.

Govoreći o tome kakve se poruke šalje u RS-u Hrvatima i Bošnjacima kojima se ne dozvoljava govoriti i svoj jezik nazivati kako žele, on ističe da čovjekovo pravo na identitet uključuje i pravo da ima svoj jezik te pita otkud pravo nekome da propisuje koji jezik smije, a koji ne smije postojati.

U osvrtu na posljedice proteklog rata u BiH, upozorio je da bez maksimalne istine i pravde neće uspjeti ono što se radilo i za vrijeme i nakon rata, a to je trajno pozivanje na praštanje i pomirenje.

Izvor: Slobodna Bosna

E, da smo na vreme prskali Komar(i)ce ne bi nas sada bockali...

politika_visegrad - 100213 - 13.04.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽¹⁾

Krst za vječno hvala ruskim prijateljima

13. 04. 2017 12:59 - Radoje Tasić

Višegrad - Na brdu Stari grad u Višegradu juče je otkriven veliki krst podignut u čast ruskih dobrovoljaca koji svojom životima i borbom u Odbrambeno-otadžbinskom ratu potvrdili bratsku ljubav sa srpskim narodom.

Spasavajući nedužan narod u borbama u Višegradu poginulo je sedam ruskih dobrovoljaca koji su sahranjeni na Srpskom vojničkom groblju na Megdanu. Krst, visok pet i po metara i težak 400 kilograma, kojeg su donirali veterani iz Kosovske Mitrovice, otkrio je ruski dobrovoljac Boris Zemcov koji je istakao da su Rusi došli kad je bilo najpotrebnije da pomognu srpskom narodu.

- Prošlo je od tada 25 godina, ostarili smo, ali da zatreba ponovo bi došli upomoć - rekao je Zemcov.

Među ruskim dobrovoljcima bio je i Vladimir Sidrov.

- Bio sam u borbama na brdu Zaglavak gdje je poginuo i Konstantin Bogoslovski o kome je snimljen dokumentarni film "Anđeo sa gore Zaglavak" - rekao je Sidrov.

Ratni komandant Druge podrinske brigade Luka Dragičević istakao je važnost morala ruskih dobrovoljaca, koji su uticali na srpske borce.

- Bili su mladi, moralno jaki, osposobljeni za borbe i časno i pošteno su se borili - dodao je potpukovnik Dragičević.

Predsjednik Predsjedništva opštinske boračke organizacije Milisav Vasić kaže da je krst znamenje hrišćanstva, da zrači porukama mira i razumijevanja među narodima.

- Željeli smo samo da podsjetimo na tradicionalno prijateljstvo između srpskog i ruskog naroda u najtežim trenucima i odužimo bar mali dio duga prema ruskim dobrovoljcima - naglasio je Vasić.

U Odbrambeno-otadžbinskom ratu u redovima Vojske RS učestvovalo je 700 ruskih dobrovoljaca od kojih je 73 poginulo. Sveštenici su juče služili parastos u vojničkom groblju na Megdanu kod spomen-obilježja svim poginulim ruskim dobrovoljcima.

Načelnik opštine Višegrad Mladen Đurević rekao je da je ovo dan sjećanja na ruske dobrovoljce koji su pokazali nesebičnost, požrtvovanje, pomoć i zalaganje za bratsku zemlju kada je to bilo najpotrebnije.
Anđeo sa gore Zaglavak

U znak sjećanja na ruske dobrovoljce koji su poginuli u toku posljednjeg rata boreći se za Republiku Srpsku, novinar i publicista Ljiljana Bulatović odlučila je da snimi dokumentarni film "Anđeo sa gore Zaglavak".

Film je posvećen Konstantinu Bogoslovskom koji je sa 20 godina poginuo tokom herojske odbrane Višegrada. Film je doživio veliku uspjeh u Rusiji gdje je osvojio nagradu "Zlatni vitez".

forum - 100037 - 30.03.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽¹⁾

U vezi rada ove stranice

Gospodine Željko, želim da Vam još jednom odam priznanje za rad i postojanje ovog portala Slavić-net, posebno cenim Vaše nastojanje da se pravedna borba našeg naroda za slobodu ne zaboravi, a usuđujem se i da Vam kažem da ovako na daljinski "osećam" da ste pošten čovek.
Svako dobro Vam želim!

Pozdrav bratu Srbinu NOMAD!

politika_srbija - 100023 - 28.03.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽³⁾

Stanovi

DA SE NE ZABORAVI: Toma i Vučić uzeli državne stanove dok su momci ratovali na KiM!

mart 24, 2017

Osim pojedinaca iz vojnog vrha, koji su svoje stambeno pitanje rešavali čak i u mesecima neposredno pre, za vreme i posle bombardovanja NATO-a, tu praksu primenjivao je i bivši (odnosno sadašnji) državni vrh.

Neposredno pred bombardovanje stambeno pitanje rešili su tadašnji potpredsednik republičke vlade i zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić i ministar za informisanje i generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vučić. Njih dvojica su danas na funkcijama Predsednika Republike Srbije i predsednika Vlade Republike Srbije i predsednika srpske napredne stranke. Tomislav Nikolić je krajem 1998. godine kao potpredsednik vlade dobio stan površine 186 kvadratnih metara u Novom Beogradu.

Nikolić je u vreme dobijanja stana imao porodičnu kuću u rodnom Kragujevcu, koju je, kako je sam rekao, ponudio u zamenu za stan, ali tek pošto je dobio rešenje o naplati ekstraprofita. Kako kuća nije vredela kao stan, bio je, kako je objasnio, prinuđen da ga proda, da bi platio porez. Kasnije je u svom "funkcionerskom kartonu", prema pisanju medija, prijavio da ima stan od 97 kvadrata na Novom Beogradu.

Istog dana kad i Nikolić, rešenje o dodeli stana dobio je i Aleksandar Vučić. Prema pisanju lista "Vreme" iz januara 2004. i taj stan u Novom Beogradu od 117, 48 kvadrata je kasnije otkupljen. Sam Vučić je, gostujući na B92, septembra 2004. rekao da je od države dobio 61 kvadrat, a da je ostatak otkupio sa ocem. Osnivač SPS-a, Slobodan Milošević, bivši predsednik Jugoslavije, na samo dva dana pre nego što su prve bombe NATO-a pale na Srbiju, otkupio kuću u Užičkoj 34 za samo 9. 000 nemačkih maraka. Kuću od 94 kvadrata i plac od 79 ari, bivši predsednik je tada otkupio, kako je utvrđeno u Drugom opštinskom sudu, kao da prvi put rešava stambeno pitanje. Činjenice su pokazale da je on ranije već otkupio vilu u Tolstojevoj 33, gde se uselio kada je prvi put izabran za predsednika Srbije, premda zakon ne dozvoljava otuđenje rezidencijalnih objekata. Tu je bio i zvanično prijavljen.

Istovremeno, Zakon o stanovanju izričito zabranjuje da neko zakupi ili otkupi kuću ili stan ukoliko već ima kuću ili stan u vlasništvu.

(Izvor: Politika 2007)

politika_srbija - 100015 - 28.03.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽¹⁾

Čuvar Vučićevog plakata: Radimo 24 sata dnevno

Radnik obezbeđenja po ceo dan sedi ili šeta pored reklamnog panoa sa likom aktuelnog premijera, vodeći računa o tome da ga niko ne ošteti. Kako kaže, nema nikakve veze sa Srpskom naprednom strankom. Na prethodnom radnom mestu, navodi, otpušten je kao tehnološki višak, pa sad nema izbora nego da povremeno radi za jednu privatnu firmu koja se bavi obezbeđenjem. Ta firma je njega, i još dvoje ljudi, angažovala da čuvaju plakate. "Radimo 24 sata, i noću i danju", priča. N1: Znači, postoji potreba da se bilbord čuva 24 sata? "Pa, koliko sam čuo, u celom Novom Sadu, ne samo radi Vučića, nego se svi panoi sa likovima čuvaju - da li je Šešelj, bilo ko, svi čuvaju. E sad, kako oni čuvaju, to ne znam". N1: Da li ste možda imali neke neprijatne situacije? "Imao sam vređanja, mnogo. Na to nisam obraćao pažnju, ne diraju me. Ali ovako, iz kola, svakakve gluposti pričaju, ali ja na jedno uvo čujem, na drugo ispustim", kaže čuvar.

sudjenja - 99988 - 25.03.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽⁰⁾

Mahmuljinova odgovornost

Za zločine pripadnika odreda "El mudžahid" trenutno se pred Sudom BiH vodi postupak protiv ratnog komandanta Trećeg korpusa tzv. Armije BiH Sakiba Mahmuljina. Njemu se stavlja na teret da ništa nije preduzeo da spreči svirepa ubistva najmanje 50 zarobljenih srpskih civila i vojnika u Vozući. Osim Mahmuljina, pravosuđe BiH dosad nije procesuiralo nijednog od odgovornih za zločine odreda "El mudžahid".

Sada se vidi jasno da su Srbi samo branili svoja ognjišta, a agresori su bili ovi Azijati koji su ubijali našu nejač i naše borce, znate svi vi ovde da su ubistva nad našim borcima bila ritualna ubistva...

mudzahedini - 99987 - 25.03.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽⁰⁾

Terorista iz Londona KLAO SRBE u Bosni!

Boris Knežević, 25. 03. 2017

Radikalni islamista Halid Masud, koji je izvršio teroristički napad u Londonu, za vreme rata u BiH bio je pripadnik odreda "El mudžahid"!

U posedu našeg lista nalazi se spisak imena 1. 774 borca "El mudžahida", među kojima se nalazi i ime teroriste koji je pre tri dana u britanskoj prestonici ubio četvoro i ranio 29 ljudi. Odlično obavešteni izvori "EuroBlica" iz obaveštajno-bezbednosnih struktura otkrivaju da je okrutni terorista, koji je svojim zlodelom šokirao svet, kao islamski "sveti ratnik" u BiH došao 1. maja 1993, kada se priključio arapskim borcima iz zloglasnog odreda koji se nalazio pod komandom Trećeg korpusa tzv. Armije BiH.

Rođeni Britanac Edrijen Rasel Adžao početkom devedesetih godina primio je islam i dobio ime Halid Masud. Postoje brojni dokazi da su izvršioca terorističkog napada u Londonu, kao i brojne druge britanske državljane, početkom poslednje decenije prošlog veka radikalizovale poznate vehabijske vođe Abu Hamza al Misri i Omar Bakri Muhamed. Reč je o ljudima koji su početkom građanskog rata u BiH odigrali presudnu ulogu u formiranju zloglasnog odreda "El mudžahid", koji je delovao u sklopu Trećeg korpusa tzv. Armije BiH i koji se "proslavio" stravičnim zločinima nad zarobljenim srpskim civilima i vojnicima - ističu naši izvori.

Oni dodaju da se imena Masudovih verskih "učitelja" pominju u gotovo svim spisima tužilačkih i istražnih organa RS i BiH, koji su odmah posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma krenuli u istraživanje zločina koje su počinili pripadnici odreda "El mudžahid".

Abu Hamza al Misri je egipatski državljanin koji je došao u BiH odmah nakon izbijanja rata i obučavao mudžahedine i arapske dobrovoljce u Jablanici kod Tešnja. Postoje brojni dokazi da je on lično naredio ubistvo i obezglavljivanje trojice zarobljenih srpskih vojnika na Crnom vrhu kod Tešnja, čije su fotografije obišle ceo svet.

Što se tiče Sirijca Omara Bakrija Muhameda, on je za vreme rata bio zadužen za dovlačenje arapskih dobrovoljaca u odred "El mudžahid", o čemu se kasnije otvoreno hvalisao u brojnim medijima. I jedan i drugi su se početkom 2000. godine preselili u Veliku Britaniju, gde su nastavili sa svojim ekstremističkim učenjem i mobilizacijom budućih terorista. Zbog toga je Al Misri pre nekoliko godina završio u zatvoru, dok je Bakri Muhamed uspeo da pobegne u Liban - otkrivaju izvori našeg lista.

Član Ekspertskog tima jugoistočne Evrope za borbu protiv terorizma Dževad Galijašević za naš list takođe tvrdi da je prema podacima s kojima raspolaže terorista Halid Masud za vreme rata u BiH bio pripadnik "El mudžahida".

Ubica iz Londona je u maju 1993. u BiH došao s istim imenom koje je nosio do pre tri dana, kada ga je likvidirala britanska policija. Uz ime Halid Masud tada je imao još dodatak Abdula, koji su koristili brojni pripadnici "El mudžahida". Iz BiH je otišao tek 25. decembra 1995.

Inače, zanimljivo je da su gotovo svi veliki teroristički napadi u Evropi i SAD imali neku vezu sa BiH. Ili su teroristi učestvovali u ratu u BiH, kakav je bio slučaj sa napadom na SAD 11. septembra 2001, ili su imali državljanstvo BiH, kao u napadu na Madrid 2004.

U drugim slučajevima je, pak, dokazano da su koristili oružje nabavljeno u BiH, kao što je to bilo prilikom napada na Pariz i Brisel. To je nasleđe koje nam je ostavila politika Alije Izetbegovića i SDA, koji su belosvetski šljam i psihopate raznih vrsta doveli da ovde stvaraju islamsku državu. Poslednji teroristički napad u Londonu samo je još jedan u nizu dokaza gde nas je dovela takva politika - kaže Galijašević.

kosovo_rat - 99975 - 23.03.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽¹⁾

Dan kada je 'Milosrdni' počeo da ubija anđele

Danas se navršava 17 godina od početka NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, koja je trajala punih 78 dana uz veliki broj žrtava

SINOVI moji, dragi. Tigrovi 98. jurišnog puka. Letesmo do danas hiljade letova iznad naše otadžbine. Letesmo i uživasmo u njenoj lepoti. Ali, danas- danas vas ne vodim na takav let. Danas vas vodim na let sa kojeg se, možda, nećete vratiti. Možda je ovo let u smrt. Ali, ne običnu, već časnu. To je privilegija odabranih. I, danas, kao nebrojano puta u našoj istoriji, to ne naređuje naša komanda. To naređuje Srbija, vojnici moji čelični. Ista ona Srbija u kojoj provedosmo najlepše dane. Srbija zove! Znam, dragi moji, da danas nema teže, ali i ponosnije uloge: biti pilot našeg ratnog vazduhoplovstva.

Ovako je pred poletanje pilotima na aerodromu Lađevci kod Kraljeva, nekoliko sati pre napada NATO, u potresnoj besedi, iz koje izdvajamo tek jedan deo, poručio Sreto Malinović, pilot i komandant 98. Avijacijske brigade ratnog vazduhoplovstva SRJ.

Srce i savest istovremeno su iz mene govorili - kaže, za "Novosti", Malinović, danas general u penziji. - Piloti su znali kakvoj sili idu u susret, kako bi odbranili otadžbinu. Ali nijedan nije imao ni trunke dileme.

Godina 1999, 24. mart. Predvečerje. Zlokobno zavijanje sirena najavilo je nalet "Milosrdnog anđela", kako je Alijansa nazvala svoju akciju protiv Srbije i Crne Gore. Devetnaest zemalja, bez saglasnosti Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, počelo je bombardovanje. Prve bombe pale su između 19. 30 i 20 časova na kasarne protivvazdušne odbrane Vojske SRJ, aerodrome, vojne fabrike, radare, institute... Gotovo istovremeno razorni projektili pali su u okolini Beograda, Kraljeva, Niša, Novog Sada, Kragujevca, Užica. Pogodile su Prištinu, Kuršumliju, Prokuplje, Golubovce kod Podgorice, poluostrvo Lušticu...

Pažnja, pažnja, vazdušna opasnost za Beograd! - oglasio se sa Studija B Avram Izrael, tada načelnik beogradskog Centra za obaveštavanje.

Nisam mogao da verujem da se neko drznuo da na kraju 20. veka malu zemlju i veliki narod stavi pod krila svog "milosrdnog anđela" - seća se Avram Izrael. - I danas osećamo posledice njihove milosrdnosti.

Izrael je imao "neslavnu" ulogu da prvi put posle Drugog svetskog rata pritisne sistem za uzbunjivanje i objavi vazdušnu opasnost u Beogradu.

Imali smo kompletan uvid u vazdušnu situaciju iznad Srbije i malo sveta. Znali smo gde su neprijateljski avioni, gde dejstvuju, kako dejstvuju i šta rade - govori on. - Sa velikom pažnjom i napetošću pratili smo šta se događa. Znalo se da će doći do agresije, da će Srbija biti bombardovana. Niko se nije nadao da će i Beograd biti meta. Ali, tako je odlučeno i tako je i bilo. Naše je bilo kada ćemo proceniti da dignemo uzbunu za Beograd. Prve noći bombardovanja u Beogradu nije bilo žrtava. Bile su na meti kasarne u Batajnici, Topčideru, Institut i deo Vojne akademije u Žarkovu, Straževica. Nama nisu slali informacije šta se dešavalo iza kapija kasarni.

Ali, već prve noći stizale su vesti o žrtvama na jugu Srbije. Od NATO bombi u Kuršumliji, u trenu, stradalo je 11 oficira Vojske Srbije. I da ovaj masakr nije preživeo Svetozar Kovačević, kapetan prve klase, ko bi još vratio sećanje na prvi dan i prve poginule.

kosovo_rat - 99973 - 23.03.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽⁰⁾

Mašinovođa iz Grdelice: Mi Srbi sve možemo

Voz je bio u plamenu, a nakon što ga je pogodio drugi projektil iz njega su počeli da se izvlače ranjeni putnici, priča mašinovođa Boban Kostić, koji je upravljao vozom bombardovanim na mostu u Grdeličkoj klisuri.

Niš - Voz je bio u plamenu, a nakon što ga je pogodio drugi projektil iz njega su počeli da se izvlače ranjeni putnici, priča danas pedesetogodišnji mašinovođa Boban Kostić iz Niša, koji je upravljao vozom bombardovanim na mostu u Grdeličkoj klisuri tokom NATO agresije u Srbiji 1999. godine.

Putnički voz u Grdeličkoj klisuri, u kojem su bili civili, napadnut je 12. aprila 1999. godine, drugog dana pravoslavnog Vaskrsa, identifikovano je 15 poginulih civila, među kojima je bilo i dece, a u Grdelici će sutra na državnom nivou biti obeleženo 18. godina od početka NATO bombardovanja.

"Svaki nailazak na most mi je malo digao adrenalin. Nikad mi nije bilo svejedno - kao da sam znao", kaže Kostić, prisećajući se tog kobnog dana kada je upravljao putničkim vozom 393 iz Niša za Skoplje.

Navodi da je voz kasnio iz stanice u Nišu deset minuta zbog problema sa kočenjem i da je krenuo oko 11 sati, te da je pri brzini kojom se kretao preko mosta sekunda falila da raketa pogodi lokomotivu.

"Mi smo prošli, ali ljudi iz drugog i trećeg vagona nisu bili te sreće. Ljudi izgube život, a ne znate ni zbog čega", kaže Kostić, navodeći da nekad sekunda odlučuje da li će život da ide dalje.

Prvi projektil je, dodaje, pogodio početak drugog vagona.

Priča da je zaustavio voz i od prvog vojnog vozila koje je naišlo tražio da pozovu Hitnu pomoć i vatrogasce, koji su posle pada te druge rakete brzo stigli.

Međutim, posle deset minuta je usledila i treća i četvrta raketa koje su pogodile voz.

U lokomotivi sa Kostićem bio je njegov pomoćnik Goran Mikić sa kojim se kasnije okumio, a koji je tada ranjen u nogu od gelera.

"On je za dlaku ostao živ, a ja sam bio jedini nepovređen iz voza", navodi Kostić i dodaje da od buke u lokomotivi nisu čuli ni sirene ni avione veh samo eksploziju.

Kaže da je njegov kum prethodno izašao iz voza, jer ga je udarila kontakna mreža po glavi.

"Mahinalno sam ukočio, pretpostavljali smo šta je, ali nismo bili sigurni skroz", rekao je Kostić i naveo da je njegov kum video kako pada nova raketa na 50 metara od njih.

Uvek se, kaže, uzbudi kad se toga seti i dodaje da od tada nije upravljao vozom već da u železnici radi kao nadzornik lokomotive.

"Razmišljao sam mnogo o tome, mi Srbi stvarno možemo sve da preživimo. Ne znam da li bi neko drugi to preživeo", rekao je Kostić i istakao da ni približno tako nešto ne bi trebalo da se ponoovi jer nismo ničim to zaslužili.

Kostić radi u železnici od 1985. , mašinovođa je od svoje 18. godine, a sada kaže ponovo razmišlja da bude mašinovođa, iako je kako kaže to stresan posao.

Izvor: NOVOSTI

milosevici - 99969 - 23.03.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽¹⁾

Sakrili masakr 6000 Srba zbog bratstva i jedinstva

Sećanje Milorada Ćebića, jednog od malobrojnih preživelih svedoka ustaškog pira u Starom Brodu u aprilu 1942. Zaklano i 72 Ćebićevih rođaka, najmlađi imao sedam dana. Devojke u samrtnom zagrljaju skakale sa stene.

Slika dugih devojačkih belih košulja koje se rascvetavaju u mutnozelenoj nabujaloj Drini kao cveće na vodenom grobu neprestano se vraća u sećanje Milorada Ćebića (83), jednog od retkih preživelih svedoka ustaškog zločina u Starom Brodu u aprilu 1942. godine. On i dalje čuje krike srpskog zbega u zamci između planine i reke koje je slušao kao desetogodišnjak.

"Crna legija Jure Francetića je, prema nemačkim podacima, poklala 6000 Srba, isključivo civila, a o tom zločinu se posle rata nije smelo govoriti" - kaže Ćebić. "Gledao sam grupe devojaka koje u samrtnom zagrljaju skaču sa stene u Drinu pokrivenu njihovim dugim kosama i belim košuljama. I roditelje koji držeći decu za ruke idući u smrt u podivljaloj reci da bi izbegli ustaško iživljavanje. Ko nije skončao u Drini, masakriran je.

Srbi u istočnoj Bosni su do početka 1942. odolevali ustaškim napadima. Odbranu su organizovali i predvodili predratni oficiri.

Narednika Radomira Neškovića narod je izabrao da bude komandant srpske odbrane, jer su muslimani već bili u ustaškim uniformama. Srpska teritorijalna odbrana, koja nas je sačuvala u početku rata, postala je deo Jugoslovenske vojske u otadžbini. Partizana nije bilo. Samo mi, Srbi. Otac mi je poginuo u jesen 1941, braneći selo od ustaša.

Vlasti NDH su u proleće 1942. pokrenule ofanzivu za istrebljenje Srba, od Sarajeva do Drine. Desetine hiljada izbeglica iz Foče, Zvornika, Rogatice, Višegrada, Han Pijeska, Kladnja, Sokoca, Olova i Pala slivale su se u kolonu koja je pokušavala da dođe do Srbije.
Putevi su bili zakrčeni stokom i zapregama koje su nosile sav imetak i nejač. Italijani, koji su čuvali višgradski most, tražili su da se ljudi odvoje od kola, da se navodno ne bi zagušio prolaz. Oni koji su ih poslušali odvedeni su u nemački logor na Starom sajmištu koji se nalazio u NDH, a ne, kako pojedinci danas pričaju, u Nedićevoj Srbiji.

Srpski zbeg je očajnički počeo da traži drugi izlaz. Pročulo se da iz Starog Broda, uskog prostora između Drine i planina, čamci prevoze ljude na drugu obalu reke.

"Do Broda je vodila uska staza po planinskoj litici klizavoj od kiše kojom ni ovce nisu htele da idu" - seća se Ćebić. "Mi smo nekako prošli sa onim što smo imali na sebi i stigli na plato prekriven hiljadama bednih i promrzlih ljudi koji su se od jake kiše skrivali ispod šatora od granja i ćebadi. Masa se tiskala u blatu kraj Drine pokušavajući da uđe u čamce. Srbe koji su imali zlato da plate prevozili su i nemački vojnici u svojim gumenim splavovima."

Oni koji ga nisu imali skakali su u Drinu i pokušavali da je pređu držeći se za konopac koji je opasivao splav. Nemački vojnici su ih udarali veslima po glavama dok se ne bi udavili. Kada su se ustaše približile, Nemci su zabranili prelazak Drine.

Deo zbega uputio se ka selu Miloševići, odakle niko nije živu glavu izneo. Stric koji je nekako prešao na drugu stranu Drine uspeo je da nas spase u zadnji čas. Davao je nemačkim vojnicima po dukat iz nevestinske niske svoje žene za svaku glavu koju prebace čamcem.

Na desnoj obali Drine, Ćebićeva porodica se pridružila nevoljnicima oko lomača koji su pokušavali da se zagreju i osuše. Nemci su držali zbeg na obali, da gleda kako ustaše i muslimanska milicija izvode krvavi pir.

Zaklano je tada i 25 Ćebića. Klanje je potrajalo do mraka, a onda se sve utišalo. U zoru se pojavio ustaški komandant Jure Francetić na belom konju, i pokolj je počeo iznova. Kasnije su se pojavili nemački vojni motorni čamci iz Višegrada. Pucali su u vazduh i vikali: "Ustaše curik". Posle smo saznali da je Nedić umolio Nemce da zaustave pokolj. Masakr u Starom Brodu je prekinut, a Francetić je rekao preživelima da se slobodno vrate u svoja sela. To je bila laž, svi su pobijeni na putu. Tada je zaklano i 72 mojih rođaka. Najmlađi je imao samo sedam dana.

Srpskim izbeglicama na desnoj obali koje su uzbegle ustašku kamu zapretila je glad.

Sproveli su nas do napuštenih kuća u okolnim selima. Majka je dala veliki zlatni lanac za džačić kukuruza koji je samlela, a nas decu poslala da beremo jagorčevinu. Danima smo jeli proju od kukuruznog brašna pomešanog s tom biljkom. Ubrzo je i toga nestalo, mislili smo da ćemo pomreti od gladi. A onda je stigla hrana iz Srbije. Bili smo spaseni. Nedić je uspeo da od Nemaca dobije odobrenje da nas primi u Srbiju.

TAJNA GROBNICA

Šuma u Borikama bila je sklonište za 65 srpska oficira i podoficira koji su odbili da se predaju posle Aprilskog rata. Tu su čekali da im Draža Mihailović odredi raspored, da se bore protiv okupatora, otkriva Ćebić. -Partizani su došli iz pravca Žepe, iz muslimanskih sela, i pohvatali te ljude na spavanju, bez metka. Odveli su ih do obližnje jame i žive u nju pobacali. Nisam siguran da je ikada očitano opelo nad tom grobnicom.

Roditelji, suočeni s krajnjom bedom, davali su decu Komesarijatu za izbeglice koji ih je odveo u Matarušku Banju, prvi sabirni centar za srpske mališane iz NDH.

U Banji smo dobili čistu odeću, jeli i spavali u toplom i bili siguri. A onda je počelo da stiže još srpskih siročića, na stotine svakog dana. Banja je uskoro bila prepuna dece, trebalo je nahraniti hiljade usta, i hrana je postajala sve skromnija. srpski domaćini uzimali su decu u svoje kuće, ali i oni su živeli u bedi. Onda su izbile epidemije. Moj mlađi brat i njegova vaspitačica umrli su istog dana od zaušaka.

Ćebićeva majka je došla da sahrani sina i povela sa sobom ostalu decu. Milorad je kao najstariji, sa 12 godina, određen da sa stričevima ide u pečalbu, na berbu kukuruza u Banatu.

Domaćin iz Lajkovca koga smo upoznali u vozu ubedio je stričeve da me ostave kod njega. Dobri čovek je želeo da me usvoji. Kod njega sam dočekao i oslobođenje 1944, a majka nije dolazila, iako je obećala - priča suznih očiju Ćebić. Moj domaćin krio je od mene da su mi majku komunisti usmrtili kundacima jer joj je brat bio u Dražinoj vojsci. Srbi u Podrinju, koji su branili svoj narod, proganjani su i ubijani bez suda. Niko od muslimana koji su listom bili u ustašama nije odgovarao za zločine.

Ćebića su iz hraniteljske porodice odveli u dom iz koga je otišao na zanat. Posle vojske ostao je u Srbiji, zaposlio se u Trsteniku. U rodno selo Brankoviće odlazio je samo po nekoliko dana godišnje, dok mu je deda bio živ.

Selo je opustelo, gotovo svi su bili pobijeni ili raseljeni. O zločinu u Starom Brodu se ćutalo. Tek 2007. nas nekolicina preživelih iz Srbije i Australije podigli smo spomen-kapelu žrtvama iz Branetića. Posle osveštanja obratio sam se zvanicama: "Sram nas bilo Srbi, sram vas bilo predsednici opština od Sokoca do Drine, stidite se vladike i Crkve kad ste zaboravili 6.000 poklanih Srba na Starom Brodu koji ni krst nemaju. " Većina tih mladih ljudi je bila zapanjena, jer nije ni čula za strašni zločin. Godinu kasnije, u Starom Brodu podignut je spomenik, a zatim i kapela. Nadam se da će neko takvu kapelu podići i na Starom sajmištu, gde su stradale desetine hiljada Srba iz NDH.

KUNDACIMA PO UDOVICI

Kad su se u Brankovićima 1941. pojavili naoružani ljudi s petokrakama na kapama, niko nije znao kakva je to vojska, kaže Milorad Ćebić.

Partizani su bili iz nekih drugih krajeva, među njima nije bilo naših ljudi. Sa oružjem su po kućama tražili hranu. Vikali su na majku koja je kroz plač govorila: "Ljudi, ja sam udovica, muža mi ubiše ustaše, imam petoro dece, ne ostavljajte ih gladne. " Pretukli su je kundacima.

CRNOKOŠULjAŠI OTIMALI SRPSKU DECU

Srbi iz Brankovića prvi okršaj sa ustašama imali su na Malu gospojinu 1941. godine.

Crnokošuljaši su iznenadili skoro svu decu iz sela okupljenu na livadi oko stoke i ubacili ih u dva kamiona. Stajao sam na obližnjem bregu ukočen od straha. Gledao sam ustašu kako naslanja pušku na ogradu i nišani u mene. Dva metka su me promašila, treći me je okrznuo, i pao sam u nesvest. Ljudi iz sela su čuli pucnjavu i, predvođeni narednikom Neškovićem, napravili zasedu i oslobodili decu.

Autor: Boris Subašić

Izvor: NOVOSTI

djukanija - 99967 - 23.03.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽⁰⁾

Milogorci

Petar Božović i Matija Bećković odgovorili Milogorcima i crnogorskom glumcu

Crnogorska serija "Božićni ustanak", u kojoj su Srbi predstavljeni kao okupatori Crne Gore i koja je puna istorijskih falsifikata, snimljena je s namerom da se unese mržnja između dva naroda, ocenjuju sagovornici. Akademik Matija Bećković je iznenađen ovakvim projektom javnog servisa Crne Gore.

Neshvatljiva izjava

Sve što su okupatori hteli silom, Montenegrini ispunjavaju milom. Otkad su podigli čergu na vrhu Lovćena, ceo svet zna ko su i šta su Crnogorci, sem oni sami - navodi Bećković.

Na velike propuste u snimanju, poput zastave koja nije korišćena u to vreme, Bećković odgovara:

Oni su gazili svoju zastavu misleći da je tuđa, a istakli neku koja nije ničija.

Najviše se polemisalo o izjavi glumca Mladena Nelevića, koji je dešavanja iz 1918, kad je Crna Gora pripojena Srbiji, proglasio okupacijom. To je šokiralo čuvenog glumca Petra Božovića.

Čudno mi je da Nelević nešto tako kaže. Nisam gledao seriju i neću, mada ništa me više ne iznenađuje - kaže Petar Božović.

Najkritičniji prema glumcu bio je reditelj Dragoslav Bokan, koji je o ovome na Fejsbuku objavio tekst s naslovom "Unošenje mržnje prema Srbima u prikazu istorije Crne Gore".

Oni koji Mladena pamte kao upečatljivog Njegoša u seriji "Vuk Karadžić" i kao surog i orlovski oštrog Mandušića Vuka u "Gorskom vijencu" osetiće blagu vrtoglavicu zbog ovakvog njegovog iskoraka iz sopstvene sudbine i porodične loze njegovih časnih srpskih predaka.

Odriču se porekla

Su čim pred tog istog "tvog" Njegoša, Mladene, i pred onog Miloša, koga ne priznaješ, kao ni, po tebi, "okupatorske vojnike" (što su krvarili na Ceru, Kolubari i Kajmakčalanu za ujedinjenje srpstva)? Strašne se stvari dešavaju sa Srbima koji su izdali svoje srpstvo onda kada je Srbiji, njihovoj jedinoj otadžbini (bez obzira na to iz kog su srpskog zavičaja rođenjem i poreklom), teško i najteže, možda, i u čitavoj istoriji (uračunavajući tu i ropstvo pod Turcima i stradanje pod ustašama u Drugom svetskom ratu).

Ne ostavlja se majka kada je raspeta i u nevolji, napadnuta od svih. To je već stvar viteštva, ne samo "nacionalnog osećaja" i trenutne koristi - napisao je Bokan.

I ANĐELINA PLjUJE PO SRBIMA

Srbi su godinama u svetu filma loši momci. Poslednji od primera je rediteljski prvenac Anđeline Žoli "U zemlji krvi i meda", u kom su pripadnici našeg naroda predstavljeni kao zločinci. Film je dobio loše kritike, a premijeri u Beogradu prisustvovalo je samo 20 ljudi, koji nisu dočekali njegov kraj.

Izvor: Intermagazin

rat_doboj - 99943 - 22.03.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽²⁾

Odrekli se malog heroja

Lj. ĐURIĆ, 22. mart 2017

Spomenku Gostiću drugi se više odužuju nego njegov Doboj

DOBOJ - Kao nikada do sada od početka obeležavanja 20. marta i godišnjice pogibije najmlađeg borca koji je poginuo u odbrani i stvaranju RS, nisu skromnije pokazali poštovanje prema njegovoj žrtvi u njegovom Doboju.

Nije čak bilo ni dosadašnjih redovnih dolazaka iz najviših institucija vlasti iz Banjaluke i Doboja, pa tako ni protokolarnih obećanja od onih koji je trebalo mnogo ranije da se pobrinu da se RS barem delimično oduži hrabrom dečaku.

Jedino su u porti Spomen-hrama novosagrađene crkve u Doboju služeni liturgija i parastos poginulom dečaku. Sveće kraj već izbledele biste prislužili su malobrojne njegove nekadašnje komšije i poštovaoci njegovog dela i žrtve. Simbolično je takođe malobrojna delegacija nedavno formiranog Udruženja dece poginulih boraca "Nasleđe" u zaseoku Jović kod Maglaja (FBiH) položila cveće na njegov grob. Na mestu gde je sahranjen počivaju, takođe poginuli, njegove majka i baka.

Sa druge strane, u dalekom Višegradu tim povodom su, obeležavajući datum pogibije Gostića u naselju Garča, njemu neznani postavili spomen-ploču i tablu sa imenom ulice date po njegovom imenu.

Ni Gostićev grob u zaseoku Jovići u blizini Bočinje nije izmešten na teritoriju RS. BORS, pokretač inicijative pre više godina, nije održao obećanje da će to biti urađeno.

FILM KAO APEL

SPOMENKO je za svog kratkog života molio da njegovi vršnjaci i prijatelji širom sveta pomognu u lekovima i hrani nemoćnima i gladnima. Apelovao sam na zvaničnike u RS da pogledaju film, jer će poželeti da jednu ulicu ili školu nazovu po njemu - ostala je do sada neostvarena želja Mila Savića, autora dokumentarnog filma "Spomenko na večnoj straži", koji nakon prikazivanja u gradovima Republike Srpske sada imaju prilike da vide i izvan njenih granica, pa i u Rusiji.