fix
Logo
fix
Nalazite se na Forum-Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

ratko_mladic - 99812 - 11.03.2017 : NLO Gojino Brdo - best (5)

Ratko Mladić


Sretan rođendan Đenerale!!!
praznici - 98399 - 17.12.2016 : NLO Gojino Brdo - best (1)

Srećan Nikoljdan


Srećan NIKOLJDAN svima koji slave!!!

prepiska - 97171 - 19.09.2016 : NLO Gojino Brdo - best (1)

Predlog za Ragib Pajser


Sve su to traume koje je nesretni čovek proživio, najverovatnije u nekome od naših zatvora. To što on priča da je radio, je njegova mašta. On to zamišlja da radi i tako se bolje osjeća. Ali na kratko i misli da će time izliječiti svoj poremećaj. Stalno je izložen napadima straha da bi mogao biti fizički ozleđen, pojačano se znoji, ima vrtoglavicu i ubrzano lupanje srca. Neko mu je rekao da se klin klinom izbija i tako se suočava sa problemom, zamišljajući da on nekome radi ono što su njemu radili. Moj predlog Ragibu je da vjera u Isusa Hrista, duga šetnja i volonterski rad.
prepiska - 96265 - 23.06.2016 : NLO Gojino Brdo - best (1)

Specijalac Momčilo


Iskreno saucesce porodici Momčila Bojanića i neka mu je slava i hvala za sve što je učinio za srpski narod! LAKA TI ZEMLJA DRUŽE!
ratko_mladic - 95447 - 11.03.2016 : NLO Gojino Brdo - best (1)

Ratko Mladić


Sretan rođendan đenerale!
bihac - 95319 - 28.02.2016 : NLO Gojino Brdo - best (2)

Za Penisa iz Bihaća


Naš cilj je bio osloboditi grad od fundamentalista, koji su terorisali pošten muslimanski narod. Da smo ušli u grad, predali bi ga istim tim umjerenim muslimanima, koji su vijekovima živili na tim prostorima, a koje ste vi iz 5. korpusa proganjali (mogo bi nam nešto o tome napisati), na čiji smo zahtjev i došli. Dobro da si se sjetio reći to o dojavi, tako kad bosanski intelektualci budu pisali "bošnjačku povijest", da i to zabeleže. :)
prepiska - 95263 - 24.02.2016 : NLO Gojino Brdo - best (1)

Neretva i Kameni


Ovaj iz SIPA-e nešto puno pita, hoce lola precizne položaje pojedinaca. Da ne bi možda još da ti se i sami prijave? :)
rat_zvornik - 94769 - 09.01.2016 : NLO Gojino Brdo - best (0)

Ubistvo srpskog taksiste u Zvorniku


Vitez Koja: U vezi ubistva taksiste, da li misliš na Arsena, ili nekog drugog?
praznici - 94727 - 05.01.2016 : NLO Gojino Brdo - best (0)

Hristos se rodi


bosna_arapi - 93811 - 13.10.2015 : NLO Gojino Brdo - best (0)

RE: Prodor Arapa u okolicu Sarajeva


Amela,

iz tvog pisanja se vidi da agencije zemlju kupuju od jednih i prodaju drugima, što znači da je sve pod kontrolom i po zakonu. Znači, plate državi porez i svi su zadovoljni. Takvih agencija bi trebalo biti još više kako bi se izbjegao šverc i kako bi država išla napred. To što se pojedine skupine grupišu na određenim područjima izvan grada, ne treba da te brine, jer ima ko o tome vodi brigu. Kad dođe vreme, Ameriokanci će njih naoružati, a Rusi spaliti sa raketama, a mi ćemo ih zgrnuti sa bagerima. Vuk će biti sit, a ovce na broju.

Lijep pozdrav za tebe Amela i samo opusteno.
sc_komentari - 92385 - 14.02.2015 : NLO Gojino Brdo - best (1)

Monodrama sa Romanije: Jadi Velje Sikirice


bosna_buducnost - 91781 - 10.12.2014 : NLO Gojino Brdo - best (2)

RE: Došlo vrijeme da spaljujemo iluzije


Republika Srpska koju danas Srbi imaju je naša duševna hrana, a muslimanima diže pritisak. Ima li bar neki musliman da voli Republiku Srpsku? Nema! Ima li neki Srbin da ne voli Republiku Srpsku? Nema! Da li vi možete išta da uradite da je ukinete? Ne možete!

Kukanje je odlika onih koji su izgubili. Da ne bude dobro nama? A šta nama u BiH fali? Imamo državu u državi, zaštićeni smo kao beli medvedi. Dodik uživa i podjebava, a Haris Silajdžić se dere na mikrofon i ne može da sakrije svoju nervozu zbog postojanja Republike Srpske. Proglasili ili ne proglasili, vi ste Republiku Srpsku zauvek izgubili. Onog trenutka kad je ona stvorena, dobila svoje ime, kada je dobila predsednika, premijera, Vladu, skupštinu, glavni grad, grb, amblem, himnu (sve što ima neka država), i danas kad ima svoju policiju, poštu, resurse, školstvo, drugačiju teritorijalnu podelu...

Šta mi više imamo da pričamo sa vama? Ako se vaša bošnjačka politika zasniva samo na nadanju da će to da se ukine, onda bolje da se odmah ubijete! Eto, to vam je moj besplatan savet.

Nezavisnost skoro da nije ni potrebna, jer entitet totalno drugačije funkcioniše od Federacije. Republika Srpska je tako-reći nezavisna, jer Srbi u njoj ne zavise od vas u brojnim stvarima, donose svoje zakone, uče školu i fakultet na ćirilici, ne slušaju Federalnu televiziju, mašu slobodno srpskim barjacima, imaju sprecijalne odnose sa Srbijom i u Srbiji nisu strani državljani za razliku od BiH muslimana i Hrvata. Toliku nezavisnost unutar jedne države nema niko u svijetu, poput Srba u Bosni.

E sada, da li je bilo zločina nad Bošnjacima? Jeste! To će priznati svako ko realno razmišlja. Međutim, bilo ih je isto toliko, možda čak i više, sa muslimanske strane! Žao mi je, ali takvo nešto neće pomoći da se Republika Srpska ukine ili oslabi. Ako su Republiku Srpsku priznale sve države sveta kao trajnu kategoriju unutar BiH, ona će to i ostati, jer je garant mira. Njen nestanak dovodi do nestanka garanta mira i novih ratova. To niko ne želi, ili možda ne...?

Činjenica je da sa vaše strane ima dosta paradoksa. Npr. priča kako u BiH ne postoje Srbi i Hrvati već samo Bosanci sa tri vere je vređanje identiteta i običaja, kako srpskog tako i hrvatskog. Ili još je strašnija priča da je Bosna za muslimane a Srbija i Hrvatska za Srbe i Hrvate. Ovu ekstemnu politiku koje se pridržava jedan broj muslimana, direktno ili prikriveno. Ovakva politika slabi BiH. A vrhunac svega je da BH Hrvatima i Srbima negiraju identitet oni koji su od njih nastali promenom vere...

Da Republika Srpaka nije stvorena u ratu, bilo bi je potrebno stvoriti u miru. Ne može BiH, niti će ikad biti unitarna! Tri naroda, tri vere, tri običaja, tri mentaliteta, ne mogu skupa i nikad neće moći. Jedins pravedna sudbina BiH je da se sastoji iz tri dela: srpskog, muslimanskog i hrvatskog. Ako to muslimani ne prihvate, samo će ubrzati njen raspad.

Što se mene tiče, ovakva Republika Srpska kakva postoji danas, je nešto jedinstveno i najbolje što su Srbi dobili u zadnje vrijeme, tako da nezavisnot skoro da nije ni potrebna, jer nam je ovo sasvim dovoljno.

U svakom slučaju, Velike sile neće dati da se Republika Srpska ukine jer nikom ne treba lojava turska džamahirija u sred hrišćanske Evrope.
nestali - 91657 - 24.11.2014 : NLO Gojino Brdo - best (0)

Informacija o Muniru Jusiću


Zorane, reci Turcima da odu u Rogosiju da se tamo raspitaju za Munira Jusica!

seselj - 91593 - 12.11.2014 : NLO Gojino Brdo - best (1)

Vratio se Vojvoda




Da vam javim braćo moja draga, vratio se Vojvoda iz Haga!
prepiska - 91531 - 31.10.2014 : NLO Gojino Brdo - best (0)

Povratak mrtvog čovjeka


aforizmi - 91291 - 01.10.2014 : NLO Gojino Brdo - best (6)

Bošnjaci


Današnji Bošnjaci su kao puževi: imaju rogove, sline i misle da je kuća njihova.
prodjoh_bosnom - 90381 - 03.06.2014 : NLO Gojino Brdo - best (0)

Šestoročlanoj porodici Bećirbašić komšija Srbin dao kuću!


Nezaposleni demobilisani borac Hazim Bećirbašić i pet članova njegove porodice ovih dana su, nakon aktiviranja klizišta, morali napustiti porodičnu kuću u kalesijskom naselju Jajići.

Klizište je pomjerilo kuću, te je došlo do pucanja zidova, zbog čega je porodica Bećirbašić morala napustiti svoj dom. Hazim i Ismira Bećirbašić, sa četvero djece, sada privremeno stanuju u kući koju im je na korištenje dao jedan srpski povratnik u ovo kalesijsko naselje.

Povratka nema

  • "Živim ovdje sa mužem i četiri kćerke. Komšija Srbin nam je dao kuću. Kada se pojavilo klizište, bili smo u kući. Čuli smo puca, puca... Ustali smo odmah i iselili djecu kod moje matere, u Međeđu kod Sapne. Bili su tamo 3-4 dana. Sada smo se ovdje smjestili i izvukli malo stvari iz naše kuće", ispričala je Ismira.

    Ona navodi da je klizište oštetilo njihovu porodičnu kuću, te da u njoj nema više uslova za život. Kuća u kojoj trenutno borave, dodala je ona, zadovoljava osnovne uslove za život.

  • "Imamo kupatilo i tri manje sobe. Nisu kao tamo, ali šta ćemo. Zadovoljni smo. Može se živjeti u njoj", ispričala je Ismira.

    Kako se moglo čuti, njihov komšija Srbin u budućnosti navjerovatnije neće živjeti u ovoj kući i u ovom naselju. Ukoliko bi se prikupio potreban novac, on bi Bećirbašićima mogao i prodati ovu kuću.

  • "S obzirom na to da se ne možemo vratiti u našu, mi bismo ovom kućom mogli trajno riješiti smještaj. Međutim, trenutno o 35.000 maraka, kolika je cijena kuće, možemo samo sanjati", ispričala je Ismira, koja je dodala da očekuje pomoć dobrih ljudi.

    U Jajićima je već pokrenuta akcija za pomoć ovoj porodici. S obzirom na to da je ovo naselje poznato po tome da ima bogatu dijasporu, očekuje se da će u narednim mjesecima biti prikupljena pomoć kojom će se riješiti stambeno pitanje Bećirbašića.
  • prepiska - 89831 - 20.04.2014 : NLO Gojino Brdo - best (1)

    Ratko Mladić


    Hristos vaskrse Đenerale!
    ratko_mladic - 89247 - 12.03.2014 : NLO Gojino Brdo - best (4)

    Ratko Mladić


    Želim ti ono što se niko nije setio da ti poželi, a što išćekuješ šuteći. Neka i to neizrečeno, što samo ti znaš bude ti ispunjeno. Srećan ti rođendan đenerala!!!
    ukrajina - 89213 - 09.03.2014 : NLO Gojino Brdo - best (1)

    Re: Uloga fašista u Kijevu


    Nemcima bi bilo pametnije da se klone Rusa, inače će ih oni opet terati do Berlina. Samo će ovaj put zid biti za par metara visočiji par i niko ga više neće srušiti u narednih sto godina.

    A što se tiče ovih "demokrata" iz takozvane BiH i njihove ljubavi prema Amerikancima, neka odu u Irak, Libiju i Siriju je je tamo već uspostavljena američka demokratija. Ljudi žive samo tako, čudo jedno ba!
    prepiska - 89145 - 05.03.2014 : NLO Gojino Brdo - best (0)

    Vrijeme je na našoj strani


    Danas je svima jasno da vreme radi za Srbe iz Republike Srpske. Muslimanima ostaju dve opcije: da se isele iz takozvane BiH, ili da se pokrste!
    prepiska - 89115 - 04.03.2014 : NLO Gojino Brdo - best (1)

    Republika Srpska će vječno postojati!


    bosna_komentari - 88695 - 13.02.2014 : NLO Gojino Brdo - best (4)

    Hrvati u takozvanoj BiH poručuju


    Udruge proistekle iz Domovinskog rata Županije Zapadnohercegovačke pozvale su hrvatski narod i sve žitelje svoje županije da ne nasjedaju provokacijama dijela bošnjačke politike jer socijalni nemiri po njima su samo maska za ostvarivanje njihovih političkih ciljeva.

  • Hrvati nisu u puno boljem položaju nego drugi narodi, ali se točno zna zašto nam je tako. Oduzimanje ovlasti hrvatskih županija, neravnopravna raspodjela prihoda, izbor nelegitimnih i nelegalnih predstavnika hrvatskog naroda koji se nerijetko biraju isključivo bošnjačkim glasovima. Potpomognuti domaćim izdajicama čije stranke imaju prebivalište na području naše županije, ali nemaju hrvatski predznak, žele dokinuti jedinu zaštitu Hrvata u BiH prizivajući dokidanje županija. Zar nije licemjerno da se Bošnjaci pozivaju na svoj vitalni nacionalni interes, braneći TV kanal na Hrvatskom jeziku?! - pitaju se u priopćenju ove udruge.

    Nadalje, dodaju da je licemjerstvo bošnjačkih predstavnika politike na čelu sa Željkom Komšićem osudilo dolazak premijera Zorana Milanovića u Mostar, ali i odlazak čelnika RS-u u Beograd dok isti pozivaju ministra vanjskih poslova republike Turske da riješi pitanje u BiH.

  • Nakon što je Herceg-bosna u Dejtonu ugrađena u Federaciju, za Hrvate je ostala jedina institucija u kojoj imaju zajamčena svoja kulturna i obrazovno-znanstvena prava, a to je županija. Udruge proistekle iz Domovinskog rata Županije ZH pozivaju sve stranke okupljene u Hrvatskom narodnom saboru da u ovim sudbonosnim trenutcima za ovu državu na prvom mjestu imaju interese svoga hrvatskog naroda za koji su mnogi branitelji položili svoj život. Smatramo da jedino institucionalna zaštita Hrvata kroz županije ili kroz posebnu federalnu jedinicu (treći entitet) može u potpunosti smiriti situaciju u cijeloj BiH i donijeti ekonomski prosperitet i budućnost svim građanima ove zemlje. Sad nam je svima jasno da je ovakva revizija i neisplata invalidnina u općinama s Hrvatskom većinom imala za cilj da podjeli branitelje i izazove nerede, no međutim, branitelji su to prepoznali i nisu nasjeli na te zavjere. - zaključuju iz Udruge proistekle iz Domovinskog rata Županije Zapadnohercegovačke.

    Ovo je upravo ono što sam ja rekao prije par dana da bi Hrvati mogli da budu najveći gubitnici ovih demonstracija. Međutim, ovo je ujedno i nož sa dvije oštrice, pa bi se moglo desiti da ove nepromišljene demonstracije dovedu i do stvaranja trećeg entiteta.
  • bijeljina - 88619 - 09.02.2014 : NLO Gojino Brdo - best (0)

    Dvije grupe protestanata u Bijeljini


    bijeljina - 88617 - 09.02.2014 : NLO Gojino Brdo - best (0)

    U Bijeljini miting i kontramiting!


    Na Gradskom trgu u Bijeljini danas su istovremeno održana dva protesta - stotinjak mladih s jedne strane uzvikivala je "Lopovi!", a nasuprot njih grupa okićena srpskim zastavama "Ne protestima u Republici Srpskoj", javlja dopisnik Srne.

    Јednočasovni skup dvije suprotstavljene grupe od po stotinu ljudi, uglavnom mladih, protekao je mirno, a policija je udaljila jednog mladića koji je pokušao da nasrne na drugu grupu.

    Organizatori protesta, uz nekoliko uzvika "Lopovi, lopovi!", nisu iznijeli nikakve zahtjeve, niti su imali transparente iz kojih bi bili jasni razlozi za protest.

    Na kontra-protestu mladi su bili okićeni srpskim zastavama i jasno iznijeli stav "Ne protestima u Srpskoj" i "Ne širenju požara iz Federacije BiH u Republiku Srpsku".

    Dvije grupe bile su razdvojene samo ulicom i brojnim policijskim snagama bez zaštitne opreme.

    Grupa "Ne protestima u Srpskoj" pozivala je na razum, da se nemiri iz Federacije BiH ne prenesu na Republiku Srpsku.

  • "Ne želimo da se požar iz Federacije BiH proširi na našu Srpsku", rekao je novinarima vođa grupe Aleksandar Babić, dok je masa iza njega, okićena srpskim zastavama, uzvikivala ime generala Ratka Mladića. Babić je dodao da su u Bijeljini preko društvenih mreža već tri puta najavljivani protesti, a da je kontra-protest spontano organizovan, da bi se sačuvala zemlja koju su srpski očevi napravili.
  • bosna_danas - 88575 - 08.02.2014 : NLO Gojino Brdo - best (0)

    Pederacija BiH


    Ako već duže vreme žive bez plate i nemaju za hleb, znači da se može kad se hoće... Ne vidim razlog čemu sav ovaj haos na ulicama!

    P.S. Šta bi sa Alijinim obećanjem da će Bosna biti "mala Švicarska" i da će svi jesti zlatnim kašikama?!
    montevideo - 87675 - 16.12.2013 : NLO Gojino Brdo - best (0)

    Sergej Trifunović


    Moje mišljenje je da Sergej Trifunović nije nameravao provocirati i omalovažavati srpske žrtve, nego je verovatno na neki način pokušao da poradi na pomirenju dviju "zaraćenih" strana. Očito da je izabrao pogrešno mesto i vreme. Što se tice Jovana Divjaka, on je izdavao naredbe u Dobrovoljačkoj, isto kao sto je Rasim Ljajić uhapsio Ratka Mladića.

    Po mom mišljenju, Sergej Trifunović i Dragan Bjelogrlić su pokušali da majicama Jove Divjaka prodaju karte za njihov film "Montevideo". Na taj način su, pljujući po srpskom narodu, pokušali da unovče svoje umjetničko djelo.
    sprzena_zemlja - 87541 - 08.12.2013 : NLO Gojino Brdo - best (0)

    RE: Kapetan Dragan


    Kapetan Dragan se danas nalazi u zatvoru u Australiji i sudi mu se za navodne ratne zločine prema zarobljenicima tokom rata u bivšoj Jugoslaviji.
    razno - 87067 - 21.10.2013 : NLO Gojino Brdo - best (0)

    Navijači BiH umesto u Litvi završili u Latviji


    Navijači BiH koji su prošloga utorka krenuli na utakmicu, umesto u Kaunas stigli su u Rigu. Prema pisanju lokalnih medija, veća skupina navijača se tokom šetnje gradom čudila kako su ulice puste i zašto je tako tiho. Stoga su se obratili domaćinima koji su im potom objasnili kako su došli u pogrešnu državu.
    islamizacija - 86951 - 10.10.2013 : NLO Gojino Brdo - best (2)

    Kako je izmišljeno bošnjaštvo


    Berlinski Kongres 1878. godine mjenja granice na Balkanu. Austro-Ugarska dobija Bosnu i Hercegovinu (BiH). Prave se planovi za stvaranje "bosanske nacije".

    Nastojalo se da u tu novu naciju uđu narodi sve tri vjere u BiH. Srbi u BiH bili su već nacionalno svjesni. Rimokatolici u BiH nisu imali razvijenu nacionalnu svijest, pa su se identifikovali po svojoj vjeri. Bošnjaštvo je stoga bilo upućeno uglavnom na muslimane.

    Ako je okupator očekivao uspjeh morao se osloniti na domaće ljude. Saradnik je pronađen u liku Mehmed-bega Kapetanovića - Ljubušaka (1839-1902). Obostrani interes za stvaranje "bosanske nacije" usaglasio je djelovanje okupatora i Kapetanovića. Okupatoru je bio potreban lojalan domaći faktor. Mehmed-beg Kapetanović i muslimanska aristokratija, nastojali su očuvati svoje privilegije. "Bosanska nacija" smatrana je idealnim oruđem za ostvarenje njihovih zamisli.

    Mehmed-beg Kapetanović 1891. godine pokreće list "Bošnjak". Tu će on propagirati "bosansku naciju". Njega finansira okupaciona vlast. "Bošnjak" će iz godine u godinu dobijati visoke subvencije. Kao urednik "Bošnjaka", Kapetanović je mjesečno dobijao 166 forinti. Godine 1893. nagrađen je i položajem gradonačelnika Sarajeva.

    Kapetanović je u "Bošnjaku" krenuo sa žestokom propagandom. Često se prelazilo preko istorijskih činjenica. Svoju agresivnost Kapetanović je izrazio kroz stihove: "Od Trebinja do brodskijeh vrata, Nije bilo Srba ni Hrvata". Njegov pokrovitelj, Benjamin Kalaj, u svojoj "Istoriji Srba" pisao je da skoro u cijeloj BiH žive uglavnom Srbi. Iz ovoga se vidi sva konfuznost i izvještačenost ideje o "bosanskoj naciji", kao i činjenica da je Kalaj zabranio sopstvenu knjigu za upotrebu u BiH.

    "Vele hrišćani da su Srbi, a vele katolici da su Hrvati; ali ništa zato... to će samo vrijeme izbrisati", bile su riječe Kapetanovića. Ipak, nije se dosljedno držao toga, da su svi u BiH jednaki Bošnjaci. Forsirao je uzvišenost muslimana kao starih bosansko-hercegovačkih velikaša. "Bošnjak" je 1892. godine pisao:

  • "U ovoj zemlji je od davnina bio gospodujući element muhamedanski, element s kojim se mora i danas u prvom redu računati". U prvom redu se, dakle, ističu "prava" muslimanske aristokratije.

    Nema jednakosti između "gospodujućeg elementa" i njihovih "sluga i kmetova". Ovo je još 1839. -1840. zapazio Matija Mažuranić, brat Ivana Mažuranića, tokom svog putovanja po BiH.

    On kaže: "U Bosni se Krstjani (pravoslavci i rimokatolici - B. R. ) nesmiu zvati Bošnjaci; kad se reče Bošnjaci; onda Muhamedovci samo sebe razumiu, a Krstjani su samo raja Bošnjačka, a drugčje Vlasi". Ovdje vidimo vjersku i stalešku podjelu. Bošnjaci su muslimanski gospodari. Krstjani ili Vlasi su hrišćanska potčinjena raja.

    Svaki musliman koji se izjašnjavao kao Srbin ili Hrvat, bio je napadan u Kapetanovićevom "Bošnjaku". Vjera je isticana kao granica između Bošnjaka (Muhamedanaca) i ostalih. Tako je neki musliman iz Prijedora, pošto se izjasnio kao "Srbin Muhamedanske vjere", bio žestoko kritikovan.

    Okrivljen je bio, da je "iz koristoljublja, iz niska lična interesa zalutao u onaj tabor koji nam je od uvijek bio neprijateljski". Ovako je građena "bosanska nacija". Svi muslimani u BiH, htjeli ne htjeli, morali su se izjasniti kao Bošnjaci.

    Smrt Mehmed-bega Kapetanovića 1902. prekinula je njegov rad na stvaranju "bosanske nacije". Rad na propagiranju "bosanske nacije" je nastavljen, ali smanjenom žestinom. Početkom Prvog svjetskog rata, počeo je i kraj nove nacije.

    Duh pokretača "Bošnjaka" ostao je da čeka neke nove vjetrove, pa se tako nekadašnja ulica Mladena Stojanovića u Sarajevu, danas zove upravo Mehmed-bega Kapetanovića Ljubušaka.
  • arkan - 86935 - 09.10.2013 : NLO Gojino Brdo - best (0)

    Arkan i zarobljenici


    Lepa strana rata, gde Arkan kao Deda Mraz ispunjava želje zarobljenicima :)

    muslimani - 86883 - 05.10.2013 : NLO Gojino Brdo - best (0)

    Mudžahedini u BiH su bili teroristi


    Bivši visoki državni zvaničnik i general NATO-a Vesli Klark izjavio je da je nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, Vašington imao legitimnih briga zbog angažovanja Iranaca i mudžahedina iz Saudijske Arabije u BiH, koji su zapravo bili teroristi, ali da bošnjačka strana to nikada nije htjela da prizna.

    A kada je, kako je rekao, IFOR (snage predvođene NATO u BiH zadužene za sprovođenje Dejtonskog sporazuma) upao u jedan kamp sa iranskim teroristima i vlasti u Sarajevu suočio sa onim što je tamo pronađeno, tadašnji ministar policije Bakir Alispahić je morao da podnese ostavku.

    Klark, koji se danas bavi investicijama i bankarstvom, izjavio je za sarajevski Dnevni avaz da je Alispahić prethodno uporno negirao prisustvo iranskih terorista i da je spremno potpisao takvu obmanu.

    Vašington je imao legitimnih briga u vezi s angažmanom Iranaca i mudžahedina iz Saudijske Arabije koje sam morao da podijelim sa Alijom Izetbegovićem. Iranci su nam bili posebna briga! To su, u suštini, bili teroristi! On nas je uputio na Alispahića, koji je tada bio ministar policije. Kada smo mu prenijeli naša saznanja, Alispahić nam je rekao da to nije tačno. Mi smo ga suočili sa nekim od naših saznanja, ali je on sve to negirao i govorio nam da nema Iranaca u BiH koji se bave terorizmom ili imaju kampove za obuku, ispričao je Klark.

    Klark je kazao da je Alispahić morao da zna šta se radi i koji su to bili bezbjednosni izazovi po Vašinton i BiH, ali je, ipak, sve to negirao.

    Upitan zašto želi da kaže da je Alispahić štitio teroriste, Klark je odgovorio: Pa, to je očigledno. Očito je da nas je nastojao obmanuti. Znate, Kongres je na nas vršio izuzetan pritisak zbog informacija o iranskom delovanju u BiH i mi smo morali nešto da uradimo. Htjeli smo da se sve uradi u koordinaciji i uz pomoć vlasti u Sarajevu. Izetbegović nije mogao odgovoriti na sva pitanja koja smo imali pa nas je poslao Alispahiću. Taj je, pak, sve negirao. Onda smo mi rekli: "Dobro, gospodine Alispahiću, ako vi tvrdite da sve to nije tačno, molim vas da to i potpišete." I on je stavio svoj potpis.

    Klark je potvrdio da je potom IFOR upao u jedan objekat sa iranskim teroristima što je vlast u Sarajevu suočilo sa onim što je tamo pronađeno. Alispahić je, dodao je, tada morao otići, morao je da podnese ostavku.

    Tekst kopiran sa BanjalukaLive
    islam_komentari - 82773 - 19.02.2013 : NLO Gojino Brdo - best (5)

    Muslimani


    Oni nisu sretni u Gazi
    Oni nisu sretni u Libiji
    Oni nisu sretni u Maroku
    Oni nisu sretni u Yemenu
    Oni nisu sretni u Tuniziji
    Oni nisu sretni u Iraku
    Oni nisu sretni u Iranu
    Oni nisu sretni u Pakistanu
    Oni nisu sretni u Afganistanu
    Oni nisu sretni u Siriji, Bahreinu, Libanosnu...

    Al su zato sretni u Njemačkoj
    Sretni su i u Francuskoj
    Sretni su i u Engleskoj
    Sretni su i u Holandiji
    Sretni su i u Belgiji
    Sretni su i u Španiji
    Sretni su i u Italiji
    Sretni su i u Kanadi
    Sretni su i u Švedskoj
    Sretni su i u Norveški
    Sretni su i u Austriji
    Sretni su i u Švicarskoj
    Ma sretni su i u Australiji, Americi...

    Ukratko, oni jesu sretni al' u državama koje nisu muslimanske.
    A koga krive za nesreću onih država koje sam nabrojao već na početku?

    Ne krive islamiste.
    Ne krive njihovo vodstvo.
    Ne krive ni sami sebe, jer su navikli da je uvek neko drugi kriv, a ako se neko kojim slučajem nađe da drugačije misli od njih samih, e onda teško se njemu.

    Ko je kriv, koga ćemo okriviti?

    Pa krive su one države u kojima su ti ljudi sretni.

    U svemu tome oni žele promeniti te države u kojim su sretni i to na način da budu kao države iz kojih su pobegli - otišli su iz svojih država jer nisu bili sretni a danas teže ka tome, da sadašnju državu u kojoj im je dobro promene na način da nova država bude uređena kao ona iz koje su pobegli. Pa kad se ta država kojim slučajem promeni - islamizira, onda jopet begaj iz nje u neku državu koja nije islamizirana pa jopet Jovo na novo.
    tuzla - 81715 - 18.01.2013 : NLO Gojino Brdo - best (0)

    Pad srpskih sela oko Tuzle, Majevica


    Dobro rece Obrenović, da bi trebalo da se rasvetle neke stvari na Majevici a pogotovu dešavanja u Tobutu, počevsi od onih kad je Arkan odveo decu na Čelić, pa sve do onih kad su unuku vojvode Radivoja Kerovića iskopali oko nožem, zato što je švercovao oružje sa Turcima iz Teočaka.

    Što se tiče pada određenih teritorija, mislim da je to bilo stvar strategije sa jedne strane, a sa druge strane opet je tu bilo i viših ciljeva. Kao da se nije mogao probiti koridor sa Ban Brda i Podgore do Kalesije i Zvornika?
    ozren - 80379 - 12.12.2012 : NLO - best (22)

    Smoluća


    Smoluća, selo od četiri hiljade stanovnika, elipsastog oblika, dugačko dvadeset pet i široko osam kilometara, postavilo je kružnu odbranu od nadiranja Alijine islamske vojske.

    Opasani muslimanskim selima od pravca Tuzle, Lukavca, Gračanice i Srebrenika, Srbi se nađoše u okruženju. Jedina odstupnica vodila je preko Tinje i Potpeći, iz kojih su Srbi izbegli u Smoluću.

    Prepušten sebi, bez telefonske i radio-veze, bez struje, ali sa izvorskom vodom u selu, narod se samoorganizovao za odbranu.

    Tri hiljade Potpećana i Tiljanja smestiše se po kućama u Smolući. Strah od turskog nadiranja natera ih da zavedu ratni režim života u selu.

    Na sreću naroda sva tri sela, među njima se nađe bivši načelnik teritorijalne odbrane i civilne zaštite rudnika "Kreka", Ljubomir Todorović sredovečan čovek, sa završenim fakultetom odbrane. On svoje teoretsko znanje primeni u ratnim uslovima, formira ratni štab i otpoče utvrđivati odbranu Smoluće. Za komandanta odreda "Ratiš" - Smoluća postavi Vladu Todorovića, a za komandanta odreda "Oklesanica" - Potpeć imenova Ljubana Ilića. Formira osam četa, koje su ukupno brojale hiljadu i dve stotine boraca. Izvrši mobilizaciju muškog stanovništva od 16 do 60 godina i naoruža vojsku oružjem koje se nalazilo u magacinu
    teritorijalne odbrane rudnika "Kreka" u Smoluću. Razmesti artiljeriju po selu, bestrzajne topove, minobacače, "prage" s trocevcima i protivavionskim mitraljezima, podeli po četama uniforme i automatsko naoružanje, bombe, granate, opremu za kopanje rovova i razmesti vojsku kružno oko cele Smoluće.

    Mobilisa devojke i žene da s vojskom kopaju rovove. Izgradiše odbrambeni temelj rovova, kakav je primenjen u Vijetnamskom ratu.

    Izgradiše zemunice, veličine sobe, u koje unesoše krevete i ćebad iz vojnog magacina, za spavanje. Po liniji odbrane iskopaše rovove preko kojih položiše dva reda balvana, potom traktorima dovukoše traku za prenošenje uglja iz kopa na deponije, razvukoše je po rovovima i na nju nasuše dva metra zemlje. Duž ratne linije napraviše tvrđave koje neprijateljske granate ne mogu razrušiti.

    Pri artiljerijskom napadu borci ulaze u zemunice. Po prestanku artiljerijskog napada borci tunelom prelaze u rovove i dočekuju napad muslimanske pešadije.
    Ratni štab Smoluće formira intendantsku službu sastavljenu od dvanaest kuvara, vozača i pomoćnih radnika.

    Imenova štab ratne bolnice koji smesti u dve kuće i jednoj vikendici na skrivenom mestu. Rasporedi medicinsko osoblje za rad u bolnici: Stanislava Jovanovića, apsolventa medicinskog fakulteta, Slavicu Ilić, lekarku, Ružicu Savić, laboranta, Ljubinku Marinković, višeg medicinskog tehničara, Ivicu Božića, medicinskog tehničara, Veru Tadić, medicinskog tehničara i Vesnu Tanić, medicinskog tehničara.

    Ratni štab izvrši popis stoke: ovaca, goveda, živine i zabrani klanje krava koje su muzli da bi deci i ranjenicima obezbedili mleko.

    Hranu popisaše i prikupiše u vojni magacin. Hleb za vojsku pekli su po domaćinstvima. Za nedelju dana bi davali brašno jednoj grupi domaćinstava, potom bi brašno davali drugoj grupi seljana, i tako redom.

    Odraslo stanovništvo i vojska dobijali su dva obroka dnevno.

    Štab formira i miliciju za održavanje javnog reda u selu.

    Formira i interventnu četu od dvadeset pet specijalaca, naoružanih automatskim oružjem i bombama. U delu sela gde im je linija najviše ugrožena interventna jedinica pritiče u pomoć i zaustavlja prodor neprijatelja.
    U selu oduzeše svu naftu iz privatnih cisterni. Nafte su imali u dovoljnoj količini.

    U seoskom mlinu, priključiše kaiš na motor traktora da bi mleli žito za vojsku i narod.
    Hranu su na položaje izvlačili motokultivatorima i traktorima, a mlađe žene i devojke unosile su manjerke vojsci u zemunice.

    Vojnici iisu napuštali rovove. Jednom mesečio bi dolazili kući da se okupaju, i istog dana bi se vratili na položaj.

    Komandant rudarske muslimanske brigade iz Tuzle Enes Katić držao je položaj iz pravca Mramora prema Smolući. Besan što muslimanske jedinice iz Sikulja ne preduzimaju žestoke napade na Srbe, okrenu artiljerijsku paljbu preko Smoluće i razori muslimansko selo Sikulja.

    Otpočeše žestoki napadi muslimanske rudarske brigade iz Tuzle. Po selu padaju granate, narod se uspaničio, trči ulicama i doziva decu:

  • Mile, o Mile!
  • 0, Dušane!
  • Ne boj se, Nenade, dođi baki.

    Žene trče ulicama, prihvataju uplašenu i uplakanu decu i uvode ih u podrume.
    U blizini centra sela granata ubi kravu. Na drugom kraju sela granata iz minobacača tresnu pored vrata kuće, raznese ih i geleri usmrtiše devojčicu i njenu majku.

    Muslimanska artiljerija razara selo. Pogađa kuće, dvorišta, štale...
    Muslimanska rudarska brigada tuče srpske položaje američkim četvorocevcima. Iz "brovinga" usmrtiše dva brata: Nenada i Miloša Milanovića.

    Nastupi treći mesec opsade sedam hiljada Srba u srpskoj Smolući.

  • Alahu egber!
  • Đihad! - uzvikuju rudari, udaraju u bubnjeve i žestokom mitraljeskom vatrom nasrću na srpske bunkere.
  • Ćetnici, predajte se, gotovi ste!
  • Zauzećemo selo, sve ćemo vas poklati!
  • I svinje ćemo vam pobiti.
  • Alahu egber!

    Eksplozije odjekuju jedna za drugom.

    Žena utrča u komandu štaba.

    Komandante, pao je zaselak Majinovići! Eno gore, pogledaj kako narod bježi! - viče uspaničeno.

    Joj, sve će nas poklati! - zavlada panika po ulicama. Žene stiskaju decu uza se i pribijaju se jedna uz drugu.

    Nije linija probijena, narode, ne paničite! Imam telefonsku vezu sa njima. Naši se drže. Vraćajte se u kuće, da ne tresne granata među vas! - viče iz sveg glasa Ljubomir Todorović i smiruje uplašen narod. - Vraćajte se kućama, neko vas je iz straha uzbunio - govori ženama, deci, starcima, maše rukama i tera ih sa ulica u kuće.

  • Gore iznad Miletića vojske ko crnih mrava! - viče jedna žena, drži odojče na rukama i plače.
  • Ne laži, ženo! - ućutkuje je Todorović. - Kakva vojska? Linije su stabilne, nije probijen položaj.

    Granate stadoše padati u blizini uspaničenog naroda. Eksplozije nateraše žene s decom da se povuku u podrume.

  • Joj, komandante, gore se ubio jedan čovjek iz Potpeći. Ubio je bombom i sina i ženu. Kažu da je to doktorov otac - govori žena zadihano, suze joj sleću niz lice i čvrsto steže maramu u rukama. Snaja mu plače i kaže: uplašio se, viknuo "Bolje da vas ja pobijem nego da vas Turci kolju", i aktivirao bombu.

    Ljubomir Todorović, i sam uplašen, poziva jednu po jednu četu, proverava stabilnost linija i ubeđuje narod da je položaj stabilan.
    Ulicom prema bolnici projuri oklopni "tamić" s ranjenicima.

    Na položajima poginule unose u zemunice i noću ih dopremaju u selo na groblje, sahranjuju ih uz prisustvo porodice, bez okupljanja i pratnji, bez kukanja i sprovođenja pogrebnih običaja.

    Granate zapališe u selu stog sena i štalu. Plamen se diže u nebo. Novi hici zapališe dve kuće. Decu i žene starci izvlače iz podruma da ne izgore. U zapaljenoj štali krava muče, svinje rokću, ali od plamena ne mogu da ih puste u dvorište.

    Srbi odoleše opštem muslimanskom napadu i u sam mrak borba se utiša.
    U tri prepune zgrade bolnice lekari se bore za život 170 ranjenika. U bolnici nestade lekova. Dr Slavica Jovanović i Stanislav Jovanović bore se za živote teških ranjenika. Medicinske sestre mere temperaturu i previjaju ranjenike.
    Ljubomir Todorović mobilisa devojke u selu da preko dana beru kupine i maline i da cede sokove za ranjenike koji su iskrvarili.

  • Izdržite, braćo, još malo, izdržite, teše lekari ranjene borce.
  • Izdržite, stići će nam pomoć sa Ozrena, govore medicinske sestre, nagone ih da piju sok od malina i kupina, i danonoćno tako, ne odvajaju se od ranjenih mladića.

    U selu, na groblju, poređaše se 68 grobova vojnika poginulih na položaju i 12 grobova civila poginulih u selu od granatiranja.

    Medicinske sestre iznose umrle ranjenike. Ispiraju rane borcima i teše ih, brišu im znoj sa čela i stavljaju čiste gaze na rane, stežu ih zavojima, ali se oni brzo natapaju krvlju.

    Po podrumima deca, danonoćno zatvorena, plaču, otimaju se od majki i pokušavaju da izlete napolje.

    Enes Satić, direktor rudnika "Kreka", komanduje rudarskoj brigadi juriš na srpske rovove u Smolući. Zna da su tu njegove komšije iz Tinje, da je tu Risto Jovanović, predsednik Radničkog saveta "Kreke", koga je "volio kao brata", i preko koga je donosio odluke o milionskom plaćanju iz "Krekiiog" fonda kome je hteo i koliko mu je Alija tražio za svoju islamsku stranku.

  • "O, srboćetnici! doziva ih preko borbene linije Enes Satić. Predajte se, nećemo vas poklati!"
  • "Alahu egber! odjekuju povici muslimana."

    Alah i Bog su jedno! uzvikuju srpski borci. Što je Alah - to je Bog, što je Bog to je Alah, mi ih ne razdvajamo. Samo ste vi pogani ljudi koji svojim zločinima poganite svetog Alaha.

    Hiljadu godina vas je Alah uništavao, Srbi, ne mješajte ga s vašim Bogom!

    Lažeš, Turčine! Nije Alah, nego turska pogan! Hoćete opet da nas ščepate pod noževe? Nema predaje, Turci. Više nema naivnih, kao što su bili naši očevi i djedovi koje su na prevaru 1941. godine vodili na klanicu!

    Odjeci eksplozija prenose se ka planinama Majevici i Ozrenu, prema Tuzli, gromoglasno kao da cela Smoluća gori.

    Srpska vojska na majevičkim položajima čudi se gde se to tako snažne borbe vode, kad su Turci pred njima i nigde u pozadini nema u selima srpskog naroda. Znaju da su pred njima "Živiničke ose" kojima komanduje Safet Kadžić, bivši fudbaler "Mladosti" iz Tinje.

    Bestrzajni topovi i minobacači tuku iz Smoluće muslimanske položaje. Ne nanose im gubitke, ali zaustavljaju njihov prodor u Smoluću.

    Muslimanska radio-veza uhvati frekvenciju srpske radio-veze "rupovka 12" u Smolući.

    Predsednik opštine Tuzla Selim Bešlagić pozva radio-vezom Ljubomira Todorovića u Smolući radi pregovora. Todorović pristade, pod uslovom da pregovaraju telefonskim putem. Bešlagić naredi da se sa Smolućom uspostavi telefonska veza.
    Ljubomir Todorović pripremi nekoliko porodica da po uspostavljanju telefonske veze, odmah pozovu svoje rođake na Majevici i Ozrenu, da ih obaveste da se sedam hiljada ljudi već četiri meseca nalazi u blokadi u Smolući.

    Umesto da pozove Tuzlu, Todorović stade telefonom da poziva predsednika opštine Lukavica.

  • Halo, halo, Lukavica! viče, razvlači razgovor da im Tuzla ne prekine veze.

    Okrećući telefon rođaka na Majevici, Spomenka Stević upade u razgovor svoga brata i sestre koja se nalazila na Ozrenu i kroz plač povika:

  • Pa gdje ste vi, braćo? Nas ovdje pobiše!
  • Ko je to? Gdje si ti? Šta je sa vama? odjeknu joj u uhu bratovljev glas.
  • U Smolući smo, u blokadi, sedam hiljada žena i djece. Ni sa kim nemamo vezu, niko ništa ne zna o nama.
  • Joj, seko, pa otkud toliko naroda u Smolući? Zar nijeste izbjegli?
  • Sa nama su Tinjani i Potpećani. Sve će nas Turci poklati. Nemamo hrane, nemamo lijekova, djeca umiru, ranjenici umiru... Kugle zvižde po cijeli dan, granate ne prestaju da padaju po selu.
  • Odmah ću izvjestiti komandu, seko, držite se izgovori njen brat sa Majevice. U tom momentu veza se prekide. Telefoni u Smolući se isključiše.

    Vezista iz Smoluće Risto Gavrić u štabu Ljubomira Todorovića upade u vezu srpskom i muslimanskom vezisti koji su se rečima prepucavali.

  • Halo, ćetnici, halo, ćeto! govori turski vezista srpskom vezistu.
  • Šta treba, Turčine?
  • Jebem ti ćetnićku majku.
  • Ja tebi jebem mlade bulice. Uh, što su pičići.
  • Stani, Turčine, evo još jednog četnika. N. svi kurati, dođi da vidiš koliki su nam.
  • Ko je to upao u vezu? Ko si ti? upita srpski vezista.
  • Srbin, brale.
  • Odakle Srbin? Nijesi ti Srbin.
  • Jesam, mi smo u Smolući, u okruženju. Fala bogu da sam nabaso na tebe.
  • Odakle Srbi u Smolući? Tamo nema Srba.
  • Ima, brale. U totalnom smo okruženju, sedam hiljada srpskog naroda. Sami se borimo da nas ne pokolju - govori mu Risto Gavrić.

  • Kog je datuma Đurđevdan? - pita ga vezista s Majevice. Zna da muslimani ne znaju srpske praznike.
  • Šestog maja.
  • A Savindan?
  • Dvadeset sedmog januara.
  • A Aranđelovdan?
  • Dvadeset prvog novembra.
  • Pa boga ti ljubim, ti si Srbin! Odakle se javljaš?
  • Iz Smoluće, već sam ti reko. U totalnom smo okruženju a niko ne zna za nas.
  • Poklaćemo vas, ćetnici, u Smolući, nemate gdje da izbjegnete - umeša se u razgovor muslimanski vezista.
  • Marš, Turčine odgovori mu Risto Gavrić.

    Uspostavite vezu sa Ozrenom i pošaljite nam pomoć - govori Risto srpskoj vezi na Majevici. - Reci mi frekvenciju na koju te mogu pozvati.

    Na istu ovu na kojoj razgovaramo. Neka Turci prisluškuju, ništa nam ne mogu.
    Vidjećete šta "Živinićke ose" mogu, srboćetnici, pićka vam materina.
    Vidjećete i vi, Turci, šta Mauzerovi Panteri mogu odgovori mu vezista s Majevice.

    Odjednom odjeknuše granate sa obe strane položaja. Veza se prekide.

    Srpski vezista obavesti pukovnika Mila Dubajića, komandanta Majevičke brigade, bivšeg komaidanta tuzlanskog garnizona Jugoslovenske vojske koji se izvukao iz Tuzle u prvoj koloni koju nisu napale "Zeleie beretke" Selima Bešlagića.
    Traži da ti daju precizne kote muslimanskog položaja oko Smoluće, naredi Dubajić vezisti.

    Specijalista za minobacače iz Smoluće, Stanković, prenese radio-vezom Majevičkoj brigadi tačne kote muslimanskog položaja oko Smoluće.

    S Majevice otpoče granatiranje muslimanske vojske. Fijuci i pucnjava iz haubica odjeknuše iznad Smoluće, kao da granate preko njih preleću na Ozren. A onda, kao da ih nišandžije rukom spuštaju, počeše padati po položajima brigade tuzlanskih rudara. Kao da je sam Bog usmerio srpsku artiljeriju na turske rovove, zatočeni narod izađe iz podruma, izvede decu na ulice i započe veselje. Grle se devojke i momci, žene sa suzama radosnicama pritežu decu uz grudi, razleže se pesma Smolućom i prvi put zaigra kolo za četiri meseca borbi.

    Dajte nam puške da pomognemo svojoj braći i muževima! - uzvikuju žene. Prilaze Ljubomiru Todorooviću, komandantu Smoluće, okružile ga i srećne uzvikuju:
    Sad znaju za nas naša braća Srbi! Dajte nam puške da se i mi borimo, dok nam ne stigne pomoć sa Ozrena.

    Mi smo sposobne i da pucamo, ne samo da prikupljamo kukuruze i otkose sena po selu.

  • Smirite se, žene, Bog je pogledao na nas. Sada se zna da smo u obruču, pomoći će nam naša braća. Položaj je stabilan, čuvajte djecu i obavljajte svoje zadatke da preživimo dok ne dođe spas, odgovara im Ljubomir Todorović.
    Muslimanska artiljerija otpoče bombardovanje sela i narod se raziđe kućama.
    Uveče, kada se mrak navuče na Smoluću i zvezde ospu po nebu, više od dve stotine devojaka i mladića okupi se u centru sela kod mostića koji spaja obale rečice Smolućice. Kao da nije ratno stanje, razgovaraju, smeju se, vesele i zalaze u tamne predele sela...

    Krenula je srpska vojska na Smoluću u probijanje koridora.

    Vrhovni komandant Republike Srpske Radovan Karadžić i general Ratko Mladić narediše da se srpski narod spase od pokolja u Smolući.

    Iz Bijeljine se pokrenuše semberijske brigade, "Panteri", Mauzerovih hiljadu specijalaca s tenkovskom jedinicom i artiljerijom. Prođoše Brčko i preko Doboja i Petrova na Ozrenu spojiše se sa ozrenskim jedinicama i spustiše se do Dobošnice.

    Jako muslimansko utvrđenje oko Dobošnice, Gradačca i Tuzle zaustavi prodor srpske vojske.

    Ukopani iza pruge na kojoj su postavili teretne vagone pune kamenja i zavarili ih za šine, zaustaviše napredovanje srpskih snaga prema Smolući.

    S aerodroma u Banjaluci poleteše srpski avioni i helikopteri. Izručiše bombe na vagone zavarene za šine, granatiraše bunkere muslimanske odbrane i oslabiše im otpor.

    Mauzer povede srpske jedinice u proboj koridora. Iz Smoluće krenuše jedan deo vojske i specijalna jedinica u susret Mauzerovoj vojsci.

    Devetnaestogodišnji Saša Cvetinović, član diverzantske grupe, privuče se da razminira teren. Sakriveni u tamnoj noći, pored njega su tražili mine njegovi drugovi: Žica, Mićko, Bucko i Ranko. Priljubljeni uza zemlju, osluškuju razgovore "Zelenih beretki" u rovovima.

    Minerska smolućka grupa, kojom je komandovao Žica, tiho, puzeći, privlači se muslimanskim rovovima, oštećenim bombardovanjem.

    Saša Cvetinović, zvani "Maneken" zbog izbegavanja da legne u blato ili korov kad zapuca, privuče se s Ratkom Ilićem i Stojanom Cvijanovićem muslimanskom rovu. Najmlađi među svojim kolegama, Saša istražuje mine oko sebe, i tiho, la ga ne čuju u rovu, doziva Ratka:

  • Jesi li našao? Ovo mora biti minirano.
  • Našao sam šest protivtenkovskih.
  • Moraju postojati i paštete, klackalice, nagazne mine. Traži.
  • Traži i ti. Budi pažljiv.

    Žica ispred Saše i Ratka traži mine. Njih dvojica gledaju da li će Turčin izleteti iz rova i baciti na njih bombe. Od rova ih razdvaja samo puteljak. Zelenilo šume još više je smračilo noć. Ništa se ne vidi.

    Žica nije uspeo da nađe klackalice. Saša pogleda desno i vide ogromnu rupu koju je iskopala avionska bomba. Čuje kako jedan musliman psuje srpsku majku i viče:
    Daj mi mitraljez ovamo!

    Žica je iskopao protivtenkovsku minu.

    Mitraljez zapuca, odjeknu borba na sve strane oko njih.

    Tri stotine Smolućana koji su štitili s boka svoje minere stupiše u borbu.
    Žica se izvlači s linije i vuče minu za sobom.

    Zaklanjajući se od mitraljeske paljbe, Ratko skoči na desnu stranu u zaklon, Saša na levu. Iza Saše se začu eksplozija i rastrže njihovog druga Neđu.

    Iza spoljnjeg obruča Smoluće, Mauzerova vojska sa Ozrencima krenu u proboj.
    Povlačeći se, Saša Cvetinović naiđe na elektrominsko polje, ukopane klackalice, mine koje se na struju aktiviraju iz rova. Ispod njegovih nogu odjeknu eksplozija, odbaci ga u stranu i izbi mu kalašnjikov iz ruku. Vide da mu je ogolela kost na laktu.

  • "Šta me ovako pogodi?", razmišlja. Njegovi drugovi s leve i desne strane povlače se ispred ubitačne vatre kuršuma. Pokuša da puzi, ali leva strana mu otkaza.

    Neću im pasti živ u ruke, govori ssbi. Okrenu se i ugleda Ratka.
    Ratko, Ratko! tiho ga stade dozivati. Ranjen sam.

    Ratko ga ču i dopuza do njega.

  • "Nemoj me ostaviti" - moli ga Saša. Napreže se da se podigne.

    Zar da ostavim tebe, svog najboljeg druga sa kojim sam po kafićima, pred rat, provodio noći? reče mu Ratko i uhvati ga ispod mišica. Odupire se bočno cokulom i vuče ga u puzećem položaju. Izvuče Sašu s vatrene linije i pozva Stojana Cvijanovića, Dudu i Žicu. Skinuše mu opasač s pištoljem i diverzantskim nožem, psuju i dozivaju Marka Pavića.

    Marko pritrča, zabezeknu se i smrači čelo.

    Nemoj gledati u noge, reče Saši. Kao da mu se njegove reči zariše u srce, Saša se napreže i pogleda u noge. Vide da nema levog kolena, da mu noga visi samo na tetivama. U još vrućoj nozi ne oseća bol.

    Kanapom za čišćenje puške stegoše mu butinu i staviše ga na nosila. Četvorica njegovih drugova, koji su s njim bili u prvom kamionu druge, spaljene kolone Jugoslovenske vojske u Tuzli izloženi smrtonosnim hicima Alijine Alahove vojske: Stojan Cvijanović, Zoran Mitrović, Žica, Marko Pavić i Petko Potkać, poneše ga u zaklon. Odmoriše se i pođoše dalje, u pozadinu okruženja Smoluće.

    S jedne kose, kilometar udaljene, tuku prema njima mitraljez i snajper. Mladići se pognuše, lome se u hodu i trče cikcak. Pretrčaše brisan prostor i poneše Sašu kroz šumu.

    Iza njihovih leđa smolućka vojska nastavi probijanje koridora u susret Mauzerovim "Paiterima" i Ozrencima.
    Stanite, braćo. Previjte mi i ruku, krvarim, reče im Saša osećajući kako mu krv natapa košulju.

    Spustiše ga u zaklon i tek tada videše da mu je leva ruka razderana.
    Bolničar Radenko Jović, koji je trčao za nosilima, previ mu ruku i ponesoše ga dalje.

    Oćete li vi mene uspavati kada mi budete sekli nogu? pita ga Saša.
    Hoćemo, odgovori mu Radenko.

    Saša zna da u bolnici nema nikakvog opojnog sredstva, znoji se ali ne stenje, trpi bolove i vidi sebe bez noge, sa štakama.

    "Sa devetnaest godina bez noge", odjeknu bolna misao u njemu i natera mu suze na oči. U zaklonu sačekaše ojačani oklopni sanitetski kombi. Vozilo stiže i oni ga unesoše.

    Vozač saniteta, Sašin drug Petkać, pojuri ka bolnici.

  • "Stisni ovde, drži!" - govori Saša bolničaru. Avgustovsko sunce upeklo i mušice navaljuju na krv.

    Rade Jović uze pelenu i pokri mu rane. Žuri da ga što pre doveze do bolnice, da ne iskrvari, ne obraćajući pažnju na to što točkovi kombija odskaču po makadamskom putu i povređuju mu iskidanu nogu.

    S vatrene linije javiše komandi štaba u Smolući da je Saša ranjen i Ljubomir Todorović izađe na ulicu da sa okupljenim narodom sačeka dolazak sanitetskog vozila.

    Najmlađeg borca interventne jedinice, zvanog Maneken, dovezoše u centar, ali se kombi ne zaustavi već produži u bolnicu koja se nalazila pod bregom, dobro maskirana da je ne mogu pronaći granate.

    Kad su prolazili pored Todorovića, Saša podiže ruku i isturi tri prsta, simbol pobede srpskog naroda. Trpi bolove i hrabro se osmehuje.

    Narod okupljen na ulici isprati vozilo, šapćući međusobno:

  • "Provezoše Sašu. Teško je ranjen..."
  • "Eh, žalosna mu majka. Tako mlad, zgodan... Šta će biti sa njim?"

    Medicinske sestre Zora, Vera, Vesna i doktorka Slavica pritrčaše vozilu, izvukoše nosila i unesoše ih u zgradu.

    Doktor Stanislav Jovanovkć i medicinski tehničar Radoje Jović položiše Sašu na operacioni sto. Isekoše mu odeću i svukoše je sa njega. Odsekoše mu deo tkiva na kome je visila noga, bez kolena, opsecajući skalpelima rastrgnuta mesta.
    Slavice, trči na sprat, donesi onaj ošgar nož, reče doktor Stanislav doktorki.
    Na operacionom stolu noga igra sama od sebe, skače, medicinske sestre je pritiskaju, smiruju i pridržavaju da mu preseku tetive. Meso obrubiše do kostiju, ali nemaju čime da preseku kost.

    Čovek koji je držao bolnicu u Tinji, Nemanja, gleda kako vrše operaciju.
    Trči, Nemanja, traži od nekog bonsek da presečemo kost, zamoli ga doktor Stanislav.

    Doktorka Slavica daje Saši slatke vode da pije da mu srce ne pukne.
    Nemanja donese bonsek. Izvršiše dezinfekciju, i, bez ijedne tablete i injekcije, zavratiše svu mišićnu masu, kao rukav na košulji, i stadoše testerisati kost.

    Saša Cvetinović iskolači oči, uhvati se rukama za šipku kreveta, ali ni jednom ne jauknu, niti ispusti glas. Gleda kako se pet devojaka, bolničarke i doktorka Slavica znoje, kao da njih seku bonsekom, a ne njega, najlepšeg momka u Smolući, u koga su sve zaljubljene.

    U sobama ranjenici pustiše suze, medicinske sestre plaču i šapuću:
    Saši seku nogu bonsekom, bez anestezije.

    Dok su mu sekli nogu, ni jednom se nije onesvestio. Prerezaše mu kost i, do lakata krvavih ruku, stadoše mu podvezivati arterije. Bolničar otpušta kanap a doktor Stanislav uhvati mesto gde najviše bljuznu krv, stegnu arteriju i venu, brzo ih zaveza najlonom za pecanje, i tako redom unaokolo.

    Završiše operaciju i stegnuše patrljak noge zavojima. Pređoše na ruku. Doktor Stanislav Jovanović zavlači pincetom gazu u razderano tkivo, čisti rane i previja ih zavojem.

    Sašu premestiše sa operacionog stola u krevet i dadoše mu cigaretu da zapali.
    U posetu mu dođoše komandant Štaba odbrane Smoluće Ljubomir Todorović i komandant brigade Vlado Todorović. Donesoše mu kutiju cigareta, koje se ni za najbolji pištolj nisu mogle dobiti, i govore mu:
    Drži se, Saša, ti si mlad i jak, stići će naši Srbi, spasićemo te, ne gubi nadu...

    Odjednom oko bolnice nastade pucnjava. Ljubomir Todorović istrča na ulicu, medicinsko osoblje pojuri za njim, i sve ode što je pokretno. Saša ostade sam u sobi za intenzivnu negu.

    Ranjenici u drugim sobama se uznemiriše, jauču, dozivaju bolničarke, ali njih nema u zgradi.

  • "Joj, Turci su probili liniju!" - uzviknu Saša i prvi put nešto puče u njemu, gore nego kad su ga ranili.

    Bolničarke, devojke, sve lepša od lepše, dotrčaše do Sašinog kreveta, ljube mu bledo lice i s osmehom uzvikuju:

  • Saša, spaseni smo! Saša, mili Saša, evo Mauzerove vojske u Smolući! Probili su koridor!
  • Saša, dušo, nećeš umrijeti. Imaju bolnicu sa sobom.
  • Daće ti transfuziju.

    Saša pocrvene, oči mu zasvetleše i od sreće mu se pojaviše suze u očima.
    Na ulici, oko bolnice, devojke ljube vojnike. Narod iznosi rakiju, nudi je borcima. Podvriskuju i zagrljeni pevaju, šenluče iz mitraljeza.

    Saši dođoše u posetu majka i otac. Ljube ga, smeju se na silu i govore mu:
    0, hvala ti Gospode Bože naš, kad si poslao spas našem sinu.
    Veselje, pucnji i pesme zaoriše se Smolućom.

    Probijeni koridor, za koji je poginulo dvadeset sedam boraca iz Semberije i sa Ozrena, otvori vrata narodu Smoluće, Potpeći i Tinje da se iz okruženja izvuče na slobodnu teritoriju Republike Srpske.

    Semberci i Ozrenci drže pet kilometara širok koridor i kolona od sedam hiljada ljudi krenu šumskim putem prema Ozrenu.

    Na čelu kolone vojska izvlači ranjenike i bolesne. Za njima se kreće pet kilometara duga kolona volovskih i konjskih zaprega, traktora, putničkih vozila, kamiona. Zaglavljuju se u blatu, po kiši koja je natopila zemlju i raskaljala šumski put.

    Točkovi proklizavaju i kolona naroda obaljuje vozila s puta da bi mogla da prođe, gone stoku kroz šumu, vode krave vezane konopcima za rogove i mile između bočne pucnjave, koja ih nagoni da žure.

    Dečije nožice klizaju se po blatnjavom šumskom putu prema Ozrenu. Prve kolone stigoše na slobodnu srpsku teritoriju na Ozrenu, i nastaviše putem prema Petrovu. Prolaze pored manastira Ozren i krste se, zahvaljuju Bogu što im je poslao spas iz pakla u kome su se nalazili četiri meseca, iz smrti koja se nadnela nad njihovo selo Smoluću.
  • hrasnica - 80203 - 05.12.2012 : NLO Gojino Brdo - best (1)

    Podrška Filipu


    Rat je svako doživio na svoj način, ali treba upamtiti da je bilo lako biti Srbin u Rogatici ili na Sokocu! Trebalo je biti tamo gde su bili pojedinci kao što je Filip i mnogi drugi.
    srebrenica - 73298 - 31.08.2012 : NLO Gojino Brdo - best (1)

    Srebrenica: isceniran zločin


    28. juna 2012. god. u Minsku, Ministarstvo unutrašnjih poslova, odeljenje za strance Belorusije odobrilo je politički azil T. D. , majoru francuske vojno-obaveštajne službe DRM.

    Odmah je u javnost saopšteno da je sa sobom doneo dokaze o događajima u Srebrenici i o tome da je masakr nevinih ljudi organizovan od strane CIA, MI6 i francuske DRM, a preko paravojnih formacija koje su bile direktno pod njihovom kontrolom, a Vojska Republike Srpske i Ratko Mladić nad njima nije imao nikakvu kontrolu, niti bilo ko iz Glavnog Štaba VRS.

    U jedinici su bili profesionalni plaćenici, koji su regrutovani od strane ovih službi. Predočio je i kompletne spiskove ljudi iz te jedinice, zvane "Škorpioni", kao i pisane naredbe, koje su davane komandantu ove jedinice. Major T. D. je spreman da svedoči na suđenju Ratku Mladiću i ostalima optuženim za zločin u Srebrenici i dokaže da su pripadnici te jedinice, koja je bila pod njihovom kontrolom, CIA i MI6 ubili više od 4500 ljudi, a po njihovom naređenju i instrukcijama.

    Postojao je plan, ako VRS pokuša da spreči ovaj masakr, da se izvrši atentat na samog generala Mladića, čak se i navodi ime osobe, koja je bila u neposrednom Mladićevom okruženju i koja je to trebala uraditi.

    Kaže da ostali poginuli, do cifre od 6000 ljudi jesu oni koji su probali pod borbom da se probiju do muslimanske teritorije i oni jesu stradali u sukobima sa jedinicama VRS. Naser Orić i svi komandanti Armije BIH u tom delu istočne Bosne su bili pod stalnom kontrolom ovih obaveštajnih službi.

    Poseduje dokumenta, oko 70 Orićevih izveštaja dostavljenih operativcima DRM i uzvratnih naređenja i uputstava. Holandski bataljon, koji je bio stacioniran u Srebrenici, unapred je upozoren da ništa ne preduzima, što su oni i uradili.

    Po tvrdnji majora T. D. koji je u ono vreme bio poručnik i deo grupe u DRM (francuska vojno-obaveštajna služba) zadužene za Bosnu, ovakav njegov postupak nema za cilj da zaštiti generala Mladića niti bilo koga iz VRS, već da majkama, sestrama i porodicama u Srebrenici kaže istinu o tome, ko je i zašto pobio njihove najmilije i da nije mogao dalje da živi sa tim teretom na sebi.
    odgovor - 69934 - 30.05.2012 : NLO Gojino Brdo - best (0)

    O Sretenu


    Željko, i da nisi pogledao IP adresu, odmah se vidjelo da je neki iskompleksirani periguzan :)




    Idi na stranu - |listaj dalje|